https://sputnikportal.rs/20260109/ovo-je-poslednji-zajednicki-predak-ljudi-i-neandertalaca-kosti-iz-maroka-kljuc-razumevanja-nase-loze-1194614683.html
Ово је последњи заједнички предак људи и неандерталаца? Кости из Марока кључ разумевања наше лозе
Ово је последњи заједнички предак људи и неандерталаца? Кости из Марока кључ разумевања наше лозе
Sputnik Србија
Откриће фосила старих 773.000 година у пећини у Мароку могло би да промени географију људског порекла постављајући почетак лозе модерних људи директно у... 09.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-09T22:50+0100
2026-01-09T22:50+0100
2026-01-09T22:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0c/1190074353_0:781:2048:1933_1920x0_80_0_0_f7fa9f8e10ccc429a72428c46e53e2b0.jpg
У истраживању објављеном у журналу "Нејчр", тим мароканских и француских истраживача детаљно је анализирао кости за које верују да представљају последњег заједничког претка модерних људи (Хомо сапиенс), неандерталаца (Хомо неандерталис или Хомо сапиенс неандерталис) и денисоваца, пише Лајв Сајенс.Локалитет у МарокуИстраживачи су фосиле открили у Пећина хоминида на локалитету ,,Томас Куари I’’(Thomas Quarry I) у Мароку.Кости се састоје од три делимичне доње вилице, неколико пршљенова и бројних појединачних зуба, а сви они деле неке карактеристике са врстом Хомо еректус, али имају и особине које се разликују од овог људског претка.Осим тога, на локалитету је пронађено бројно камено оруђе, а једна кост ноге сугерише да су се хијене можда храниле овим хомининима. Тестирањем магнетних својстава 180 узорака седимента из околине фосила, истраживачи су открили да тај низ обухвата Матујама-Бруњесов преокрет магнетног поља, геолошки догађај од пре 773.000 година.,,Ново откриће попуњава велику празнину у афричким фосилним записима хоминина у периоду пре између милион и 600.000 година пре нове ере’’, изјавио је коаутор студије Жан-Жак Иблен, палеоантрополог са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу, у Немачкој.Генетски докази сугеришу да је током овог временског раздобља последњи заједнички предак модерних људи, неандерталаца и денисоваца живео у Африци.Иблен и његове колеге сматрају да су фосили са локалитета Томас Куари до сада најбољи кандидати за „корен“ стабла предака које је довело до наше врсте и наших архаичних рођака.Афричко или Евроазијско порекло?Док су се рана поглавља приче о људској еволуцији одвијала у источној и јужној Африци, последњих милион година наше еволуције компликује тенденција наших предака да лутају широм Африке и Евроазије.Након што је Хомо еректус еволуирао у Африци пре око 2 милиона година, неке групе су се прошириле на исток, стигавши чак до Океаније. Друге су, пак, остале на истом месту, даље еволуирале и прошириле се на север у Европу пре око 800.000 година, где су групе из Шпаније познате као Хомо антецесор и представљају највероватнијег директног претка неандерталаца.Новоанализирани марокански фосили потичу из отприлике истог временског периода као и Хомо антецесор и деле неке од њихових карактеристичних црта, што „може одражавати повремене везе преко Гибралтарског мореуза које заслужују даље истраживање“, рекао је Иблен.Фосили са локалитета Томас Куари, међутим, разликују се и од Хомо еректуса и од Хомо антецесора.Потребно је више рада на изузетно богатим фосилним записима северне Африке како би се проширило разумевање људског порекла које се углавном заснива на источној и јужној Африци, рекао је Иблен, посебно зато што најјаснији рани докази о врсти Хомо сапиенс долазе са локалитета Џебел Ирхуд у Мароку, старог 300.000 година.Фокус на ову географску област такође може открити нове трагове о раздвајању наше врсте и наших рођака неандерталаца и денисоваца.,,Иако не можемо тврдити да се појава линије која води до врсте Хомо сапиенс догодила искључиво у северној Африци, марокански фосили снажно сугеришу да су популације блиске дивергенцији између линије Хомо сапиенса и оних које воде до неандерталаца и денисоваца биле тамо присутне у то време’’, рекао је Иблен.Џон Хокс, биолошки антрополог са Универзитета Висконсин-Медисон који није био укључен у студију, сагласан је са закључцима истраживача.Али није јасно како би фосиле из Томас Куарија требало назвати,,Према мом мишљењу, то би могли бити најранији фосили које бисмо заиста требали звати Хомо сапиенс’’, рекао је Хокс.Иблен оклева да фосиле класификује као одређену врсту или популацију, нарочито зато што постоји само неколицина фрагментарних остатака са овог локалитета.,,Планиране су палеопротеомске анализе које би потенцијално могле помоћи у разјашњавању односа између европских и северноафричких фосила’’, рекао је Иблен.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Ово је последњи заједнички предак људи и неандерталаца? Кости из Марока кључ разумевања наше лозе
Откриће фосила старих 773.000 година у пећини у Мароку могло би да промени географију људског порекла постављајући почетак лозе модерних људи директно у северозападну Африку, наводи се у новој студији.
