Српске близнакиње из Русије за Спутњик: Желимо да играмо у истом тиму
© Фото : Крила Совјетов
Пратите нас
Мина и Нина Чавић,сестре близнакиње, сањале су као девојчице да постану фудбалерке. Успеле су у томе, обе су потписале уговор са Црвеном звездом, да би касније кренула свака својим путем, али ове сезоне нашле су се обе у Русији. Док је Мина једна од важнијих фигура ЦСКА, Нина је узданица Крила Совјетова, а обе су о каријерама говориле за Спутњик.
Права је реткост видети две сестре како су обе успешне у једном спорту, а још је теже пронаћи их у истој лиги. Тај редак пример има Србија, реч је о Мини и Нини Чавић, девојкама из Панчева које су задивиле Русије.
Мина наступа за ЦСКА и ове сезоне је са својим тимом завршила на другом месту у руском шампионату, али је и освојила трофеј у Купу.
„Сезона је била јако узбудљива, доста се тога дешавало. Биле смо прве у једном тренутку, али је варирало. Мислим да смо биле добре када се све сабере, али наравно нисмо задовољне јер смо желеле да будемо први. Међутим, освојиле смо Куп тако да смо сезону ипак завршиле са једном титулом, што је било заслужено“, рекла је Мина.
Са друге стране Крила Совјетов за који игра Нина имао је нешто другачије амбиције.
„У клубу сам који је завршио на 12. месту, тек ове године је клуб кренуо да се подиже у материјалном смислу и када је реч о довођењу играча. Циљ је био да будемо у топ шест, завршили смо шести што је успех. Мени је било чудно када ми је менаџер споменуо Крила Совјетов, али када се сезона завршила немам замерке и нисам погрешила јер је ово клуб који тек расте и који ће тек правити резултате, због тога сам задовољна и лично и што се клуба тиче“ , истакла је Нина.
Као успех навела је и нешто што се не односи на терен.
„Поред фудбалских ствари, научиле смо течно да причамо руски па бих и то издвојила као успех“, поносно је истакла Нина.
У Русији су доживеле нешто што нису у Србији.
„У свему је огромна разлика што ми је наравно жао. Волела бих да српски фудбал буде на нивоу руског, што тренутно није. Пропраћеност, плате, услови, однос према играчицама, у сваком смислу је боље. Шта играчица тражи то и добије, много је другачији осећај. Осећаш се битније“, објаснила је Нина.
Потом се надозовела и друга српска фудбалерка.
„Буквално све што је Нина рекла. Фудбалске ствари су такође на доста већем нивоу, технички и тактички. Навијачи, медији, цела та атмосфера на утакмицама је невероватна, осећаш се цењено“, додала је Мина.
Често су српске фудбалерке у Русији најпре доживеле хладноћу и резервисани став руских саиграчица, међутим то се јако брзо променило.
„Кад сам дошла првих месец дана нисам баш пуно разговорала јер не желе толико да говоре енглески. Мораш да се прилагодиш руском, али после месец-два када сам мало научила језик стварно су нас лепо прихватиле. Руси су отворени када виде да хоће да учиш језик, у супротном док то не виде труде се да буду затворени. Мени је било природно да научим језик“, истакла је Мина Чавић.
Њеној сестри Нини било је лакше јер је имала од кога да чује утиске и смернице.
„Она је дошла шест месеци пре мене и пробила је лед. Била ми је позната средина јер сам слушала када је причала о осталим екипама, игри, лиги, било ми је лакше него њој. Нама је био циљ да играмо исту лигу у истој држави. Хтеле смо да то буде и исти клуб, али знамо колико је то тешко“, истакла је Нина.
По први пут сестре близнакиње играле су једна против друге.
„Необично је јер смо навикле да играмо за исти клуб. Први пут је било чудно, али у исто време и занимљиво. Увек ми је драго да смо на истом терену макар то било и у другим дресовима“, рекла је Нина.
Описала је своје искуство и Мина.
„Мени је док она није дошла било чудно јер није са мном, навикла сам да буде поред мене. Много ми је драго било када је дошла у Русији где знам да могу да је видим на недељу, две, знам да је физички ту. Што се тога тиче било ми је много лакше. Сад смо играле и била сам на клупи, увео ме у тренер на лево крило а онда је играла десног бека. Било је чудно. Највише бих волела да играмо у истом клубу, надам се том једног дана“, рекла је Мина.
Било је и фаулова над сестром.
„Једном сам је ударила тако јако да ме је питала шта ми је, било је случајно“, насмејала се Мина.
Не знају шта се ће се догодити у будућности, али имају исту жељу.
„Ја имам уговор још две године, не бих много да размишљам унапред, али како време пролази Русија ми се све више прија, сматрам да је Нина један од бољих бекова Србије, заслужујемо да играмо заједно...“, рекла је Мина.
Сложила се и Нина.
„Волела бих да останем, да играм са сестром не знам у ком клубу, треба да сачекамо, заједно ћемо правити одлуке, али наравно да је жеља да играмо заједно“, поручила је за крај Нина Чавић.
