https://sputnikportal.rs/20260104/dobrodosli-u-2026-sta-dolazi-posle-godine-u-kojoj-je-okoncan-stari-poredak-video-1194296245.html
Добродошли у 2026: Шта долази после године у којој је окончан стари поредак? /видео/
Добродошли у 2026: Шта долази после године у којој је окончан стари поредак? /видео/
Sputnik Србија
Када је својим сарадницима честитала срећну нову 2026, премијерка Италије Ђорђа Мелони поручила им је да ништа не брину јер ће идућа година бити још и гора од... 04.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-04T16:31+0100
2026-01-04T16:31+0100
2026-01-04T16:31+0100
свет
свет
свет – политика
политика
нови спутњик поредак с николом врзићем
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/17/1151412574_0:0:3329:1873_1920x0_80_0_0_74559468eb63266ab4d13f455377603e.jpg
У 2026, наиме, предвиђа овај лист који се повезује с Ротшилдима, ”контуре геополитике 21. века постаће (још) јасније”. Зато што је ”2025. била година у којој је окончан стари поредак”.Три потресаБивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, осведочени непријатељ неолибералних бриселских господара досадашњег поретка, на истом је трагу набројао ”три шока која су потресла свет у 2025.” тако да се – оцењује овај Грк коме су Немци забранили улазак у своју земљу – ”на гробу европских амбиција” сад ”уздиже нови, тврђи, хладнији, светски поредак”.Први потрес је, пише Варуфакис, ”надолазећа победа Русије у Украјини над Европом” у рату који јој је пружио савршен изговор за упумпавање новца у њену стагнирајућу економију. Сада, међутим, кад предстоји тријумф Русије – предвидљив резултат кога је Доналд Трамп само убрзао, како се констатује – најбољи (и једини) план Европске уније лежи у рушевинама. Европа нема План Б.Други потрес који је потресао свет по тумачењу Јаниса Варуфакиса је победа Кине у трговинском рату против Америке у два потеза: кроз употребу ретких земних елемената као оружја за масовно уништење читаве америчке економије будућности која не може да функционише без онога што само Кина производи у потребној мери, и кроз националну мобилизацију у циљу остварења технолошке независности од Америке.Од Украјине до најважније економије света, дакле, резултат је 2:0 за незападни свет. Док се трећи потез одиграо унутар самог Запада: предвидљива победа Америке над Европском унијом у трговинском рату који је окончан понижавајућом капитулацијом шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у склопу онога што њен грчки критичар описује као ”више него лош дил. То је споразум о извлачењу капитала без преседана”, који ”формализује транзицију Европске уније од индустријског супарника до покорног молиоца”.Трампово одрицање од ЕвропеИ ”Фајненшел тајмс”, иначе, као најважнији међу ”догађајима који су дефинисали светску политику 2025.” истиче Трампово одрицање од Европе; од говора његовог потпредседника Џеј Ди Венса у Минхену који је ”отворио дубоку поделу у западној алијанси”, преко понижавања Владимира Зеленског у Овалној соби пред ТВ камерама и обустављања директне финансијске и војне помоћи Кијеву, до нове Стратегије националне безбедности која је потврдила да све то нису биле пуке ”ексцентричне аберације”.Све то понижавање Европе, с друге стране, избалансирано је, како се даље наводи, поменутим поразом у трговинском рату против Кине који би могао да има знатно сложеније последице него што се обично уочава услед нарастајућег америчког дуга. То би, у комбинацији с незабележеним растом цене злата и развојем алтернативног финансијског система у оквиру БРИКС-а, могло да има фаталне последице по актуелни статус долара.Слом берзе и популистичка претњаПарадоксално – мада, можда и не – управо у могућем ударцу на америчку економију Ротшилдов ”Економист” види главну наду за своје власнике и остале њихове сувласнике.”Економист”, наиме, описујући наведене ”контуре геополитике 21. века” које ће постати уочљиве у години пред нама на руинама старог поретка, детектује три главна поља што ће дефинисати њихов свет – од идеологије, преко геополитике до економије.А на првом месту је – по њиховој способности увида – будућност либералних западних демократија које су угрожене, оцењује се с нескривеном антипатијом, Трамповим мафијашким стилом и лидерством у стилу Тонија Сопрана. Да ли ће Америка склизнути у квази-ауторитарни поредак, опомиње ”Економист”, одредиће међуизбори идућег новембра. А на то ће у великој мери утицати стање америчке економије којој ”Економист” предвиђа – или најављује? – берзанске потресе тако да ће и ”неодрживост буџетских дефицита постати још очигледнија”. Због тога, нада се лист британских глобалиста, ”ако је историја икакав водич, демократе би требало да победе (на међуизборима). Али ово нису нормална времена. Демократе су чак и још непопуларније од Трампа.”А тој њиховој либералној (такозваној) демократији поврх тога прете и такозвани популисти у Великој Британији, Француској и Немачкој.Јачање БРИКС-аУслед свега тога понајмање неизвесности ”Економист” проналази у сфери геополитике, у склопу чега се очекује да ће Америка препустити Украјину њеној судбини и Европи која за то нема снаге. Док ће – услед Трампове нужде за великим економским дилом с Кином – Америка и у Азији исказати стратешку ноншалантност. И то након што је својим непромишљеним царинама Индију, као и Бразил, гурнула још дубље у загрљај Русије и Кине. И тиме додатно ојачала БРИКС.Какву улогу овај незападни свет добија у обликовању света? Шта нам доноси 2026? И зашто би нови поредак могао да буде другачији од овог који лежи у рушевинама?О овим су темама у ”Новом Спутњик поретку” говорили историчар проф. др Милош Ковић и публициста Игор Ивановић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/17/1151412574_426:0:3157:2048_1920x0_80_0_0_b3950065ddc58ef00df564ab4d14ebc2.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, политика, нови спутњик поредак с николом врзићем
свет, свет – политика, политика, нови спутњик поредак с николом врзићем
Добродошли у 2026: Шта долази после године у којој је окончан стари поредак? /видео/
Када је својим сарадницима честитала срећну нову 2026, премијерка Италије Ђорђа Мелони поручила им је да ништа не брину јер ће идућа година бити још и гора од одлазеће. Можда је само хтела да буде духовита, но вероватније је да и сама препознаје обрисе онога што лондонски ”Економист”, уз очекивано гунђање, описује као настанак новог света.
