Душан Мандић за Спутњик: Испред нас је тежак пут – али не заборавите, играмо за Србију!
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Група је никад тежа, али Боже мој, били смо већ у тим ципелама ни против нас никоме неће бити лако, поручује Душан Мандић у празничном разговору за Спутњик у ком открива шта очекује од предстојећег Европског првенства у Београду, како је пролазио кроз тешке тренутке и колико велику улогу у његовој каријери има вера.
Ако би направили анкету у којој би се наводили најбољи амбасадори Србије и српског спорта у свету, једно од тих имена без сумње било би и име Душана Мандића, прослављеног српског ватерполисте и човека чији су нам голови много пута изазвали сузе радоснице, а чудесна бројка је 501, толико је укупно голова Мандић постигао за Србију.
Вишеструки олимпијски, светски и европски шампион окитио се ове године и титулом Лиге шампиона коју је освојио у Ференцварошу и тиме још једном потврдио да је најбољи ватерполиста данашњице.
То је уједно била његова четврта титула првака Европе. Прву је освојио са Партизаном 2011. године, деценију касније другу са Про Реком и трећу са Ференцаврошем прошле године.
Када се недавно повредио постојала је бојазан да би то могло да га поремети за Европско првенство које се одржава у Београд од десетог до 25. јануара, међутим не сме се сумњати у Душана који је за Србију увек спреман да игра, чак и онда када се не осећа најбоље.
„Иде на боље, није скроз иза мене, још сам у процесу враћања. Некад буде мало боље, некад баш и не, треба издржати и спремити се. Треба и остати здрав, све је то изазовно и незгодно, најгоре је када си повређен када те нешто кочи и ментално и физички, али битно је да иде на боље“, истиче Мандић на почетку разговора за Спутњик.
Посебна мотивација за Европско првенство је та што се игра код куће, први пут после дуго времена. Присетио се ватерполиста Ференцвароша како је то изгледало прошлог пута и жели да се понови резултат из 2016. године када је Србија још једном постала првак Европе.
„Велики је мотив што играмо код куће. Сећам се врло добро како је било у Арени те 2016. године и онако како се ближи ово такмичење некако све ми се враћају флешеви са тог турнира. Негде се надам да би могли да поновимо тај успех. Видећемо, колико год је то лепо мало је незгодна ситуација. Имамо играче који су повређени, оне који излазе из повреда, припреме су испред нас. У исто време нам све то ствара притисак , али ако буду пуне трибине и ако буде као што је било тада, ако буде публика давала ветар у леђа онда свашта може да се деси“, истиче Мандић.
Задатак који је пред Делфинима тежи је чини се него што је икада био јер се игра по новом формату који не допушта ниједан кикс.
„И за мене је ново да играмо по новом формату и то је највећи изазов током целих припрема. Раније смо некако дизали форму кроз групну фазу, дешавали су се порази, киксеви против екипа кад смо фаворити, кад је турнир у питању битно ти је само да прођеш групу и у елиминцијама будеш најспремнији, а сад је другачије. Сад морамо да добијемо сваку утакмицу. Холандија, Шпанија, Израел, Мађарска, Црна Гора, Француска.. Ако једну од тих утакмица изгубимо нема гаранције да пролазимо даље, а погледајте какве су то екипе“, објашњава прослављени Делфин.
Упркос томе што је задатак тежак, српски ватерполисти увек су најбољи када је најпотребније и колико ког велики изазов био пред њима толико је већа и жеља за победом. Најбољи пример за то су Олимпијске игре 2024. године на којима Делфини нису били фаворити, а на крају су се из Париза вратили са још једним златом око врата.
„Та вера је била пристуна у Паризу где смо ми били аутсајдери у очима у свих, буквално свих. Само смо ми веровали да можемо да дођемо до резултата, вера је битна, самопоуздање, подршка, да бордримо једни друге. Поново се враћам на ту 2016. годину коју добро памтим и тада смо осећали притисак. Играо сам 100. утакмицу за репрезентацију против Хрвата... Нема ту места за страх, сваки корак мора да се заслужи, да се докаже и покаже у базену, стварно је велика конкуренција. Мислим да је група никад тежа, али Боже мој, били смо ми већ у тим ципелама, видећемо даћемо све од себе, ни против нас никоме неће бити лако. Испред нас је тежак пут, али не заборавите ми играмо за Србију“, рекао је Мандић.
