https://sputnikportal.rs/20260106/evropa-ostala-bez-teksta-pred-ovom-trampovom-strategijom-video-1194375809.html
Европа остала без текста пред овом Трамповом стратегијом /видео/
Европа остала без текста пред овом Трамповом стратегијом /видео/
Sputnik Србија
Ако је оваква Трампова Стратегија националне безбедности САД, како ли ће тек изгледати документ истоветног назива који би могла представити администрација Џеј... 06.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-06T18:00+0100
2026-01-06T18:00+0100
2026-01-06T18:00+0100
свет
свет
свет – политика
доналд трамп
европска унија (еу)
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0e/1193681712_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_902dd0ca60fe22782528f6a4d1ff08f6.jpg
Посебно је оправдано за анализу даљих дешавања у Европи. Постоји вероватноћа да Џеј Ди Венс буде нови кандидат Републиканаца на изборима, а белодано је и како су његови ставови око одређених тема далеко експлицитнији од Трампових. Међу тим одређеним темама је и Европа.Лидери ЕУ – без текстаИскрено, у Бриселу од Трампа и нису очекивали превише, поред тога навикли су и на разна непријатна изненађења. Ипак, садржај стратегије оставио је лидере водећих европских држава без текста. ЕУ је потпуно шокирана.У анализи новог америчког приступа Михаило Братић одлично примећује како је уочљива идеолошка мотивација. Када се говори о вредностима, Вашингтон и Брисел нису на истим таласним дужинама, а управо тај сегмент детерминише и садашње и будуће односе. Од Европе се очекује да купује више америчких енергената и оружја, али се заузврат не нуди апсолутно ништа. Макар се не нуди ништа док су ове и овакве политичке елите на челу ЕУ.У одређеној мери, ово је и најава краја трансатлантског партнерства какво је постојало до сада, а како ће оно бити обликовано од сада и хоће ли уопште преживети тест времена и тежину историјских процеса који се одигравају – то је под знаком питања? Самим тим, под знаком питања су и будућност НАТО, па чак и будућност ЕУ.Занимљиво је образложење оваквог става, које се може тумачити како из самог документа, тако и из неких претходних наступа Џеј Ди Венса, Пита Хегсета и Тулси Габард. САД, готово извесно, одустају од тврдог интервенционизма. Што значи да ће степен мешања у туђе послове и зоне интереса бити значајно нижи него претходних деценија.Стање постаје пренапрегнутоИстражујући трендове успона и падова великих сила, Пол Кенеди је дошао до закључка о наступању пренапрегнутности. То је тренутак када трошкови одржавања статуса велике силе постану виши од прихода које такав статус доноси.Различити теоретичари, који су писали о уласку САД у фазу пренапрегнутости различито тумаче када се тај тренутак заправо одиграо.Делује како је то било већ 2008. године, као последица велика финансијске кризе, мада су доста добро објашњене и тезе како је то било 2014. године услед започињања жестоког сукоба са Русијом, или 2021. године након повлачења из Авганистана.Свет после пандемијеТек, од пандемијске ере па надаље свет уопште није исти, САД једноставно нису способне да своју спољну политику остварују интервенционизмом, а безобално финансирање Украјине које није донело резултат - само је потврдило ту тезу.Истовремено, због интервенционизма се јавио и проблем са европским савезницима, о којем раније није говорено. Зашто су у покрету МАГА толико озлојађени Европом?Већину интервенција спроводиле су званичне или незваничне коалиције, НАТО или групе земаља које су око себе окупљале САД. Међутим, за интервенционизам су ређе, а у неким случајевима нимало – оптуживани Европљани.Конкретан резултат свега јесте да бележимо експоненцијални раст антиамериканизма свуда у свету (чак укључујући и Европу где је то, логично, мање изражено него у Африци или Латинској Америци), али готово нигде нема раста антиевропског расположења.Напротив, ЕУ је доживљавана као такозвана нормативна сила, ентитет који тежи мировним споразумима, тражи решења за кризе које индукују бахати Американци, а такође и помаже економски развој.Американци руше, Европа гради. НАТО то су Американци, а ЕУ то су Европљани. При томе, за разлику од САД које су трошиле енормне (може се чак рећи и апсурдне) суме за војне намене, ЕУ се фокусирала на економски раст, подизање животног стандарда, изградњу инфраструктуре, чак су давани новци и на подстицање доколице. Поврх свега, трошкови пораза такође су књижени на рачун САД, били они политички, морални или стратегијског карактера. Наравно, много тога би се могло написати у одбрану Европе, но овде је реч о погледу републиканског дела америчке елите на целу ову ствар.Америчка стратегија – европска трагедијаНачелно, тај поглед се конструише на тезама да Европа дугује Америци, да је ЕУ предуго паразитирала на америчком интервенционизму, као и да је данас постала резервни положај за поражене америчке неолиберале и глобалисте.По свему судећи, на утврђивање таквог погледа огроман утицај имао је садашњи потпредседник, који већ колико сутра може постати председник. Америчка стратегија зато представља и европску трагедију у најави.Или, тачније – трагедију ЕУ у најави. У сваком случају, краткорочно - трагедија ЕУ оставиће последице континенталних размера.А дугорочно? То неће само зависити од Европе, него и од много других фактора. Трампова стратегија показује да се Европа више доживљава као објекат међународних односа, а не као субјекат у историјским процесима којима сведочимо. И то је можда и најважнији закључак који се може извући.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0e/1193681712_256:0:2987:2048_1920x0_80_0_0_ba0aba39b585eb810077d52586a99212.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, доналд трамп, европска унија (еу), нато
свет, свет – политика, доналд трамп, европска унија (еу), нато
Европа остала без текста пред овом Трамповом стратегијом /видео/
Ако је оваква Трампова Стратегија националне безбедности САД, како ли ће тек изгледати документ истоветног назива који би могла представити администрација Џеј Ди Венса као будућег председника? Питање је, наравно, хипотетичко, мада посматрајући из данашње перспективе делује апсолутно оправдано.
