https://sputnikportal.rs/20260104/o-ovome-se-dugo-prica-al-sad-je-konacno-krah-medjunarodnog-poretka--na-scenu-stupa-gola-sila-1194422623.html
О овоме се дуго прича ал сад је коначно: Крах међународног поретка – на сцену ступа гола сила
О овоме се дуго прича ал сад је коначно: Крах међународног поретка – на сцену ступа гола сила
Sputnik Србија
О краху међународног поретка знаног од формирања Уједињених нација дуго се говори, међутим, америчка акција у Венецуели брутална је легитимизација силе као... 04.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-04T22:29+0100
2026-01-04T22:29+0100
2026-01-04T22:33+0100
свет
свет
свет – политика
венецуела
николас мадуро
доналд трамп
сад
интервенција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/04/1194429992_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_16bbf6c58401abbc0b4ff8a59777874f.jpg
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише упад америчких трупа у Венецуелу и хапшење легитимног венецуеланског председника Николаса Мадура.Венецуела – крај поретка какав смо познавалиХладни рат је чувао светски мир са свим његовим несавршеностима, док од његовог краја светски мир уопште није гарантован. Плодови тога су потпуно нерегулисано стање у свету – Уједињене нације су, како Јовановић каже, сторниране – нико их више ни не спомиње. Међународно право, не само да је изгубило значај, него и легитимитет, а уместо њега октроисано је право силе које подигнуто на степен једног важећег права.Америка није одустала од навике да дели правдуНаш саговорник подсећа да је током Хладног рата свет био у, како каже, контролисаној равнотежи, иако је било проблема и локалних сукоба. Због такве врсте равнотеже, чему су служиле и Уједињене нације, као и комуникација између победника у Другом светском рату, свет је био изван опасности од свеопштег сукоба.Међутим, како је Хладни рат окончан и успостављена једнострана, неконтролисана и веома амбициозна владавина Запада (односно САД и НАТО-а), свет је кренуо путем који се завршио америчком интервенцијом у Венецуели.Хегемонистичке амбиције Вашингтона нису престале и садашња Америка, иако је прогласила крај интервенционизму и враћање на „Америку на првом месту“, није одустала од од навике да дели правду и кривду по својој жељи, додаје он.Наду дају БРИКС и ШОСЈедина нада је да ће земље које су се груписале око БРИКС-а и ШОС-а, у жељи да поново успоставе принципе УН-а и врате снагу права уместо снаге силе моћи да постану противтежа самовољним потезима западних сила.Међутим, те организације су још у настајању и треба им још времена да стекну тежину за одлучујуће утицање на светске токове. Ипак, нада у јачање БРИКС-а и ШОС-а као противтеже Западу сада постају основаније, а са америчком акцијом у Венецуели, њихова настојања да јачањем своје улоге у свету спрече владавину силе, могу се и убрзати – оне то неретко и сада успевају, сматра Јовановић.Са интервенцијом у Венецуели створен је преседан и за њега нико не може да каже да се ради о јединственом случају. Чак ни окупација Косова и Метохије, коју су западне силе проглашавале за јединствен случај није у том смислу била одржива. Зато је случај који се догодио у Венецуели још и више опасан, јер може да представља отварање пута за злоупотребе сваке врсте широм планете.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260104/kineski-ugao-amerika-namerava-da-preuzme-kontrolu-nad-zapadnom-hemisferom-1194417958.html
венецуела
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/04/1194429992_0:0:2732:2048_1920x0_80_0_0_479a7ebca51e8f8b811ad0dd64407a44.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, венецуела, николас мадуро, доналд трамп, сад, интервенција
свет, свет – политика, венецуела, николас мадуро, доналд трамп, сад, интервенција
О овоме се дуго прича ал сад је коначно: Крах међународног поретка – на сцену ступа гола сила
22:29 04.01.2026 (Освежено: 22:33 04.01.2026) О краху међународног поретка знаног од формирања Уједињених нација дуго се говори, међутим, америчка акција у Венецуели брутална је легитимизација силе као начина решавања спорова. Она је коначан крах система успостављеног после краја Другог светског рата.
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише упад америчких трупа у Венецуелу и хапшење легитимног венецуеланског председника Николаса Мадура.
Венецуела – крај поретка какав смо познавали
Хладни рат је чувао светски мир са свим његовим несавршеностима, док од његовог краја светски мир уопште није гарантован. Плодови тога су потпуно нерегулисано стање у свету – Уједињене нације су, како Јовановић каже, сторниране – нико их више ни не спомиње. Међународно право, не само да је изгубило значај, него и легитимитет, а уместо њега октроисано је право силе које подигнуто на степен једног важећег права.
„И сад имамо демонстрацију такве политике у Венецуели, сутра ће бити на неком другом месту. То је опасност која узнемирује цео свет. Хладни рат можда није био по вољи свих, али је барем чувао свет од новог светског сукоба“, сматра Јовановић.
Америка није одустала од навике да дели правду
Наш саговорник подсећа да је током Хладног рата свет био у, како каже, контролисаној равнотежи, иако је било проблема и локалних сукоба. Због такве врсте равнотеже, чему су служиле и Уједињене нације, као и комуникација између победника у Другом светском рату, свет је био изван опасности од свеопштег сукоба.
Међутим, како је Хладни рат окончан и успостављена једнострана, неконтролисана и веома амбициозна владавина Запада (односно САД и НАТО-а), свет је кренуо путем који се завршио америчком интервенцијом у Венецуели.
„Та хегемона власт, уместо да буде усрећитељска, да поведе свет добрим примерима, што би радовало све укључујући и бивше чланице СССР-а, они су кренули путем огња и мача и чизмом су успостављали такозвани нови глобални поредак. Чак су се играли и неким теоријама о крају историје, јер они су завршница историје, за њих не постоји ништа ново и сва су им овлашћења дата да уређују свет по својој вољи и интересима“, истиче Јовановић.
Хегемонистичке амбиције Вашингтона нису престале и садашња Америка, иако је прогласила крај интервенционизму и враћање на „Америку на првом месту“, није одустала од од навике да дели правду и кривду по својој жељи, додаје он.
Једина нада је да ће земље које су се груписале око БРИКС-а и ШОС-а, у жељи да поново успоставе принципе УН-а и врате снагу права уместо снаге силе моћи да постану противтежа самовољним потезима западних сила.
Међутим, те организације су још у настајању и треба им још времена да стекну тежину за одлучујуће утицање на светске токове. Ипак, нада у јачање БРИКС-а и ШОС-а као противтеже Западу сада постају основаније, а са америчком акцијом у Венецуели, њихова настојања да јачањем своје улоге у свету спрече владавину силе, могу се и убрзати – оне то неретко и сада успевају, сматра Јовановић.
Са интервенцијом у Венецуели створен је преседан и за њега нико не може да каже да се ради о јединственом случају. Чак ни окупација Косова и Метохије, коју су западне силе проглашавале за јединствен случај није у том смислу била одржива. Зато је случај који се догодио у Венецуели још и више опасан, јер може да представља отварање пута за злоупотребе сваке врсте широм планете.
„Не знам да ли је Америка довољно свесна тога и да ли је Запад, који стоји иза Америке са свим разликама које се појављују, свестан бумеранга? Изгледа да нису свесни јер су још у пијанству своје моћи, оне некадашње империјалне, а онда технолошке и економске. Иако се та моћ увелико осипа, они и даље мисле да су изнад других. Најопасније је стање илузије. Ако се она продужава, она може да да оправдање и за неке немогуће и нереалне активности у процесу кршења међународних норми“, закључује Јовановић.