Вера је важан део Душановог пута на који је кренуо као веома млад. Подстрек да без страха и сумњи крене даље добио је на светом месту.
„Када сам први пут одлучио да одем из Црне Горе, у Партизан са 15 година, отишао сам под манастир Острог да пронађем мир и добијем благослов. Надао сам се да ћу добити мир који сам тражио и да са њим одем у Београд. Није било лако ни мојим родитељима, син јединац из малог места иде у велики град, то је било стресно за све. Понео сам са Острога један привезак, али сам тек касније схватио да је на њему писало 'овим побеђујем', имам га и данас. Човек који је способан да верује мислим да је јачи, човек који има вере и носи Бога у себи може све. Увек сам веровао да је Бог уз мене и кад год бих био у дилеми дешавале су се ствари које су ми биле доказ. Било је и неких голова за које не знам ни сам како су се десили. Све је то повезано, мислим да је суштина да можеш да верујеш. Упознао сам људе који нажалост не могу“, рекао је Мандић.
Да је пронашао мир у себи потврђује и то како се носио са проблемима. Иза Душана је један тежак период током ког је завршио причу са Новим Београдом и упутио се у Ференцварош. Ни сам није био сигуран како ће превазићи неправду, али пронашао је пут, баш као што је и правда пронашла свој јер је Душан управо у мађарском клубу још једном доказао да је најбољи ватерполиста света.
„Са проблемима сам се суочавао спортски и достојанствено, уопште није било лако, али на крају све има већу драж. Просто кад си у тешким моментима или потонеш или се уздигнеш. Рекао сам себи нема шансе сад да потонеш, шта си радио цео живот да ће неко да те прави оним што ниси. Фокусирао сам се и ето после се све десило како треба. Да ме је неко питао шта би волео да ти се деси, ја не бих знао овако да напишем, плашио бих се. Не могу да кријем, поносан сам како сам се издигао из проблема“, искрен је Мандић.
Делфини се вредно спремају за шампионат у Београду, а осим што морају да раде на томе да физички буду на максимуму, морали су да раде и на менталној снази односно на томе да преболе Светско првенство на коме нису успели да се домогну медаље овог лета.
„Увек се највише учи из пораза. Кад вратим целу каријеру памтим поразе и осећаје након пораза. Сва ова славља којих је било сви се негде везују за исту емоцију, посебно када се осврнем на Олимпијске игре, оне су ван конкуренције бар за мене, просто из пораза се највише учи, пораз те врати корак уназад схватиш где си погрешио. Порази морају да дођу са времена на време, једноставно су саставни део и просто је немгоуће да сезона и каријера буду без пораза. Форма како се темпира диже се и спушта , дуго сам у том систему па се трудим да се ти порази десе у тренутку када су најбезболнији“, објаснио је српски ватерполиста.
Шта је потребно тиму и шта ће рећи саиграчима пред почетак првенства?
„Мислим да морамо да пронађемо атмосферу, стекнемо самопоуздање у саму нашу игру, поручио бих саиграчима да се не оптерећују него да уживају. Привилегија је да играмо Европско првенство у београду, то се дешава ретко, можда једном у животу. Памтим када се играла Светска лига, квалификације за Токио, све су то тренуци који остају урезани током каријере. Просто сада треба да уживају, да воде рачуне о задацима, свако треба да зна своју улогу у тиму, а то свако зна. Нису потребна чуда, само да се укомпонујемо и онда као тим да изгледамо чудесно“, истакао је Мандић.
Током каријере, прослављени српски ватерполиста освојио је многа одличја са репрезентацијом, али је добио и велики број индивидуалних признања. О томе колико је велики саиграч говори и чињеница да га индивидуална знања не дотичу.
„Индивидуална признања без заједничког резултата ништа не значе. Апсолутно не значе, никад нисам наступао са том идејом у глави, сад морам да дам не знам колико голова и да јурим трофеј за себе. Мислим да у колективном спорту такав став може да одведе у погрешан смер“, рекао је на крају разговора Душан Мандић.
Најбољи светски ватерполиста Србији је почео да доноси радост 2012. године када је на Олимпијским играма у Лондону са Делфинима освојио бронзу. Са наредна три највећа спортска такмичења донео је златна одличја.
Ништа мање успеха није бележио ни на осталим шампионатима. На Светском првенству Мандић је са Србијом освојио злато 2015. године као и бронзу две године касније. Европско првенство Делфини су са Душаном освојили три злата, а сада је време за ново!