Посебно је оправдано за анализу даљих дешавања у Европи. Постоји вероватноћа да Џеј Ди Венс буде нови кандидат Републиканаца на изборима, а белодано је и како су његови ставови око одређених тема далеко експлицитнији од Трампових. Међу тим одређеним темама је и Европа.
Искрено, у Бриселу од Трампа и нису очекивали превише, поред тога навикли су и на разна непријатна изненађења. Ипак,
садржај стратегије оставио је лидере водећих европских држава без текста. ЕУ је потпуно шокирана.
У анализи новог америчког приступа Михаило Братић одлично примећује како је уочљива идеолошка мотивација. Када се говори о вредностима, Вашингтон и Брисел нису на истим таласним дужинама, а управо тај сегмент детерминише и садашње и будуће односе. Од Европе се очекује да купује више америчких енергената и оружја, али се заузврат не нуди апсолутно ништа. Макар се не нуди ништа док су ове и овакве политичке елите на челу ЕУ.
У одређеној мери, ово је и
најава краја трансатлантског партнерства какво је постојало до сада, а како ће оно бити обликовано од сада и хоће ли уопште преживети тест времена и тежину историјских процеса који се одигравају – то је под знаком питања? Самим тим, под знаком питања су и будућност НАТО, па чак и будућност ЕУ.
Занимљиво је образложење оваквог става, које се може тумачити како из самог документа, тако и из неких претходних наступа Џеј Ди Венса, Пита Хегсета и Тулси Габард. САД, готово извесно, одустају од тврдог интервенционизма. Што значи да ће степен мешања у туђе послове и зоне интереса бити значајно нижи него претходних деценија.
Стање постаје пренапрегнуто
Истражујући трендове успона и падова великих сила, Пол Кенеди је дошао до закључка о наступању пренапрегнутности. То је тренутак када трошкови одржавања статуса велике силе постану виши од прихода које такав статус доноси.
Различити теоретичари, који су писали о уласку САД у фазу пренапрегнутости различито тумаче када се тај тренутак заправо одиграо.
Делује како је то било већ 2008. године, као последица велика финансијске кризе, мада су доста добро објашњене и тезе како је то било 2014. године услед започињања жестоког сукоба са Русијом, или 2021. године након повлачења из Авганистана.
Тек, од пандемијске ере па надаље свет уопште није исти, САД једноставно нису способне да своју спољну политику остварују интервенционизмом, а безобално финансирање Украјине које није донело резултат - само је потврдило ту тезу.
Истовремено, због интервенционизма се јавио и проблем са европским савезницима, о којем раније није говорено. Зашто су у покрету МАГА толико озлојађени Европом?
Већину интервенција спроводиле су званичне или незваничне коалиције, НАТО или групе земаља које су око себе окупљале САД. Међутим, за интервенционизам су ређе, а у неким случајевима нимало – оптуживани Европљани.
Конкретан резултат свега јесте да бележимо експоненцијални раст антиамериканизма свуда у свету (чак укључујући и Европу где је то, логично, мање изражено него у Африци или Латинској Америци), али готово нигде нема раста антиевропског расположења.
Напротив, ЕУ је доживљавана као такозвана нормативна сила, ентитет који тежи мировним споразумима, тражи решења за кризе које индукују бахати Американци, а такође и помаже економски развој.
Американци руше, Европа гради. НАТО то су Американци, а ЕУ то су Европљани. При томе, за разлику од САД које су трошиле енормне (може се чак рећи и апсурдне) суме за војне намене, ЕУ се фокусирала на економски раст, подизање животног стандарда, изградњу инфраструктуре, чак су давани новци и на подстицање доколице. Поврх свега, трошкови пораза такође су књижени на рачун САД, били они политички, морални или стратегијског карактера. Наравно, много тога би се могло написати у одбрану Европе, но овде је реч о погледу републиканског дела америчке елите на целу ову ствар.
Америчка стратегија – европска трагедија
Начелно, тај поглед се конструише на тезама да Европа дугује Америци, да је ЕУ предуго паразитирала на америчком интервенционизму, као и да је данас постала резервни положај за поражене америчке неолиберале и глобалисте.
По свему судећи, на утврђивање таквог погледа огроман утицај имао је садашњи потпредседник, који већ колико сутра може постати председник. Америчка стратегија зато представља и европску трагедију у најави.
Или, тачније – трагедију ЕУ у најави. У сваком случају, краткорочно - трагедија ЕУ оставиће последице континенталних размера.
А дугорочно? То неће само зависити од Европе, него и од много других фактора. Трампова стратегија показује да се Европа више доживљава као објекат међународних односа, а не као субјекат у историјским процесима којима сведочимо. И то је можда и најважнији закључак који се може извући.