У 2026, наиме, предвиђа овај лист који се повезује с Ротшилдима, ”контуре геополитике 21. века постаће (још) јасније”. Зато што је ”2025. била година у којој је окончан стари поредак”.
Бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, осведочени непријатељ неолибералних бриселских господара досадашњег поретка, на истом је трагу набројао ”три шока која су потресла свет у 2025.” тако да се – оцењује овај Грк коме су Немци забранили улазак у своју земљу – ”на гробу европских амбиција” сад ”уздиже нови, тврђи, хладнији, светски поредак”.
Први потрес је, пише Варуфакис, ”надолазећа победа Русије у Украјини над Европом” у рату који јој је пружио савршен изговор за упумпавање новца у њену стагнирајућу економију. Сада, међутим, кад предстоји тријумф Русије – предвидљив резултат кога је Доналд Трамп само убрзао, како се констатује – најбољи (и једини) план Европске уније лежи у рушевинама. Европа нема План Б.
Други потрес који је потресао свет по тумачењу Јаниса Варуфакиса је победа Кине у трговинском рату против Америке у два потеза: кроз употребу ретких земних елемената као оружја за масовно уништење читаве америчке економије будућности која не може да функционише без онога што само Кина производи у потребној мери, и кроз националну мобилизацију у циљу остварења технолошке независности од Америке.
Од Украјине до најважније економије света, дакле, резултат је 2:0 за незападни свет. Док се трећи потез одиграо унутар самог Запада: предвидљива победа Америке над Европском унијом у трговинском рату који је окончан понижавајућом капитулацијом шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у склопу онога што њен грчки критичар описује као ”више него лош дил. То је споразум о извлачењу капитала без преседана”, који ”формализује транзицију Европске уније од индустријског супарника до покорног молиоца”.
Трампово одрицање од Европе
И ”Фајненшел тајмс”, иначе, као најважнији међу ”догађајима који су дефинисали светску политику 2025.” истиче Трампово одрицање од Европе; од говора његовог потпредседника Џеј Ди Венса у Минхену који је ”отворио дубоку поделу у западној алијанси”, преко понижавања Владимира Зеленског у Овалној соби пред ТВ камерама и обустављања директне финансијске и војне помоћи Кијеву, до нове Стратегије националне безбедности која је потврдила да све то нису биле пуке ”ексцентричне аберације”.
Све то понижавање Европе, с друге стране, избалансирано је, како се даље наводи, поменутим поразом у трговинском рату против Кине који би могао да има знатно сложеније последице него што се обично уочава услед нарастајућег америчког дуга. То би, у комбинацији с незабележеним растом цене злата и развојем алтернативног финансијског система у оквиру БРИКС-а, могло да има фаталне последице по актуелни статус долара.
Слом берзе и популистичка претња
Парадоксално – мада, можда и не – управо у могућем ударцу на америчку економију Ротшилдов ”Економист” види главну наду за своје власнике и остале њихове сувласнике.
”Економист”, наиме, описујући наведене ”контуре геополитике 21. века” које ће постати уочљиве у години пред нама на руинама старог поретка, детектује три главна поља што ће дефинисати њихов свет – од идеологије, преко геополитике до економије.
А на првом месту је – по њиховој способности увида – будућност либералних западних демократија које су угрожене, оцењује се с нескривеном антипатијом, Трамповим мафијашким стилом и лидерством у стилу Тонија Сопрана. Да ли ће Америка склизнути у квази-ауторитарни поредак, опомиње ”Економист”, одредиће међуизбори идућег новембра. А на то ће у великој мери утицати стање америчке економије којој ”Економист” предвиђа – или најављује? – берзанске потресе тако да ће и ”неодрживост буџетских дефицита постати још очигледнија”. Због тога, нада се лист британских глобалиста, ”ако је историја икакав водич, демократе би требало да победе (на међуизборима). Али ово нису нормална времена. Демократе су чак и још непопуларније од Трампа.”
А тој њиховој либералној (такозваној) демократији поврх тога прете и такозвани популисти у Великој Британији, Француској и Немачкој.
Услед свега тога понајмање неизвесности ”Економист” проналази у сфери геополитике, у склопу чега се очекује да ће Америка препустити Украјину њеној судбини и Европи која за то нема снаге. Док ће – услед Трампове нужде за великим економским дилом с Кином – Америка и у Азији исказати стратешку ноншалантност. И то након што је својим непромишљеним царинама Индију, као и Бразил, гурнула још дубље у загрљај Русије и Кине. И тиме додатно ојачала БРИКС.
Какву улогу овај незападни свет добија у обликовању света? Шта нам доноси 2026? И зашто би нови поредак могао да буде другачији од овог који лежи у рушевинама?
О овим су темама у ”Новом Спутњик поретку” говорили историчар проф. др Милош Ковић и публициста Игор Ивановић.