https://sputnikportal.rs/20260104/astronomi-su-prvi-put-uspeli-da-izmere-masu-i-udaljenost-jedne-odbegle-planete-1194422827.html
Астрономи су први пут успели да измере масу и удаљеност једне одбегле планете
Астрономи су први пут успели да измере масу и удаљеност једне одбегле планете
Sputnik Србија
Астрономи су први пут успели да измере масу и удаљеност једне од планета без звезданог система, тј. једне од такозваних одбеглих или слободних планета. 04.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-04T17:14+0100
2026-01-04T17:14+0100
2026-01-04T17:14+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174697129_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_46a3f7a61c46dd5ae861d54c87528e4d.jpg
Ова планета има око петине масе Јупитера и налази се на нешто мање од 10.000 светлосних година од Земље, у правцу центра наше галаксије, наводи се у студији објављеној у журналу „Сајенс“. Та величина сугерише да је планета највероватније настала као део планетарног система, пре него што је избачена у „игри гравитационог билијара“, преноси „Сајенс Алерт“.Будући да су мале и тамне, ове слободне планете не могу се директно видети. Уместо тога, астрономи их обично уочавају захваљујући њиховом утицају на светлост удаљених објеката. Док пролазе између нас и сјајног позадинског објекта, као што је звезда, гравитациони утицај планете делује као сочиво и накратко увећава или искривљује светлост.Да би се одредила маса објекта који има улогу сочива, обично је потребно да се зна колико је он удаљен – а планета која лети самостално пружа мало трагова о контексту, па је тешко израчунати њену удаљеност.У овом случају астрономи су имали среће. Првобитни догађај сочива независно је уочило више земаљских телескопа у Чилеу, Јужној Африци и Аустралији 3. маја 2024. године. Такође га је посматрао, сада већ пензионисани, свемирски телескоп Гаја шест пута током периода од 16 сати. И ево кључног момента: у време догађаја микросочива, Гаја се налазила 1,5 милиона километара од Земље, што јој је омогућило мало другачији поглед на небо у односу на телескопе на Земљи. Светлост са звезде стиже до сваког посматрача у различито време.То је омогућило астрономима да процене удаљеност до објекта сочива – слично начину на који наш мозак опажа удаљеност на основу благо померених слика које примамо кроз два ока – а самим тим и његову масу. Тим је израчунао да се планета налази на око 9.785 светлосних година од Земље и да има масу од око 22 одсто масе Јупитера.У повезаном чланку, астрофизичар Гевин Колман са Универзитета Квин Мери у Лондону сугерише да би се ова техника могла показати посебно корисном за проучавање лутајућих планета након што свемирски телескоп Ненси Грејс Роман буде лансиран 2027. године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Астрономи су први пут успели да измере масу и удаљеност једне одбегле планете
Астрономи су први пут успели да измере масу и удаљеност једне од планета без звезданог система, тј. једне од такозваних одбеглих или слободних планета.
Ова планета има око петине масе Јупитера и налази се на нешто мање од 10.000 светлосних година од Земље, у правцу центра наше галаксије, наводи се у студији
објављеној у журналу „Сајенс“. Та величина сугерише да је планета највероватније настала као део планетарног система, пре него што је избачена у „игри гравитационог билијара“,
преноси „Сајенс Алерт“.
Будући да су мале и тамне, ове слободне планете не могу се директно видети. Уместо тога, астрономи их обично уочавају захваљујући њиховом утицају на светлост удаљених објеката. Док пролазе између нас и сјајног позадинског објекта, као што је звезда, гравитациони утицај планете делује као сочиво и накратко увећава или искривљује светлост.
Да би се одредила маса објекта који има улогу сочива, обично је потребно да се зна колико је он удаљен – а планета која лети самостално пружа мало трагова о контексту, па је тешко израчунати њену удаљеност.
У овом случају астрономи су имали среће. Првобитни догађај сочива независно је уочило више земаљских телескопа у Чилеу, Јужној Африци и Аустралији 3. маја 2024. године. Такође га је посматрао, сада већ пензионисани, свемирски телескоп Гаја шест пута током периода од 16 сати. И ево кључног момента: у време догађаја микросочива, Гаја се налазила 1,5 милиона километара од Земље, што јој је омогућило мало другачији поглед на небо у односу на телескопе на Земљи. Светлост са звезде стиже до сваког посматрача у различито време.
То је омогућило астрономима да процене удаљеност до објекта сочива – слично начину на који наш мозак опажа удаљеност на основу благо померених слика које примамо кроз два ока – а самим тим и његову масу. Тим је израчунао да се планета налази на око 9.785 светлосних година од Земље и да има масу од око 22 одсто масе Јупитера.
У повезаном чланку, астрофизичар Гевин Колман са Универзитета Квин Мери у Лондону сугерише да би се ова техника могла показати посебно корисном за проучавање лутајућих планета након што свемирски телескоп Ненси Грејс Роман буде лансиран 2027. године.
