https://sputnikportal.rs/20260106/1194515059.html
Можемо ли лековитим биљем до здравља и зараде
Можемо ли лековитим биљем до здравља и зараде
Sputnik Србија
У скалду са пропагирањем здравог живота и добрих навика у исхрани, производња лековитог биља је последњих година постала тренд у свету, али и врло испалтив... 06.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-06T20:59+0100
2026-01-06T20:59+0100
2026-01-06T21:18+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/06/1194514901_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_e3f24ac42ace25b8a9632fcce61ec091.jpg
Можемо ли лековитим биљем до здравља и зараде
Sputnik Србија
У скалду са пропагирањем здравог живота и добрих навика у исхрани, производња лековитог биља је последњих година постала тренд у свету, али и врло испалтив бизнис. Годишњи промет лековитог биља на светском тржишту већи је од 120 милијарди долара, а потрошња из године у годину расте.
СФРЈ је некада била највећи извозник тог биља у Европу, чему је највише доприносила Србија. То данас није случај, иако имамо дугу традицију гајења и сакупљања лековитог биља и захваљујући природним одликама Србија је веома погодна за његов узгој. Уз Апенинско и Пиринејско полуострво, Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. Ипак, тек један одсто обрадивих површина у Србији се налази под лековитим биљем.
Зашто је то тако, ако улагање у гајење лековитог биља доноси пристојну зараду? Какви су услови, има ли подстицаја за узгајиваче, има ли довољно информација које стижу до људи како би се одлучивали за тај вид производње? Шта се највише код нас узгаја и на коликим парцелама? Колико извозимо и где највише, а колико увозимо? Шта је у тренду, колика су почетна улагања и колика би могла да буде зарада? У којој мери је опстало сакупљање лековитог биља и са којих подручја? Каква су искуства Института „Јосиф Панчић“, јединог на Балкану који обједињује научни и производни сектор у области лековитог биља?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са директором Института „Јосиф Панчић“ др Миланом Лукићем.
У скалду са пропагирањем здравог живота и добрих навика у исхрани, производња лековитог биља је последњих година постала тренд у свету, али и врло испалтив бизнис. Годишњи промет лековитог биља на светском тржишту већи је од 120 милијарди долара, а потрошња из године у годину расте.СФРЈ је некада била највећи извозник тог биља у Европу, чему је највише доприносила Србија. То данас није случај, иако имамо дугу традицију гајења и сакупљања лековитог биља и захваљујући природним одликама Србија је веома погодна за његов узгој. Уз Апенинско и Пиринејско полуострво, Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. Ипак, тек један одсто обрадивих површина у Србији се налази под лековитим биљем.Зашто је то тако, ако улагање у гајење лековитог биља доноси пристојну зараду? Какви су услови, има ли подстицаја за узгајиваче, има ли довољно информација које стижу до људи како би се одлучивали за тај вид производње? Шта се највише код нас узгаја и на коликим парцелама? Колико извозимо и где највише, а колико увозимо? Шта је у тренду, колика су почетна улагања и колика би могла да буде зарада? У којој мери је опстало сакупљање лековитог биља и са којих подручја? Каква су искуства Института „Јосиф Панчић“, јединог на Балкану који обједињује научни и производни сектор у области лековитог биља?О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са директором Института „Јосиф Панчић“ др Миланом Лукићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У скалду са пропагирањем здравог живота и добрих навика у исхрани, производња лековитог биља је последњих година постала тренд у свету, али и врло испалтив бизнис. Годишњи промет лековитог биља на светском тржишту већи је од 120 милијарди долара, а потрошња из године у годину расте.
СФРЈ је некада била највећи извозник тог биља у Европу, чему је највише доприносила Србија. То данас није случај, иако имамо дугу традицију гајења и сакупљања лековитог биља и захваљујући природним одликама Србија је веома погодна за његов узгој. Уз Апенинско и Пиринејско полуострво, Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. Ипак, тек један одсто обрадивих површина у Србији се налази под лековитим биљем.
Зашто је то тако, ако улагање у гајење лековитог биља доноси пристојну зараду? Какви су услови, има ли подстицаја за узгајиваче, има ли довољно информација које стижу до људи како би се одлучивали за тај вид производње? Шта се највише код нас узгаја и на коликим парцелама? Колико извозимо и где највише, а колико увозимо? Шта је у тренду, колика су почетна улагања и колика би могла да буде зарада? У којој мери је опстало сакупљање лековитог биља и са којих подручја? Каква су искуства Института „Јосиф Панчић“, јединог на Балкану који обједињује научни и производни сектор у области лековитог биља?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са директором Института „Јосиф Панчић“ др Миланом Лукићем.
