Божићна порука митрополита Јоаникија: Божић је дан у коме су се среле истина, милост, правда и љубав
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Mитрополит црногорско-приморски Јоаникије изјавио је данас у божићној поруци да је то дан у којем су се среле истина и милост, правда и љубав и истакао да славећи тај празник, не обежавамо само сећање на нешто што се давно десило, већ силом благодати Божије увек изнова добијамо прилику да учествујемо у догађају рођења Христовог.
Митрополит је у божићној поруци навео да се рађање увек сматрало симболом победе живота, трајања кроз продужење рода људског, али да тек Христовим рођењем свако рађање на земљи добија свој пуни смисао, не само у времену, него и у вечности.
"Сваки пут када се у неком дому роди дете, кажу свети Оци, Бог показује своје поверење у човека и свет који су дела руку његових. Створен по лику Божијем, бачен у смртну прашину, ма како и ма колико живео, човек је био роб своје пале природе, а самим тим и греха, смрти и пролазности'', поручио је Јоаникије, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.
Он је истакао да се Божић, односно како каже, "Небоземна тајна" која се десила у историји, непрекидно дешава, и од тада до данас и до краја света и века никада неће престати, остајући свагда присутна као позив и призив сваком човеку који долази на свет.
"Данас се све испуни радошћу, Христос се роди од Деве, данас се све испуни радошћу, Христос се роди у Витлејему'. Тако пева црква Христова вековима, драга браћо и сестре, сведочећи радост данашњег Празника у коме учествују и небо и земља, Бог и човек и сва видљива и невидљива творевина. Бог је дошао, не ради једног човека, једног народа или једног поколења, него да све људе преобрази, исцели и призове у јединство Вечне Истине, Правде, Љубави и Радости", навео је Јоаникије.
Нагласио је да Божићни пост, молитва, исповест, покајање, праштање, редовно присуство на богослужењима, свето причешће све то хришћане припрема за Божић.
Такође, истакао је да чистећи свој ум, срце и душу, човек почиње да посматра свет око себе, друге људе и себе самог на један нови, христолики и боголики начин, осећајући да није створен само као број, као индивидуа, која треба да протутњи кроз вријеме и нестане, ишчезне.
„До доласка Христовог, по речима бесмртног Његоша, „Човеку је била срећа непозната, права срећа, за ком вечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ. Наша земља, мати милионах, сина једног не мож' вјенчат срећом““, навео је митрополит.
Према његовим речима, рођење Христово улива осећање бесмртности у наша срца, испуњавајући сваку пору нашег бића.
"Јер се остварило оно што је Бог обећао, пророци најављивали а покољења чекала, да ће Бог послати Сина свога Јединородног, да сваки који вјерује у Њега не погине него да има живот вечни", рекао је митрополит Јоаникије.
Такође, нагласио је да Божић све испуњава радошћу, јер нам је он, како каже, ваистину почетак спасења.
"У долину смрти и плача долази Он - Син Божији који постаје син Дјевин, постајући један од нас. Узимајући људску природу, Он у свему постаје подобан нама, осим у греху. 'Он, превечни Бог, јави се на земљи и са људима поживе, и оваплотивши се од Свете Дјеве, понизи Себе узевши обличје слуге и постаде једнак телу смирења нашега, да нас учини једнаким лику славе његове", истакао је митрополит.
Казао је да Исус Христос добровољно носи наше слабости, као и да Христос са нама болује, тугује, пати, страда.
"И сам бива подвргнут Закону, да би нас ослободио од сваке осуде, гријеха и смрти, да би нам даровао слободу славе дјеце Божије. Овај празник све испуњава радошћу јер нам је Он ваистину почетак спасења. Не чуди што ни један празник као Божић није толико присутан у народним обичајима и традицијама", рекао је он.
Како је истакао, готово да нема народа на Земљи који нема неки свој посебни израз и начин слављења Божића, нагласивши да се у нашој народној традицији вековима чувају дивни и благословени обичаји који испуњавају радошћу и лепотом ове, како каже, "Благе дане".
"Бадњак који благосиљамо, ватра око које се сабирамо, мирбожање, полазник, чесница, здравице, дарови и све те радње заједно помажу нам да доживимо свеобухватну тајну Витлејемске пећине. Обичаје које смо примили требало би неговати и чувати, али и пазити да не постану сами себи циљ, губећи свој суштински, верски смисао", додао је он.
Митрополит је истакао да у светлости Божића ми видимо и наше славне претке, који су се надахњивали тајном рођења Христовог, и свету православну веру вековима чували предајући је нама, својим потомцима као најдрагоценији дар.
"За њу су неретко жртвовали све па и своје животе. Нажалост, 20. век је донео страшно страдање нашег народа, у коме смо заборавили на Богомладенца, витлејемску звезду и мудраце и у коме је крвожедни цар Ирод постао мера наших међусобних односа. Рана братомржње још увек крвари и дужни смо да сви, према својим моћима, учинимо да се она што прије зацели", рекао је митрополит.
Према његовим речима, Божићни празници су најбоља прилика да се, обасјани вечном љубављу Богомладенца Христа, сви окупимо око његове колевке, да уз његову милост превазиђемо наше злоћудне поделе, да се загрлимо и мирбожамо као добри хришћани и браћа по Духу Светом.
"Уверени смо да сви житељи ове земље који мисле добро Црној Гори и своме потомству желе да се давнашње братске омразе из Другог светског рата, које нас и даље оптерећују, људски превазиђу и пошаљу у прошлост. У том погледу највише нам може помоћи сигурна и добро проверена истина као што је рекао наш Господ и Спаситељ 'Познајте истину и истина ће вас ослободити'", нагласио је митрополит.
Он је упутио још једном позив надлежне државне институције Црне Горе да оснују институт за изучавање свих злочина који су се у Црној Гори догодили током Другог светског рата, и након њега, без обзира ко их је и у име кога учинио.
"Суочење са истином о поменутим злочинима биће болно али још више лековито и благотворно. И показаће нашу спремност да своју будућност градимо на истини, помирењу и братској љубави, а не на мржњи и међусобним поделама", рекао је митрополит.
Додао је да и овог Божића црква молитве упућује Богу мира и љубави да у години која је пред нама дарује мир свим домовима где живи, како каже, распети српски народ Аутономне покрајинеКосово и Метохија.
"Да престану прогони, пљачке и малтретирања наше браће и сестара, као и да се коначно на овој светој и завјетној српској земљи створе услови за живот у миру са свима, достојан човека", поручио је митрополит.
Истакао је да је за православне хришћане Божић увек био симбол и заштитник православне породице и брака.
"Начин живота, систем вредности и изазови који стоје пред савременим човеком чине брак најугроженијом институцијом. Резултат тога је све већи број разведених бракова и разбијених породица. Очевидно, слабљење у вери, окренутост себи и жељи за уживањем доводе човека до осећаја егоцентричности и самодовољности. Јеванђељске врлине, жртва, љубав, трпљење, стрпљење све више постају стране за модерног човека", рекао је митрополит.
Он је оценио да очинство и материнство као дар и призив Божији више нису највећи идеал и вредност за коју вреди живети.
"Муж је све мање бранич жене и детета, а жена све ређе стуб и ослонац дома. Деца лишена топлине и благослова породичног дома траже смисао у пороцима и пошастима које им се нуде на сваком кораку", казао је он.
Митрополит је нагласио да враћањем Божићу ми враћамо топлину вере и љубави у наше домове.
"Угледајући се на Пресвету Богомајку ми се учимо послушности и смиреном служењу које нас чини истинским синовима и кћерима Божијим. Не смемо остати неми пред чињеницом да живимо у времену у коме напредак технологије, вештачка интелигенција и друга техничка достигнућа у многоме стварају један нови амбијент у коме човек живи. Он, са једне стране олакшава практични живот, скраћује време потребно да се дође до неке информације, али много више доноси опасности и неизвесности, претећи да угрози човеково достојанство", додао је он.
Митрополит Јоаникије је нагласио да се човек често обмањује чињеницом да је техника која га окружује све што му је потребно, као и да су људи живи однос са ближњима, односно гледањем у лице брата свога, заменили непрекидним гледањем безличних екрана.
"Дружење и братске разговоре заменили смо виртуелним заједницама које човека чине све усамљенијим и отуђенијим. Ако се човјек у потпуности преда таквом начину живота то је пут који води у очајање и бесмисао. Резултат тога је све већи број младих, рањених душа које пате и страдају од трајне потиштености и разних психосоматских болести", рекао је он.
Митрополит је истакао да у Божићној радости охрабрују све младе да се усавршавају у знању, да напредују у вери, образују и школују, трудећи се да живе моралним и врлинским животом.
Како је оценио, једино тако ће умножити дарове и таленте које им је Бог дао, оспособити се да благовремено формирају своје породице и остварити пуни смисао свога живота.
Такође, пожелео је да нам празник рођења Христовог буде позив да кренемо у сусрет Богу, јер, како каже, у мери у којој наше срце испуни радости тог "Божанског сусрета", у тој мери ћемо осетити и радост сусрета са ближњима, као и да ћемо у тој мери доживети и пуноћу радости живота.
"Нека светлост Витлејемске пећине, драга дјецо духовна, испуни сваки ваш дом, да обасјани Христом јачате у вери, љубави и истини да је Бог са нама, и да долази да немоћи наше лечи, болести исцели, пале подигне, тужне утеши, сиромашне нахрани, свима да буде све чувајући нас и водећи у Живот вечни. Испуњени радошћу данашњег празника, певајући анђелску песму, 'Слава на висини Богу и на земљи мир, мећу људима добра воља, све вас, драга браћо и сестре, поздрављамо најрадоснијим поздравом - Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди!", истакао је митрополит Јоаникије.
Погледајте и:
