https://sputnikportal.rs/20260101/u-srbiji-od-danas-pocela-naplata-karbonskih-taksi-1194366300.html
У Србији од данас почела наплата карбонских такси
У Србији од данас почела наплата карбонских такси
Sputnik Србија
Компаније које увозе на тржиште ЕУ од данас су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при... 01.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-01T18:46+0100
2026-01-01T18:46+0100
2026-01-01T18:46+0100
економија
србија – економија
енергетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/18/1133595412_0:298:3069:2024_1920x0_80_0_0_d6f4abe327b1c128034064a8a9b21fc6.jpg
Доминантни наратив на западу је да емисије угљен-диоксида све више утичу на климу, а највећи део тих емисија долази из енергетски интензивних индустрија, попут производње цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије.Из тих разлога, Европска унија је од 1. јануара почела са пуном применом ЦБАМ механизма односно прекограничног опорезивања угљеника, а Србија са наплатом националног пореза домаћим произвођачима.Циљ овог механизма има упориште у климатској регулативи, која налаже постизање такозване климатске неутралности европског континента до 2050. године.Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је раније за Танјуг да је ово прилика за унапређење декарбонизације на територији наше земље и навела да ће се приход од ових такси реинвестирати у зелене пројекте."Наравно и у повећање буџета", рекла је Павков.Министарка је тада објаснила да је идеја ЦБАМ механизма да се изнивелишу цене угљеника оних производа који су произведени на територији Европске уније и оних производа који се увозе на територију ЕУ из земаља које нису чланице Уније.Национални порез на емсије угљен-диоксида, Србија регулише кроз два закона - Закон о порезу на емсију гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично интензивних производа.Србија је прва земља на такозваном Западном Балкану и прва земља чланица Енергетске заједнице која је испунила један од најважнијих предуслова за примену овог пореза. У питању је такозвани МРВА систем, односно систем за мониторинг, верификацију и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште.Србија је од 2023, уз подршку Швајцарске и Привредне коморе Србије, припремала домаће произвођаче за извештавање у складу са захтевима ЦБАМ уредбе, како српски привредници не би изгубили конкурентност на тржишту Европске уније.Уредба ће највише погодити произвођаче цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије, али се тачан број тих привредних субјеката у Србији још не зна."Ми јасно и прецизно знамо ко су ти правни субјекти. Они су врло припремљени и знају шта их чека од 1. јануара већ скоро две године. Јасна и прецизна анализа, верујем да ће бити у неком наредном период када сам механизам ухвати одређени замајац", рекла је Павков.Министарство заштите животне средине ће у сарадњи са осталим министарствима пратити ситуацију на тржишту како би спречило двоструко опорезивање српских привредника односно плаћање истих емисија угљен-диоксида и кроз порез у Србији и кроз ЦБАМ механизма у ЕУ.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, енергетика
србија – економија, енергетика
У Србији од данас почела наплата карбонских такси
Компаније које увозе на тржиште ЕУ од данас су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе, а Србија је истовремено увела наплату националног пореза у износу од четири евра по тони чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.
Доминантни наратив на западу је да емисије угљен-диоксида све више утичу на климу, а највећи део тих емисија долази из енергетски интензивних индустрија, попут производње цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије.
Из тих разлога, Европска унија је од 1. јануара почела са пуном применом ЦБАМ механизма односно прекограничног опорезивања угљеника, а Србија са наплатом националног пореза домаћим произвођачима.
Циљ овог механизма има упориште у климатској регулативи, која налаже постизање такозване климатске неутралности европског континента до 2050. године.
Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је раније за Танјуг да је ово прилика за унапређење декарбонизације на територији наше земље и навела да ће се приход од ових такси реинвестирати у зелене пројекте.
"Наравно и у повећање буџета", рекла је Павков.
Министарка је тада објаснила да је идеја ЦБАМ механизма да се изнивелишу цене угљеника оних производа који су произведени на територији Европске уније и оних производа који се увозе на територију ЕУ из земаља које нису чланице Уније.
"Ова нова регулатива је важан корак ка усаглашавању са системом трговине емисијама, који функционише само за чланице ЕУ и у том смислу, ЦБАМ (Carbon Border Adjustment Mechanism) представља прелазно решење како би се привреда фактички прилагодила за све оне земље које су или кандидати за чланство или који су већ врло близу да постану чланице ЕУ или они који нису на том путу, а своје производе стављају на тржиште ЕУ", навела је Павков.
Национални порез на емсије угљен-диоксида, Србија регулише кроз два закона - Закон о порезу на емсију гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично интензивних производа.
Србија је прва земља на такозваном Западном Балкану и прва земља чланица Енергетске заједнице која је испунила један од најважнијих предуслова за примену овог пореза. У питању је такозвани МРВА систем, односно систем за мониторинг, верификацију и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште.
Србија је од 2023, уз подршку Швајцарске и Привредне коморе Србије, припремала домаће произвођаче за извештавање у складу са захтевима ЦБАМ уредбе, како српски привредници не би изгубили конкурентност на тржишту Европске уније.
Уредба ће највише погодити произвођаче цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије, али се тачан број тих привредних субјеката у Србији још не зна.
"Ми јасно и прецизно знамо ко су ти правни субјекти. Они су врло припремљени и знају шта их чека од 1. јануара већ скоро две године. Јасна и прецизна анализа, верујем да ће бити у неком наредном период када сам механизам ухвати одређени замајац", рекла је Павков.
Министарство заштите животне средине ће у сарадњи са осталим министарствима пратити ситуацију на тржишту како би спречило двоструко опорезивање српских привредника односно плаћање истих емисија угљен-диоксида и кроз порез у Србији и кроз ЦБАМ механизма у ЕУ.
