https://sputnikportal.rs/20260103/aleksa-jelic-zemlja-bez-kulture-je-zemlja-bez-identitetavideo-1194259514.html
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета/видео/
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета/видео/
Sputnik Србија
Са балетским играчем и музичаром Алексом Јелићем разговарамо у подкасту „Живот иза кулиса“ о балету као најсуптилнијој уметности, Народном позоришту, театру... 03.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-03T11:56+0100
2026-01-03T11:56+0100
2026-01-03T11:56+0100
култура
култура
балет
плес
музика
поп-музика
рок музика
уметност
позориште
народно позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1e/1194259764_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_c779f5bc191cae580d0603f4c58d56ef.jpg
Јелић нам открива да је као млад гледао балет „Дон Кихот“ у Народном позоришту у коме су играли Ашхен Атаљанц и Константин Костјуков и да је тада схватио шта је права уметност – када неко изађе на сцену и својом појавом и енергијом испуни простор а да није направио никакав покрет. Ту је препознао да човек мора да живи плес, као и да је енергија кључна ствар. Гост наводи да му је одлазак у Шпанију и компанију „Ит данса“ донео велико искуство, јер је радио са светким кореографима као што су Јиржи Килијан и Наћо Дуато. Истиче да су најбољи плесачи они који могу да играју све, јер су комплетни уметници. Међутим, он додаје да је страх од неуспеха многе људе паралисао, као и неспремност да десет сати проведу у сали вежбајући. Јелић наглашава да је сусрет између публике и уметника на сцени веома близак и да је једино важно да осети осмехе и реакцију, да их чини живљим и радоснијим И да је то додатна енергија за њега. Сматра да се уметници често сусрећу са ситуацијим да излазе на сцену по ко зна који пут, али је важно да тај излазак не постане рутина, већ да се увек посвете томе и са узбуђењем и адреналином излазе на сцену - једино их тако рутина неће појести. Јелић додаје да је пројекат као што је „Твоје лице звучи познато“ неочекивано променио његов живот и сви учесници су схватили да могу много тога да пруже. Он такође сматра да је велики пораз што на телевизијама имамо „ријалити“ програме, а немамо буџет за културним и квалитетним забавним програмима - култура је важна и све креће од тога како човек почиње дан и каквим садржајем, јер земља без културе је земља без идентитета. Осврнуо се и на живот уметника и истакао да никада није могао да пева музику која му се не допада, вероватно је то тежи пут којим је увек ишао, али сматра да другачије не би могао, као и да не би могао да пева нешто што не воли само да би зарађивао. Јелић верује да када би свако радио оно што воли и како себе види онда би Србија имала јачу поп, рок и џез сцену, а уметници би задовољили своју душу и испунили своје мисије.
https://sputnikportal.rs/20251206/iza-mikrofona-i-na-motoru-jelena-pajic-o-muzici-i-pevanju-iz-srca-video-1193300757.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
култура, балет, плес, музика, поп-музика, рок музика, уметност, позориште, народно позориште, позориште на теразијама
култура, балет, плес, музика, поп-музика, рок музика, уметност, позориште, народно позориште, позориште на теразијама
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета/видео/
Са балетским играчем и музичаром Алексом Јелићем разговарамо у подкасту „Живот иза кулиса“ о балету као најсуптилнијој уметности, Народном позоришту, театру „Ит данса“ у Барселони, сарадњи са „Ју групом“, утицају оца Драгог Јелића, компоновању и идентитету уметника.
Јелић нам открива да је као млад гледао балет „Дон Кихот“ у Народном позоришту у коме су играли Ашхен Атаљанц и Константин Костјуков и да је тада схватио шта је права уметност – када неко изађе на сцену и својом појавом и енергијом испуни простор а да није направио никакав покрет. Ту је препознао да човек мора да живи плес, као и да је енергија кључна ствар.
„Човек мора да има виши циљ и то чиме се бави не сме да му буде све на свету. Неке моје колеге из Народног позоришта баш зато што нису имали нека друга интересовања, већ су живели живот који је посвећен само балету много више пате када им се заврши каријера. За мене су и балет и музика ствари које волим, које ме никада нису издале и напустиле“, рекао је Алекса Јелић.
Гост наводи да му је одлазак у Шпанију и компанију „Ит данса“ донео велико искуство, јер је радио са светким кореографима као што су Јиржи Килијан и Наћо Дуато. Истиче да су најбољи плесачи они који могу да играју све, јер су комплетни уметници. Међутим, он додаје да је страх од неуспеха многе људе паралисао, као и неспремност да десет сати проведу у сали вежбајући.
Јелић наглашава да је сусрет између публике и уметника на сцени веома близак и да је једино важно да осети осмехе и реакцију, да их чини живљим и радоснијим И да је то додатна енергија за њега. Сматра да се уметници често сусрећу са ситуацијим да излазе на сцену по ко зна који пут, али је важно да тај излазак не постане рутина, већ да се увек посвете томе и са узбуђењем и адреналином излазе на сцену - једино их тако рутина неће појести.
„Музика и ауторски рад на песмама су ме пробудили. Имам спремна четири нова сингла која ћу издати 2026. године. Нећу чекати да се неке ствари саме од себе десе него ћу ја да их покренем, јер је мојој души потребан тај бег из рутине која може да буде оптерећујућа и да убије сву уметност и сјај који ми као уметници имамо“, истакао је наш саговорник.
Јелић додаје да је пројекат као што је „Твоје лице звучи познато“ неочекивано променио његов живот и сви учесници су схватили да могу много тога да пруже. Он такође сматра да је велики пораз што на телевизијама имамо „ријалити“ програме, а немамо буџет за културним и квалитетним забавним програмима - култура је важна и све креће од тога како човек почиње дан и каквим садржајем, јер земља без културе је земља без идентитета.
Осврнуо се и на живот уметника и истакао да никада није могао да пева музику која му се не допада, вероватно је то тежи пут којим је увек ишао, али сматра да другачије не би могао, као и да не би могао да пева нешто што не воли само да би зарађивао. Јелић верује да када би свако радио оно што воли и како себе види онда би Србија имала јачу поп, рок и џез сцену, а уметници би задовољили своју душу и испунили своје мисије.
