https://sputnikportal.rs/20251227/prvi-put-uradjena-simulacija-mogucih-susreta-ljudi-i-neandertalaca-1194138881.html
Први пут урађена симулација могућих сусрета људи и неандерталаца
Први пут урађена симулација могућих сусрета људи и неандерталаца
Sputnik Србија
Коришћењем специјално развијене симулације, научници са Универзитета у Келну први пут су успели да прате и анализирају динамику могућих сусрета две блиске... 27.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-27T22:00+0100
2025-12-27T22:00+0100
2025-12-27T22:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
неандерталци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/18/1192854260_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_39c784c4cfe6f9855a5e82d805403d68.jpg
Први анатомски модерни људи(Хомо сапиенс) стигли су у Европу пре између 50.000 и 38.000 година и на Старом континенту.Тим је анализирао насељавана подручја и обрасце кретања обе групе, наводи се у саопштењу Универзитета у Келну.Истраживачи су, у студији објављеној у журналу Плос Ван, користили нумерички модел како би симулирали могућност сусрета обе групе на Пиринејском полуострву. Модел узима у обзир преовлађујуће климатске флуктуације и симулира популације обе групе, као и њихову повезаност и интеракцију. У стању је да динамички симулира широк спектар сценарија, за разлику од традиционалнијих археолошких и генетичких метода. То омогућава испитивање различитих теорија и стварање нове перспективе.У време прелаза из средњег у млађи палеолит популација неандерталаца широм Европе, а посебно на Пиринејском полуострву, доживљавала је стални пад који је на крају довео до изумирања врсте. Истовремено су се анатомски модерни људи ширили Европом.Овај период су такође карактерисале снажне климатске промене, са наизменичним хладним и топлим фазама: фазе брзог загревања које се дешавају током само неколико векова у супротности су са постепенијим периодима хлађења (такозвани Дансгард-Ешгерови догађаји), који су прекинути фазама екстремне хладноће узрокованим масовним испуштањем ледених брегова у северни Атлантик (Хајнрихови догађаји).Да ли је дошло до сусрета ове две врстеПрецизно време изумирања неандерталаца и доласка модерних људи остаје нејасно, па се потенцијални сусрет ове две врсте не може искључити. Генетске анализе костију указују на мешање у источној Европи у раним фазама миграције модерних људи. Касније мешање двеју популација на Пиринејском полуострву је могуће због значајних неизвесности у датирању, али још није доказано.У већини симулација, међутим, ове две групе се нису среле.У сва три сценарија популације су биле веома осетљиве на климатске промене. У оним случајевима где је популација могла да остане стабилна довољно дуго, мешање двеју врста било је могуће. Ово мешање би било највероватније на северозападу Пиринејског полуострва, у области где су модерни људи могли стићи довољно пре него што се популација неандерталаца потпуно урушила.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, неандерталци
наука и технологија, друштво, неандерталци
Први пут урађена симулација могућих сусрета људи и неандерталаца
Коришћењем специјално развијене симулације, научници са Универзитета у Келну први пут су успели да прате и анализирају динамику могућих сусрета две блиске врсте на Пиринејском полуострву у палеолиту, модерних људи (Хомо сапиенс) и неандерталаца (Хомо неандерталис или, некад, Хомо сапиенс неандерталис).
Први анатомски модерни људи(Хомо сапиенс) стигли су у Европу пре између 50.000 и 38.000 година и на Старом континенту.
Тим је анализирао насељавана подручја и обрасце кретања обе групе,
наводи се у саопштењу Универзитета у Келну.
Истраживачи су, у студији
објављеној у журналу
Плос Ван, користили нумерички модел како би симулирали могућност сусрета обе групе на Пиринејском полуострву. Модел узима у обзир преовлађујуће климатске флуктуације и симулира популације обе групе, као и њихову повезаност и интеракцију. У стању је да динамички симулира широк спектар сценарија, за разлику од традиционалнијих археолошких и генетичких метода. То омогућава испитивање различитих теорија и стварање нове перспективе.
,,Повезивањем климе, демографије и културе, наш динамички модел нуди шири оквир за објашњење који се може користити за бољу интерпретацију археолошких и геномских података'', рекао је проф. Герд-Кристијан Венигер са Одељења за праисторијску археологију Универзитета у Келну.
У време прелаза из средњег у млађи палеолит популација неандерталаца широм Европе, а посебно на Пиринејском полуострву, доживљавала је стални пад који је на крају довео до изумирања врсте. Истовремено су се анатомски модерни људи ширили Европом.
Овај период су такође карактерисале снажне климатске промене, са наизменичним хладним и топлим фазама: фазе брзог загревања које се дешавају током само неколико векова у супротности су са постепенијим периодима хлађења (такозвани Дансгард-Ешгерови догађаји), који су прекинути фазама екстремне хладноће узрокованим масовним испуштањем ледених брегова у северни Атлантик (Хајнрихови догађаји).
Да ли је дошло до сусрета ове две врсте
Прецизно време изумирања неандерталаца и доласка модерних људи остаје нејасно, па се потенцијални сусрет ове две врсте не може искључити. Генетске анализе костију указују на мешање у источној Европи у раним фазама миграције модерних људи. Касније мешање двеју популација на Пиринејском полуострву је могуће због значајних неизвесности у датирању, али још није доказано.
,,Вишеструко покретање модела са различитим параметрима омогућава процену вероватноће различитих сценарија: рано изумирање неандерталаца, мала величина популације са високим ризиком од изумирања, или продужено преживљавање које би омогућило мешање'', рекао је проф. Јапинг Шао са Института за геофизику и метеорологију и главни истраживач студије.
У већини симулација, међутим, ове две групе се нису среле.
У сва три сценарија популације су биле веома осетљиве на климатске промене. У оним случајевима где је популација могла да остане стабилна довољно дуго, мешање двеју врста било је могуће. Ово мешање би било највероватније на северозападу Пиринејског полуострва, у области где су модерни људи могли стићи довољно пре него што се популација неандерталаца потпуно урушила.
