https://sputnikportal.rs/20260101/ovako-je-2025-totalno-promenila-globalnu-politicku-mapu-1194209649.html

Овако је 2025. тотално променила глобалну политичку мапу

Овако је 2025. тотално променила глобалну политичку мапу

Sputnik Србија

Повратак Доналда Трампа у Белу кућу, јачање БРИКС-а и ШОС-а, замор Запада и раст Глобалног југа обележили су 2025. годину, у којој је Запад изгубио монопол над... 01.01.2026, Sputnik Србија

2026-01-01T12:13+0100

2026-01-01T12:13+0100

2026-01-01T12:13+0100

свет

свет

свет – политика

преглед

брикс

шос

суверенисти

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110820/73/1108207343_0:185:2983:1863_1920x0_80_0_0_7438a6e91e91bbefd26df8e02437d8e5.jpg

Ако би све што се догодило 2025. требало да буде сажето у једној реченици, она би вероватно гласила да свет више нема луксуз да се прави да је све у реду. Све кризе које су се таложиле претходних година – од Украјине, преко Блиског истока до унутрашњих ломова на Западу – добиле су јасне политичке обрисе.За разлику од ранијих периода, када су глобални потреси долазили у таласима, 2025. била је година континуираних турбуленција, без пауза.Трампов повратак: симбол краја либералне епохеСтупање Доналда Трампа на власт 20. јануара 2025. био је глобални потрес са дугорочним последицама, што би можда најбоље могло да се види по ономе што су чинили и радили његови најближи сарадници – од тога како је Илон Маск подржавао Алтернативу за Немачку (АфД), преко говора потпредседника Џеј Ди Венса на Минхенском безбедносном форуму до нове америчке Стратегије националне безбедности. Трампов повратак у Белу кућу означио је дефинитивни раскид са идејом континуитета либерално-глобалистичке политике Вашингтона.За разлику од претходних администрација, нова америчка власт је већ у првим месецима послала јасне поруке да савезништва више нису безусловна, да глобална трговина више није светиња, као и да се враћа логици интереса, а да идеоилогија више не игра главну улогу.Трампова политика царина (увео је царине између десет и шездесет одсто на увоз робе из скоро свих земалја света), притиска на савезнике, инсистирање на „америчком приоритету“, као и интензивни преговори са Русијом додатно је оголила пукотине унутар западног блока.Од посебног је значаја Трампов однос према Гренланду који, како се чини, по сваку цену жели да присвоји за Америку. То је изазвало оштре реакције ЕУ и Данске. Са друге стране, Трамп се у односима са Венецуелом није задовољио само санкцијама, већ је увео и поморску блокаду ове државе. Само у новембру 2025. америчке снаге су спровеле операцију за заустављање више танкера који су се кретали према Венецуели, као део континуиране блокаде. Операција је изазвала оштре реакције у Латинској Америци, са осудама од стране Венецуеле и њених савезника.Ови инциденти и интервенције у мору били су део шире стратегије САД да ослабе економију Венецуеле и контролишу регионалне енергетске токове.Украјинска криза – четврта годинаТоком 2025, украјинска криза, као и руска специјална војна операција, наставила се, али у битно промењеном политичком контексту. Умор од сукоба са Русијом постао је видљив, како у Европи, тако и у САД. Како је година одмицала тако је постајало све јасније да је оно што су европски и амерички глобалистички лидери поставили као циљ – слом Русије – илузија. Испоставило се да војна победа Кијева није реална, а санкције нису сломиле Русију.Упркос званичној реторици, све више дипломатских иницијатива и неформалних контаката сведочило је о позтрази за политичким решењем јер је постало јасно да је украјински конфликт у 2025. прерастао из симбола „одбране западних вредности и поретка“ у терет под којим се тај поредак убрзано троши.У августу је у Енкориџу на Аљасци одржан историјски самит између Владимира Путина и Доналда Трампа којим је трасиран пут нормализације руско-америчких односа, а преговори око окончања кризе у Украјини настављени су тако што је резултат западних иницијатива план од двадесет тачака око кога су настављени преговори. Екстремно русофобни европски лидери окупили су се у „коалицију вољних“, али њихове активности за наставак рата против Русије нису дале резултата.БРИКС – од алтернативног формата до политичког блокаСамит БРИКС-а у Рио де Жанеиру у јулу 2025. потврдио је да овај формат више није симболичан – проширење, координација политика и инсистирање на реформи међународних финансијских институција учинили су БРИКС најозбиљнијим изазовом западној глобалној доминацији.