Тајна дугог пријатељства: Зашто се Зубин Мехта увек враћа Београдској филхармонији
© Sputnik / Илья Питалев
/ Пратите нас
Зубин Мехта је светску славу стекао захваљујући великом таленту, али и изузетној харизми и дубокој вери да музика има моћ да повеже људе и континенте. Једна од његових најдубљих и најтрајнијих музичких веза јесте она која је пре више од пола века зачета с Београдском филхармонијом, с којом ће диригент почети прославу свог 90. рођендана.
Пријатељство које траје дуже од каријере
Сећање на почетке блиставе диригентске каријере подстакло је Зубина Мехту да обележавање свог 90. рођендана започне у родном Мумбају, заједно с оркестром Београдске филхармоније, који ће 15. и 16. јануара наступити у том индијском граду.
Позив је стигао од фондације „Мели Мехта“, која је пожелела да управо Београдска филхармонија отвори глобалну прославу јубилеја човека ког Индија назива својим „златним сином“.
„Наши нови пријатељи из фондације 'Мели Мехта' су желели да започну обележавање 90. рођендана Зубина Мехте с оркестром који му је дао прву професионалну шансу давне 1958. године. Иако су велики догађаји посвећени јубилеју већ заказани у центрима као што су Берлин, Беч или Фиренца, Мехта је желео да почне управо овако. Он је изузетно скроман човек, који живи искључиво за музику и који чува своја пријатељства“, каже у разговору за Спутњик представница Београдске филхармоније Јелена Милашиновић.
Пут у Индију као логистички и емоционални подвиг
За оркестар који први пут у својој дугој историји путује у Индију, припреме су веома захтевне и интезивне, будући да се већина великих музичких гостовања и концерата припрема и две, три године раније. Инструменти, сложена правила транспорта и временски притисак учинили су, како каже Јелена Милашиновић, да наступ у Мумбају буде велики изазов.
„Када имате захтевну турнеју оркестра, то је велики апарат који кроз више тачака треба довести на финалну дестинацију, уз пренос инструмената и различита правила путовања. То би било компликовано и да је планирано две или три године унапред, а овде је цела организација стала у непуна два месеца, и то уз новогодишње и божићне празнике. Врло смо узбуђени, музичари су спремни и још ће с додатно припремати, а пробе нас чекају и у Мумбају“, каже Јелена Милашиновић.
Поред репертоара, припремају се и тегле с љутим ајваром, будући да је Мехта, осим што у Београду има бројне пријатеље из света музике, велики љубитељ српске кухиње, а посебно пикантног намаза од црвене паприке.
Репертоар као порука и мост
Програм у Мумбају пажљиво је осмишљен као спој традиције и савременог тренутка. Публика у Индији, у којој класична музика, како каже Јелена Милашиновић, није део културног мејнстрима, биће у прилици да чује дела Моцарта и Бетовена, која ће уз музичаре Београдске филхаромније изводити пијаниста Ланг Ланг и виолиниста Пинкас Цукерман.
„Ланг Ланг је глобална звезда 21. века, уметник који је свој креативни потенцијал проширио и на поп и филмску музику. Наши домаћини су желели да покажу не само ко је Зубин Мехта, већ и где се данас налази класична музика. Индија је огромна култура, али је класична музика тамо и даље ниша, и зато је овакав програм снажан пресек онога што Европа и свет данас нуде“, истиче Јелена Милашиновић.
Када је реч о Пинкасу Цукерману, Београдска филхармонија је већ била у прилици да се сусретне с њим у октобру ове године, на заједничком концерту у МТС дворани у Београду, тако да ће у Мумбају наступити као већ уиграни тим.
Посебно дирљив сегмент наступа Београдске филхармоније биће, како наводи Јелена Милашиновић, заједничко извођење Бартокових „Румунских игара“ с ученицима музичке школе која делује у оквиру фондације „Мели Мехта“.
„Та школа постоји захваљујући жељи Зубина Мехте да настави оно што је његов отац започео – да у Индији посади клицу западноевропске класичне музике и да је негује. То је један нежан поклон маестру, а за наше музичаре и децу из школе – сусрет који ће сви памтити“, каже наша саговорница
Од Бомбаја до Беча и Београда
Зубин Мехта је љубав према европској класици наследио од оца, вође аматерског оркестра који је изводио класичну музику. С делима великих европских композитора упознавао се с грамофонских плоча.
С обзиром на то да је рођен у породици Парсија, касте из које су махом стасали рачуновође, правници и лекари, музика није била очекиван избор. Уписао је медицину, али је убрзо саопштио оцу да жели да се бави музиком и уз његову подршку упутио се у Беч – град који није лако отварао врата странцима.
„Сам Мехта прича да отац није у њему видео велики таленат, али је желео да услиши његову жељу. У Бечу је конкуренција била огромна. Прво је студирао контрабас, као сигурнију карту за музички свет, а онда је, захваљујући упорности, ушао у класу чувеног Ханса Сваровског. У тој борби за прву шансу појавила се Београдска филхармонија – и он то никада није заборавио“, подсећа Јелена Милашиновић.
Музика као морална мисија
Публика у Индији биће у прилици премијерно да погледа и документарни филм о Зубину Мехти, који је снимљен у октобру 2024. године, током његовог гостовања у Београду. У филму који је режирао Борис Миљковић, Зубин Мехта је и наратор, а неке приче, како каже Јелена Милашиновић, откривају суштину његовог животног позива.
„Мене су изненадили његови осврти који још једном потврђују колико је скроман и колико дубоко верује у моћ музике. Он је као млад диригент отишао да диригује на мађарској граници, у време немира, како би музиком умирио људе. Један мађарски свештеник га је тада благословио, а Мехта у филму каже: ‘Чини ми се да ме је тај благослов обележио за цео живот.’ Он је ту препознао своју дужност – да кроз музику гради мостове и помаже људима да се разумеју“, каже Јелена Милашиновић.
Наслеђе које траје
Београдска филхармонија није за Мехту само оркестар из младости, већ део његовог идентитета. Он је, кроз своје име и ауторитет помогао да оркестар стекне статус достојан свог талента. Сарадња са славним диригентом продубила се почетком двехиљадитих, захваљујући настојањима тадашњег директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца да побољша квалитет и рад оркестра.
„Сам Мехта је рекао да је за диригента најважнија прва шанса, а да је друга још важнија. А Београдска филхармонија му је дала и прву, и другу шансу. А све оно што је наш орекстар постао, захваљујући Мехти, није остало само на симболичном пријатељству и љубави, него је Београдска филхармонија постала репрезентативни ансамбл. Мехта је помогао не само својим скретањем пажње на оркестар, ту је и фондација која носи његово име, а коју је поставио Иван Тасовац. И наши музичари су тако добили и инструменте какве заслужују“, истиче Јелена Милашиновић.
Гостовање у Индији је зато више од почасти – оно је потврда да је пријатељство прерасло у наслеђе. А тај круг се не затвара: Мехта ће се Београду вратити 23. октобра, поново стати пред оркестар који му је некада дао и прву, и другу шансу.
