Двоструки стандарди стигли на наплату: Окршај око Гренланда опасан и за ЕУ и за НАТО
© Tanjug / AP Photo/Emilio Morenatti
Пратите нас
Очигледно је да се Европска унија са својим више него проблематичним ставовима и дуплим стандардима нашла у јако тешкој ситуацији поводом америчких најава заузимања Гренланда, каже за Спутњик политиколог др Александар Митић, уз оцену да би евентуални губитак те територије био велики стратешки ударац за Европу, али и за НАТО.
Не осуђујући на прави начин америчко грубо кршење међународног права у Венецуели, ЕУ се нашла у тешкој ситуацији да брани било шта што би се могло десити Гренланду, истиче Митић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
Подела ЕУ на питању Гренланда
„Знамо наравно да ЕУ има апсолутно двоструке стандарде по питању поштовања територијалних интегритета и мислим да нико то боље не зна од нас у Србији. Али ово је посебна ситуација зато што се овде ради о Данској, једној од чланица ЕУ и НАТО. Чињеница је да би одговор на било какав амерички потез, какав год да буде сценарио преузимања контроле над Гренландом, изазвао изузетно тешке дилеме за чланице ЕУ и НАТО и за саму администрацију у Бриселу, јер је јако тешко одговорити америчкој администрацији. Сасвим сигурно, видеће се у наредним данима и недељама да ће ЕУ бити прилично подељена око тога како одговорити на америчке захтеве по питању Гренланда.“
Према Митићу, још увек се не зна како ће изгледати даљи кораци САД по питању Гренланда, али је најмање вероватна, односно опција која је заиста на минимуму шанси – војна конфронтација на Гренланду.
Подељена ЕУ пребацује пажњу на Русију и Кину
Пре свега зато што САД немају с ким да се војно конфронтирају на Гренланду зато што било какав оружани отпор, без обзира да ли би га пружила данска војска или неке локалне снаге, једноставно не би имао никакве шансе за успех против америчке војске, додаје Митић.
„Много су реалнији сценарији који би личили на неку врсту преузимања контроле у војно-безбедносном смислу, иако САД већ деценијама имају изузетно снажну базу на северу Гренланда. То је најсевернија америчка база и не само да је изузетно важна са стратешког аспекта, већ је и добра основа за даље ширење војно-везбедносног присуства САД. Наравно, свакако би требало обратити пажњу на евентуалну промену реторике и наратива која је могућа у наредних неколико недеља, а то је пребацивање фокуса на претњу која долази од стране Руске Федерације и Кине. Односно од тих тзв. бродова и подморница који се наводно налазе у околини Гренланда.“
Реч је о једном апсолутном претеривању, јер број руских и кинеских и бродова и подморница не може никако да буде велики, а поготово не у близини самог Гренлада, истиче Митић.
Гренланд јесте аутономан или полуаутономан регион у саставу Краљевине Данске, али није формално део ЕУ јер је својевремено изашао из Европске заједнице откад практично у формалном смислу, више није саставни део ЕУ, подсећа наш саговорник.
Двоструки стандарди ЕУ дошли на наплату
Митић нема дилему да би евентуални губитак Гренланда био би велики стратешки ударац за ЕУ, пре свега за Данску која је преко Гренланда и те како пуно могла да тргује у дипломатском и безбедносном смислу и да се третира као већа сила него што јесте и добије уступке на неким другим пољима.
Вежбе Војске Данске код града Нук на Гренланду.
© Tanjug / AP Photo/Ebrahim Noroozi
„Питање је, наравно, до каквих ће договора доћи када су у питању и остале кризе које су сасвим сигурно повезане, и тек ће бити повезане, са питањем Гренланда, укључујући и питање Украјине, односно безбедносних гаранција за Кијев. Сигурно је да и тај аспект треба ставити у једначину. Јер било каква конфронтација држава држава чланица ЕУ и НАТО са САД у тренутку када од тих истих САД траже јасне гаранције, налик онима које су везане за члан пет Повеље НАТО, била би контрапродуктивна. И нанела би штету било каквом могућем решењу које би имало озбиљне безбедносне гаранције за Кијев.“
Све у свему, ЕУ се нашла у веома комплексној ситуацији, пре свега својим константним кршењем међународног права и конзистентним дуплим стандардима који су сада дошли на наплату, наглашава Митић.
Дубљи раскол унутар НАТО
Сигурно је да би било какво „преузимање Гренланда“ од САД уз употребу силе нанело огромну штету самом НАТО и фамозном члану пет Повеље алијансе што би довело или до релативизације члана пет или до дубљег распада и раскола унутар НАТО, сматра Митић.
У сваком случају, како год се завршила сага о преузимању Гренланда, она ће нанети озбиљну штету НАТО и члану пет на који је до сада гледало као на најважнији део колективне одбране, додаје Митић.
„Тешко је очекивати да ће било ко од европских држава чланица НАТО, пре свега Данска али и остале државе које су оштrо критиковала намере Трампа, ући у било какву конфронтацију са САД. Пре бих очекивао једну комбинацију хибридних акција које би биле и економске и енергетске, делимично административне. А имале би за циљ да се створе услови да САД пре свега суштински много снажније контролишу Гренланд у војно-безбедносном смислу како би имале могућност да зауставе евентуалне даље руске и кинеске продоре у Атлантик. И како би могли одатле практично да врше снажни мониторинг ове северне руте која иде преко севера Руске Федерације.“
Та рута би у будућности могла да представља велику прилику и за Кину и за Русију, а и те како се не допада САД којима позиционирање на Гренланду може да буде више него корисно, закључио је Митић.
Супротстављени ставови
Лидери Француске, Немачке, Италије, Пољске, Шпаније, Велике Британије и Данске издали су заједничко саопштење о Гренланду у ком се наводи да та арктичка територија припада Данској.
„На Данској и Гренланду, и само на њима је да одлучују о питањима која се тичу Данске и Гренланда“, наводи се у саопштењу европских лидера.
Главни саветник америчког председника Доналда Трампа Стивен Милер изјавио је да Гренланд с правом припада Сједињеним Америчким Државама и да Трампова администрација може да заузме ту полуаутономну данску територију, ако жели.
Погледајте и:
