https://sputnikportal.rs/20260103/1194393172.html
На путу свиле
На путу свиле
Sputnik Србија
Колико је захтевно преводити стихове једне од највећих песникиња 20. века Ане Ахматове, поетесе чије се књиге у нашој култури дочекују с великом пажњом и... 03.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-03T10:00+0100
2026-01-03T10:00+0100
2026-01-03T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/03/1194393014_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_42584ac18798d33e580351ba1b1546f1.jpg
На путу свиле
Sputnik Србија
Колико је захтевно преводити стихове једне од највећих песникиња 20. века Ане Ахматове, поетесе чије се књиге у нашој култури дочекују с великом пажњом и свешћу да је реч о светској књижевној вредности, какав је осећај када се успешно звук руског језика преведе и слије у српски, што се потом награди признањем „Милош Ђурић“ – за Спутњик открива Светислав Травица, преводилац збирке „У свој гроб ја нећу лећи“ Ане Ахматове, за коју је добио ову најпрестижнију награду за превођење.
Шта нам све нуди Музеј позоришне уметности Србије, смештен у старом здању на Дорћолу, открива нам Александра Милошевић, ауторка монографије о овој музејској установи која обележава 75 година рада.
Из којих је мотива после пет година од награђиваног дела „Остаци света“ одлучио да заврши петокњижје „Етнофикција“ и објави роман „Етно“, шта се све нашло у завршном делу пенталогије у којој потврђује своју препознатљиву и високо вредновану поетику, шта ново сазнајемо о проблемима идентитета, границама личне и колективне одговорности, о механизмима моћи, занемаривању саосећања – питамо једног од најнаграђиванијих српских писаца Игора Маројевића.
А какве је музичке перформансе планирао за 2026. годину – питамо мултиинструменталисту и једног од наших најпопуларнијих музичких уметника Слободана Тркуљу, који за 2026. најављује повратак на – пут свиле.
Колико је захтевно преводити стихове једне од највећих песникиња 20. века Ане Ахматове, поетесе чије се књиге у нашој култури дочекују с великом пажњом и свешћу да је реч о светској књижевној вредности, какав је осећај када се успешно звук руског језика преведе и слије у српски, што се потом награди признањем „Милош Ђурић“ – за Спутњик открива Светислав Травица, преводилац збирке „У свој гроб ја нећу лећи“ Ане Ахматове, за коју је добио ову најпрестижнију награду за превођење. Шта нам све нуди Музеј позоришне уметности Србије, смештен у старом здању на Дорћолу, открива нам Александра Милошевић, ауторка монографије о овој музејској установи која обележава 75 година рада. Из којих је мотива после пет година од награђиваног дела „Остаци света“ одлучио да заврши петокњижје „Етнофикција“ и објави роман „Етно“, шта се све нашло у завршном делу пенталогије у којој потврђује своју препознатљиву и високо вредновану поетику, шта ново сазнајемо о проблемима идентитета, границама личне и колективне одговорности, о механизмима моћи, занемаривању саосећања – питамо једног од најнаграђиванијих српских писаца Игора Маројевића. А какве је музичке перформансе планирао за 2026. годину – питамо мултиинструменталисту и једног од наших најпопуларнијих музичких уметника Слободана Тркуљу, који за 2026. најављује повратак на – пут свиле.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Колико је захтевно преводити стихове једне од највећих песникиња 20. века Ане Ахматове, поетесе чије се књиге у нашој култури дочекују с великом пажњом и свешћу да је реч о светској књижевној вредности, какав је осећај када се успешно звук руског језика преведе и слије у српски, што се потом награди признањем „Милош Ђурић“ – за Спутњик открива Светислав Травица, преводилац збирке „У свој гроб ја нећу лећи“ Ане Ахматове, за коју је добио ову најпрестижнију награду за превођење.
Шта нам све нуди Музеј позоришне уметности Србије, смештен у старом здању на Дорћолу, открива нам Александра Милошевић, ауторка монографије о овој музејској установи која обележава 75 година рада.
Из којих је мотива после пет година од награђиваног дела „Остаци света“ одлучио да заврши петокњижје „Етнофикција“ и објави роман „Етно“, шта се све нашло у завршном делу пенталогије у којој потврђује своју препознатљиву и високо вредновану поетику, шта ново сазнајемо о проблемима идентитета, границама личне и колективне одговорности, о механизмима моћи, занемаривању саосећања – питамо једног од најнаграђиванијих српских писаца Игора Маројевића.
А какве је музичке перформансе планирао за 2026. годину – питамо мултиинструменталисту и једног од наших најпопуларнијих музичких уметника Слободана Тркуљу, који за 2026. најављује повратак на – пут свиле.
