„Празнични блуз“ - зашто се јавља и како га превазићи
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Празнична атмосфера код многих изазива еуфорију и срећу због славља и окупљања са породицом и пријатељима, поклона и богате трпезе, док има и оних које новогодишњи и божићни празници уводе у стање познато као „празнична депресија“или „холидеј блуз“.
Иако не спада у групу званичних клиничких дијагноза, студије показују да чак 14 одсто светске популације доживи „празнични блуз“, а психолог и психотерапеут Наташа Ивковић Ловрић каже да окидачи за такво стање могу бити различити и да су многобројни.
Према њеним речима, у празничну депресију се лако улази ако особа има схватање и очекивање да празници морају да буду савршени и ако сматра да мора да се осећа еуфорично и да све буде како је замислила.
„Осим тих морања и захтева које имамо како од себе и наших осећања, може да се јави и ако смо изгубили вољене људе, ако је дошло до великих промена у нашим животима или ако смо једноставно остали сами због прекида везе. Окидачи су многобројни, а своде се на то како гледамо на ситуацију“, каже Ивковић Ловрић.
Празнична депресија погађа особе које су, како објашњава, већ склоне анксиозном и депресивном размишљању или имају одређене поремећаје из тог спектра, али и особе које се суочавају са губитком, оне који су перфекционисти, превише ригидни у својим ставовима, као и код оних који имају породице у којима су нездрави односи, а у тренуцима празника се окупљају, преноси Танјуг.
Од захтеве до жеље
Она указује да су најчешћи симптоми тог стања повлачење и туга која преплављује како се ближе празници, а може да се јави и анксиозност, односно превише забринутости око тога како ће све да изгледа.
„Такође, може да се деси да не спавамо добро или превише спавамо. Једемо мало или једемо превише, почињемо више да користимо алкохол или неке психоактивне супстанце, избегавамо људе... Код неких се дешава да постану превише иритабилни, а код других нека врста тромости, осећање празнине, док неки немају никакву емоцију у том тренутку“, наводи Ивковић Ловрић.
Она истиче да се празнична депресија може превазићи тако што ће се другачије гледати на саму ситуацију, а сва „морања“' и „требања“ избрисати из нашег размишљања.
„То звучи јако лако, али није. У суштини наши захтеви треба да постану жеље. Да кажемо себи да бисмо волели да све прође савршено, да бисмо волели да се наша породица слаже, али да не мора и да то није суштина празника. Треба да прихватимо и сопствена осећања, да не морамо стално да будемо весели, да је у реду понекад и током празника да смо тужни. Брига о себи, али и брига о другима. Да схватимо да су празници ту да нама буде лепо и да бринемо о себи“, наводи Ивковић Ловрић.
Према њеним речима, помоћ психолога треба потражити ако то осећање траје дуже од две недеље и блокира особу тако да не може да функционише у свакодневном животу.
„Сматра се да особа тада улази у нездраве, непријатне емоције и тада је важно потражити стручну помоћ како би се људи научили алатима који ће им помоћи да лакше превазиђу те ситуације. Прво је да наша морања преведемо у одређене преференције и жеље. Ако су у питању, на пример, нездрави односи у породици, треба размислити да ли да се тако проведу празници, јер можемо да бирамо где ћемо и са ким да проведемо време. Ако одлучимо да будемо са породицом, онда треба да поставимо јасне границе око тога шта нам је прихватљиво, а шта није“, саветује Ивковић Ловрић.
Да би се превазишло стање празничне депресије препоручује се довољно сна, дружење са особама чије друштво прија, избегавање алкохола, избегавање психоактивних супстанци.
А када прође празник?
Ивковић Ловрић напомиње да се у јануару јавља и „постпразнична депресија“, али да су јој склоне особе које на почетку године себи обећају много тога, а што често није у складу са реалношћу.
„То су особе које на почетку нове године себи кажу да ће почети да вежбају, да се хране здравије, да буду са свима у добрим односима, да ће све да се преокрене и буде другачије. И онда их чека реалност, а то може да буде рутина, трошкови, време које није сунчано. Све то утиче на то како се осећамо, поготово што током празника и адреналин много јаче ради, сви смо узбуђени због свега што се дешава у нашој околини и зато се и јавља постпразнична депресија“, објашњава Ивковић Ловрић.
Она наводи да су том расположењу склоне особе које су перфекционисти или су ригидне у својим размишљањима и схватањима, као и оне који превише захтевају од себе и сматрају да морају све да испуне првог дана после Нове године.
У том случају, како каже, треба прихватити реалност и то да живот нису празници, него се живот одвија све време.
И да је на нама како ћемо да гледамо на сваки дан после празника, да прихватимо да нисмо савршени и да малим корацима заправо можемо да побољшамо себе и свој квалитет живота.
Она особама које у време празника замарају разговори са пријатељима и породицама и њихова питања о плановима у професионалном и приватном животу препоручује разговор са стручњацима.
„Помоћ стручњака је добро потражити, поготово ако не знамо како да се сами изборимо са свим тим питањима, како да поставимо границе како према другима, тако и према себи, да нас толико не тангирају та питања. Оно што психотерапеути и психолози раде јесте да оспособљавају људе различитим алатима да би лакше решили оно што их мучи“, наводи Ивковић Ловрић.
Погледајте и:
