Капитен летео 15 сати да би играо за Србију, а за Спутњик истиче: Није било много размишљања!
22:19 05.01.2026 (Освежено: 12:26 06.01.2026)
© Фото : ФИБА
Пратите нас
Када се играју квалификације, позови Рицу Трицу. То је модел који је претходних година био лек за проблеме у Фибиним прозорима. Душан Ристић је сјајним партијама у многоме задужио Србију, а нови селектор Душан Алимпијевић му је узвратио давањем капитенске траке.
Сада Ристић у новогодишњем интервјуу за Спутњик истиче да није ниједног момента размишљао да ли да се одазове репрезентацији, иако тренутно игра у далеком Јапану.
То је све само не једноставан пут.
„Први утисци који су остали да је мени био јак леп осећај да се вратим у Србију и да играм за репрезентацију иако пут није био нимало лак. Нисам ни размишљао о томе превише, када сам добио позив од селектора пробудило је у мени лепе успомене од раније. Квалификације су незгодне, игра се у сред сезоне, многи не могу да се одазову, а мени је то будило неки јако леп осећај и увек сам се радо одазвао. Увек сам ту, на располагању тиму, када сам потребан и када је потребно екипи. Није било много размишљања када ме је селектор позвао и када ми је саопштио планове и филозофију како ће градити тим”, рекао је Ристић за Спутњик.
Неће Ристић себе да истиче у први план, али заиста је превалио највећи пут како би дошао, био капитен и сјајним играма утицао на победе над Швајцарском и БиХ у оквиру квалификација за Светско првенство.
„Пут јесте био мало компликованији. Путовао сам неких 13 сати од Токија до Истанбула, па онда до Београда још сат и по времена. Јесте мало дуже, али временска разлика је била компликована. Слетео сам у недељу, а већ тај исти дан је било окупљање, сутра тренинг, утамица у четвртак. Ти вечерњи тренинзи су ми били компликовани јер су тада рани јутарњи часови у Јапану па ми се мало и спавало. Ипак, жеља да играм за своју репрезентацију је надјачала тај умор“, истиче Ристић.
Истиче добру атмосферу у националном тиму под вођством Душана Алимпијевића.
„Тако је и било. Цела та недеља је била сјајна. Окупили смо се у новом издању, са доста нових играча. Да не издвајам себе, и други играчи су дошли одмах после утакмица, стварно су сви показали велику жељу и мотивацију да играју за репрезенацију, прошло је феноменално. Много се лакше ради, а прошао сам много тога, када су сви играчи и вољни и жељни да играју за репрезентацију“.
Кошаркаш Душан Ристић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Све до првог тренинга Ристић није знао да му се спрема капитенска трака.
„Нисам знао. Селектор ми је само рекао да ће ми се и лично и у медијима захвалити за мој однос према тиму, не само сада већ и у прошлости. Захвалио сам му се на томе, али нисам знао да ћу бити капитен све до тог првог заједничког тренинга. Када сам сазнао, била ми је велика част, бити капитен репрезентације Србије у кошарци је велика част, али и привилегија, осећао сам се поносно, барем и на тај кратак период. Сјани утисци. Иако што се тиче утакмица није било глатко, али само се победе памте“.
Утисци после првог окупљања су позитивни, јасно је да је Србија поставила темеље за наредне прозоре који су изузетно важни: они одлучују о томе ко ће на Светско првенство 2027. године у Катару.
„Направили смо базу за наредна окупљања, тимска атмосфера је била на заиста одличном нивоу и то је много битно. Селектор је заслужан за атмосферу, одабрао је радне момке, вредне, за све то време не да није било инцидената већ није било једне лоше речи. Кликнули смо од почетка, селектор је био врло јасан у томе шта тражи од нас. Прихватили су сви улоге без поговора. Дисциплина је била присутна од старта. Био је то успешан прозор. Направили смо темељ за даље. Момци су оставили сјајне утиске. Наравно и стручни штаб је први пут у овој формацији, сјајно су одрадили посао, дали су нам информације. Моји утисци су сјајни“, каже Ристић за Спутњик.
Надимак Рица трица? Наравно, односи се на то што Ристић одлично шутира ван линије 6.75 када игра за Србију.
„Не знам када је било, једно лето, да ли је то било после Европског првенства или квалификација, он је то у шали назвао, а долази од шутера па има тежину. Наравно, он је то рекао у позитивном тону. Што се тиче шута, то је једно од мојих оружја. Али баш када играм у репрезентацији проценти драстично расту. Немам одговор на то. Вероватно има везе са жељом и мотивацијом. Било је утакмица када су те тројке биле битне и за нас и за будућност. Нисам размишљао о томе, само сам желео да допринесем екипи да победи“.
Због чега игра толико добро у квалификацијама, а други играчи се муче?
„Имам теорију о томе. Да се вратимо када сам први пут играо 2021. године у прозорима, много се момака од тада променило, а нема много играча који имају континуитет. Када се дође овако без тренинга није лако ући. Има играча који добро играју у тимовима, а не могу да покажу то одмах у репрезентацији. Осим овогодишњег Европског нисам пропустио ниједно окупљање, то ми је донело континуитет и искуство“, додао је Ристић.
Ристић игра у Јапану у дресу Кавасаки Брејв Тандерса.
„Сјајно је, кошаркашки су напредовали, улажу много, доводе странце, домаћи играчи напредују. Драго ми је, лепо ми је што сам овде. Све је посвећено играчима. Сви клубови су организовани на високом нивоу, прати се ниво организације НБА лиге, на том су нивоу у смислу путовања, игра се много утакмица, услова за тренинг, сала за опоравке, цела та организација функционише на сличном нивоу. Сваком тиму су дозвољена три странца, штите домаће играче, што је по мом мишљењу одлично. Прија ми, добро играм, тимски се мучимо због повреда, нисмо тимски најбоље почели, а индивидуално сам задовољан. Јапанска лига ће све више напредовати“, истакао је Ристић.
О самом животу у Јапану има само лепе речи.
„Јапанска култура, нема шта да се дода. Све је организовано до најситнијих детаља, људи су прељубазни, труде се да нам помогну привикавање, другачије је. Сви су стварно фини, све је чисто, поштује се ред. Поштују једни друге. Оно што дајем пример, након утакмице, небитно да ли у гостима или код куће, тимски станемо на центар и поклонимо се навијачима, на све четири стране. За њих спорт није пасија у смислу да певају 40 минута, већ долазе да се забаве. Нема звиждука, нема према судијама, нико не звижди, што је мени посебно незамисливо, а-ха-ха. Другачије је од свега што сам видео, али је лепо“, закључио је капитен Србије у интервјуу за Спутњик.
