„Масовна убиства мерила су се на хиљаде“: Како је Кју-Клукс-Клан утицао на историју САД

© Sputnik / Nicholas Zubov
Пратите нас
Пре 160 година у САД је основан Кју-Клукс-Клан (ККК или само Клан). Иако је ККК уживао значајну подршку у јужним државама, није успео да значајно утиче на ток историје САД. Преживевши три таласа бурне политичке активности, Клан се распао у разне групе ултрадесничарских радикала које данас мало ко узима за озбиљно, наводе историчари.
Током 1861—1865. у САД је избио Грађански рат између Севера (Сједињене Америчке Државе) и Југа (Конфедерација), који је желео да се одвоји од САД. Главни узроци били су порези и спољноекономска политика. Север је развијао индустријску, националну економију, док је Југ градио аграрну економију усмерену на извоз.
Истовремено, између Севера и Југа постојала су неслагања о питању укидања ропства и овлашћења федералне владе (Југ је заговарао велику аутономију појединих држава). Индустријски региони нису имали интерес да одрже робовласнички систем, док су га на Југу сматрали основом економије. Поред тога, Јужњаци су се бојали могуће освете бивших робова у случају њиховог ослобођења.
Сукоб је завршен у мају 1865. године победом Савезних држава. Једна од важних последица пораза Конфедерације била је укидање ропства на целој територији САД, укључујући јужне државе, као и додељивање права гласа црначком становништву. Јужна плантажна економија је уништена, а бесплатна расподела бивших индијанских земаља на западу од стране Вашингтона довела је до тога да се пољопривреда у САД развија по узору на фармерску економију.
Историчари истичу да је увођење „северних закона“ на Југу, разарање плантација и ослобађање робова изазвало незадовољство међу становницима бивше Конфедерације. У граду Пуласки у Тенесију, у канцеларији судије Томаса Џонса, 24. децембра 1865. године, створена је тајна организација — Кју-Клукс-Клан.
„Кју-Клукс-Клан је створен као знак протеста бивших војника Конфедерације због пораза Југа у Грађанском рату“, истакао је главни научни сарадник Института за САД и Канаду Владимир Васиљев.
Порекло назива
Постоје три главне верзије порекла назива. Према првој, он потиче од речи „κύκλος“ (са старогрчког — „круг“) и „клан“. У медијима се често помиње застрашујућа претпоставка да назив „Кју-Клукс-Клана“ имитира шкрипање затварача пушке. Неки историчари претпостављају и да је потекао од латинске речи „cucullo“, што значи „капуљача“.
Циљеви Клана
У почетку су активисти ККК као свој циљ прогласили заштиту белог становништва јужних држава од криминалаца међу бившим црначким робовима, али с временом су прешли на промоцију идеје о надмоћности беле расе. Чланови организације шетали су улицама обавијени у беле чаршаве.
„Масовна убиства мерила су се на хиљаде. Циљ ове терористичке делатности био је да се заплаше црнци и бели активисти који им пружају подршку, како бивши робови не би могли да уживају плодове победе коју су северне државе оствариле у Грађанском рату“, испричао је Васиљев.
Када би клановци изабрали неког јавног делатника за жртву, слали би му знак упозорења. У зависности од државе, то су могла бити зрнца поморанџе, семе диње или грана храста. Ако човек није одустајао од својих активности или није напустио земљу, убијали су га. Историчари наводе да су осуђене на смрт клановци убијали пуцњем, тровањем или спаљивали живе. Оне који, по њиховом мишљењу, још нису заслужили смртну казну, хватали су и бичевали.
Структура Клана
Лидер Клана, према различитим изворима, носио је титулу „велики мајстор“, „велики мудрац“ или „велики маг“. Он се ослањао на савет у који су улазили такозвани генији. У организацији су постојале и друге функције: „велики благајник“, „велики стражар“ итд. Обичне чланове звали су „вампирима“. Ћелије Клана називане су, између осталог, и „брлози“.
Након неког времена, чланови су почели да користе застрашујуће костиме: мантиле, маске и конусне капуљаче. Такође, ККК је израдио програмски документ познат као „Препорука“, чија је главна идеја била да се не допусти једнакост права беле и црне расе.
Од 1867. године организацијом је руководио бивши трговац робљем и генерал јужне војске Натанијел Форест. Број чланова клана у том периоду, према различитим изворима, износио је од 550.000 до 2.000.000.
Конгрес САД усвојио је закон против деловања Клана 1871. године. У појединим регионима уведено је ванредно стање и почела су масовна хапшења. Генерал Форест је убрзо распустио организацију.
Већ 1915. године организација је обновљена и наставила је са радом.
Током 1920-их број чланова клана, према неким проценама, достигао је 6.000.000.
Клан је увео нове застрашујуће ритуале, посебно јавно паљење крстова.
Чланови клана били су посебно активни током 1970-их година. Чланови клана су 1981. године сурово претукли и обесили црнца студента Мајкла Доналда. Јавни одјек овог злочина био је фаталан по ККК. Идеолози покрета су ухапшени, а обични чланови су масовно напустили организацију.
„Кју-Клукс-Клан данас се памти као застрашујућа организација, а остале су само најрадикалније присталице теорије беле расне надмоћности. Историјски, клан није могао да заустави време нити да спречи модернизацију америчког Југа, али је остао симбол тероризма и крвавог екстремизма“, закључио је американиста, Дмитриј Дробницки.
Погледајте и:


