Шта могу да очекују Срби после ванредних избора на лажном Косову
19:47 29.12.2025 (Освежено: 21:40 29.12.2025)
© Tanjug / STR
Пратите нас
Курти неће одустати од антисрпске политике, а Српска листа је показала на овим изборима да наш народ жели да се говори једним гласом у његово име, да жели да има максималан политички капацитет, да се бори за свој опстанак и за побољшање услова живота. Као и за непрекинуту везу са државом Србијом, иако их чека тежак период, оцењује Милован Дрецун.
Рачуница Аљбина Куртија да ванредне парламентарне изборе одржи уочи новогодишњих празника када се пола албанске дијаспоре враћа на Косово и Метохију уродила је плодом, с обзиром да је покрет Самоопредељење добио толико гласова више у односу на прошле изборе да је готово па извесно да ће моћи сами да формирају власт.
Куртију се исплатила рачуница
Милован Дрецун, председник Одбора за безбедност у Скупштини Србије каже за Спутњик да за Србе на КиМ долазе тешка времена.
„Курти је опет, како видимо, добио већину, а кажу да ће највероватније моћи сам да формира владу. Српска листа би требало да је освојила 10 места али очигледно је да неће бити у овом саставу власти, ако остане стање како је сада. Самоопредељење и Курти су постигли изузетно добар резултат, потврдили су да су били фаворити и добили су чак осам мандата више него на фебруарским изборима. Демократска партија Косова има један мандат мање него на прошлим изборима. Наравно, много се говори о томе да је албанска дијаспора која је дошла за празнике значајно допринела Куртијевој убедљивој победи,“ оцењује Дрецун.
Наш саговорник каже да нема никакве дилеме да је Курти успео да све промашаје власти вешто замаскира, првенствено великоалбанском реториком и антисрпским деловањем, али и причом о борби против корупције и криминала, и о економском напретку.
„Дијаспора је лако могла да поверује у ту његову виртуалну стварност и чини ми се да је и млада генерација опет претежно гласала за њега. Он је први пут и дошао на власт захваљујући подршци младих и то се није много променило, иако је дошло до великог одлива Албанаца у иностранство, који су тражили прилике за боље живот, не на Косову и Метохији, него у неким западним земљама,“ запажа Дрецун.
Што се тиче Рамуша Харадинаја он је практично на истом, јер овог пута је ишла без Нисме која је једна локална политичка снага.
Српска листа показала снагу
„Оно што је занимљиво је ко ће формирати извршну власт и да ли ће се наставити институционална и политичка криза коју смо имали у протеклих годину дана. И ту је сада Курти у великој предности. Њему недостаје мало мандата да би имао већину и може то да постигне сада евентуално са једним гласом који би добио. Мандатом који би добио евентуално Ненад Рашић, дакле, манипулацијама којима су га довели у парламенти и на прошлим изборима и да онда прави комбинацију са представницима неких других мањинских заједница. Његова сарадња са Српском листом је искључена, зато што једноставно он не жели уопште да се одрекне антисрпске политике. Он ће наставити да ради све што је могуће на штету српског народа и жели да потпуно маргинализује српски политички утицај. Курти не би хтео са Српском листом да сарађује јер не жели да му они ометају његово заокруживање суверенитета на северу и све оно друго што је радио а то је да онемогући нормалан живот српском народу,“ наводи саговорник Спутњика.
Дрецун каже да је, када се размишља о формирању владе, ту уско повезано и са избором такозваног председника тзв. Косова, а то следи за месец или два.
„Курти ће ту бити у предности ако успе да формира извршену власт, јер се код њих у три круга бира такозвани председник. У прва два круга је потребна двотрећинска већина, то је 80 посланика, али у трећем кругу се бира простом већином, тако да ако буде успео да формира већину за такозвану владу, он ће онда бити у предности да узме и место такозваног председника Косова. Што стиче Српске листе, она је добила поверење српског народа, максимално је повећала број гласова. Упркос томе што је Рашић користио максималну подршку Куртија, делио је чак и неку помоћ, а уз ту помоћ давао и гласачке листиће, каже Дрецун.
Борба Србима тек предстоји
С друге стране, додаје он, Српска листа је показала да наш народ жели да се говори једним гласом у његово име, да жели да има максималан политички капацитет, да се бори за свој опстанак и за побољшање услова живота и за своју непрекинуту везу са државом Србијом.
„Она има сада максимални капацитет, али сада је питање да ли ће Курти успети, да један мандат ипак да Рашић и да онда опет има простор за манипулисање, јер би могао да ствара привид учешћа Срба у институцијама преко Рашића, а да потпуно игнорише Српску листу. Српска листа ће имати веома тежак посао, зато што Курти једноставно не жели да одустане од антисрпске политике … Српска листа ће имати власт у ових десет општина и колико год је то могуће, ако су лимитиране и те општине, она ће се борити за интересе српског народа. Дакле, што се тиче промена у односу странака међу Албанцима, промена је видљива, дакле, Курти сад има велику шансу са Самоопредељењем да формира извршну власт и да се прекине та институционална криза, што је и кључни захтев одређених западних држава,“ наводи Дрецун.
Поређење са првим изборима
Он додаје да сада предстоји веома тешка борба Српске листе да политички капацитет који је добила огромном подршком српског народа искористи на максималан начин да онемогући Куртија да протера преостало српско становништво и да омогући нормалне услове за живот. И да заједно са државом Србијом наставе да воде битку на политичком плану за побољшање услова живота и за стварање Заједнице српских општина.
Према последњем пресеку после пребројаних 99,26 одсто гласова на ванредним парламентарним изборима, Самоопредељење има 49,30 одсто и налази се на првом месту са 429.979 гласова и 56 мандата.
Иза њих се налази Демократска партија Косова са 21,01 одсто и 23 мандата. Демократски савез Косова је на трећем месту са 13,59 одсто и 15 мандата, Алијанса за будућност Косова је на четвртом месту са 5,68 одсто и 6 мандата, док је Српска листа освојила 4,74 одсто гласова и 10 мандата. До сада је остало још само 19 гласачких кутија које нису пребројане.
На изборима 9. фебруара гласало 966.283 (46,54 одсто). Тада је Самоопредељење добило 396.787 гласова (42,3 одсто) и 48 мандатаа Српска листа 39.915 (4,26 одсто) и 9 мандата и Партија За Слободу, правду и опстанак 4.139 гласова (0,44 одсто) и један мандат.