Државе Глобалног југа у БРИКС-у виде платформу за економски развој, заштиту од западне политике санкција, као политички простор без условљавања, што је до сада била карактеристика западне глобалистичке политике.Запад је изгубио монопол на глобална правила и може се слободно рећи да је ова година означила почетак краја униполарнбог света. То се најбоље може илустровати примером да су Русија и Кина готово у потпуности прешли на обрачуне у националним валутама, а то важи за међусобну трговину других чланица БРИКС-а. Управо су Русија и Кина кроз БРИКС постале главни архитекти новог, праведнијег света у коме Запад више не може сам да одређује правила игре.ШОС: нова безбедносна архитектура ЕвроазијеСамит Шангајске организације за сарадњу у Тјанђину крајем лета 2025. додатно је учврстио улогу овог савеза као кључног безбедносног форума Евроазије. За разлику од НАТО-а, ШОС није настао као војни блок против некога, већ као механизам координације интереса великих сила попут Кине, Русије и Индије.У свету растуће нестабилности, ШОС је у 2025. понудио модел сарадње који се заснива на суверенитету, а не на идеолошкој хомогенизацији.Јачање суверениста у ЕвропиТоком 2025. у Европи је приметно ојачала суверенистичка политичка опција, као реакција на економску кризу, бриселску беспоговорну подршку глобалистичком рату против Русије у Украјини и растуће незадовољство централизацијом моћи у Бриселу. Током године, странке и лидери који заговарају национални суверенитет, контролу миграција и отпор политици санкција ојачали су у више држава, укључујући Италију, Мађарску, Словачку, Француску и Немачку.Посебно је значајно што је суверенистички дискурс ушао у мејнстрим политику. У 2025. години, суверенизам у Европи престао је да буде маргинални протест и постао трајни фактор у обликовању националних и европских политика.Током 2025. године формирала се јаснија политичка осовина Мађарска–Словачка–Чешка, заснована на заједничком отпору даљој централизацији ЕУ и на инсистирању на националном суверенитету у кључним питањима. Будимпешта и Братислава су отворено координисале ставове о Украјини, санкцијама Русији и миграционој политици, док је Праг, иако опрезнији у реторици, под новом владом Андреја Бабиша све чешће деловао прагматично и у складу са регионалним интересима. Ова осовина је у 2025. години постала важан коректив бриселским одлукама, показујући да Централна Европа поново тражи сопствени политички глас унутар ЕУ.НАТО без илузија: Самит у Хагу као моменат отрежњењаСамит НАТО-а у Хагу јуна 2025. показао је да је Сверноатлантска алијанса ушла у фазу стратешке конфузије. Иако су званичне поруке остале у оквирима јединства, суштина састанка била је другачија.Украјина је први пут гурнута у други план, док су у први план избила питања финансирања, повећања војних буџета и односа САД према европским савезницима.Трампова администрација јасно је ставила до знања да без већег финансијског ангажмана Европе нема ни америчке безбедносног кишобрана. НАТО је у 2025. остао војно моћан, али политички несигуран — савез који зна против кога је формиран, али све мање зна зашто постоји у постојећем облику.Блиски исток 2025: нестабилност, офанзиве и регионалне тензијеГодина 2025. на Блиском истоку била је обележена нестабилним прекидима ватре и новим сукобима. Споразум између Израела и Хамаса ступио је на снагу 19. јануара, али је већ у марту прекинут, након чега је уследила израелска офанзива у Појасу Газе.Током јануара и фебруара израелска војска спровела је операцију „Гвоздени зид“ на Западној обали, уз масовна хапшења и расељавања.Средином јуна избио је дванаестодневни оружани сукоб Израела и Ирана, праћен ракетним ударима с обе стране, уз америчко бомбардовање Ирана.Крајем године Израел је извео ваздушне ударе у јужном Либану, а Иран тестирао балистичке ракете, што је изазвало забринутост западних земаља.Година је завршена дипломатским активностима усмереним на трајно решење за Газу.У међувремену, у 2025. дошло је и до пада режима Башара ал-Асада у Сирији, што је означило почетак новог периода нестабилности и регионалних тензија.

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, преглед, брикс, шос, суверенисти