У истраживању
објављеном у журналу
"Нејчр", тим мароканских и француских истраживача детаљно је анализирао кости за које верују да представљају последњег заједничког претка модерних људи (Хомо сапиенс), неандерталаца (Хомо неандерталис или Хомо сапиенс неандерталис) и денисоваца,
пише Лајв Сајенс.
Истраживачи су фосиле открили у Пећина хоминида на локалитету ,,Томас Куари I’’(Thomas Quarry I) у Мароку.
Кости се састоје од три делимичне доње вилице, неколико пршљенова и бројних појединачних зуба, а сви они деле неке карактеристике са врстом Хомо еректус, али имају и особине које се разликују од овог људског претка.
Осим тога, на локалитету је пронађено бројно камено оруђе, а једна кост ноге сугерише да су се хијене можда храниле овим хомининима. Тестирањем магнетних својстава 180 узорака седимента из околине фосила, истраживачи су открили да тај низ обухвата Матујама-Бруњесов преокрет магнетног поља, геолошки догађај од пре 773.000 година.
,,Ново откриће попуњава велику празнину у афричким фосилним записима хоминина у периоду пре између милион и 600.000 година пре нове ере’’, изјавио је коаутор студије Жан-Жак Иблен, палеоантрополог са Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу, у Немачкој.
Генетски докази сугеришу да је током овог временског раздобља последњи заједнички предак модерних људи, неандерталаца и денисоваца живео у Африци.
Иблен и његове колеге сматрају да су фосили са локалитета Томас Куари до сада најбољи кандидати за „корен“ стабла предака које је довело до наше врсте и наших архаичних рођака.
Афричко или Евроазијско порекло?
Док су се рана поглавља приче о људској еволуцији одвијала у источној и јужној Африци, последњих милион година наше еволуције компликује тенденција наших предака да лутају широм Африке и Евроазије.
Након што је Хомо еректус еволуирао у Африци пре око 2 милиона година, неке групе су се прошириле на исток, стигавши чак до Океаније. Друге су, пак, остале на истом месту, даље еволуирале и прошириле се на север у Европу пре око 800.000 година, где су групе из Шпаније познате као Хомо антецесор и представљају највероватнијег директног претка неандерталаца.
Новоанализирани марокански фосили потичу из отприлике истог временског периода као и Хомо антецесор и деле неке од њихових карактеристичних црта, што „може одражавати повремене везе преко Гибралтарског мореуза које заслужују даље истраживање“, рекао је Иблен.
Фосили са локалитета Томас Куари, међутим, разликују се и од Хомо еректуса и од Хомо антецесора.
,,Ово потврђује дубоко афричко порекло врсте Хомо сапиенс и иде у прилог против сценарија о евроазијском пореклу’’, рекао је Иблен.
Потребно је више рада на изузетно богатим фосилним записима северне Африке како би се проширило разумевање људског порекла које се углавном заснива на источној и јужној Африци, рекао је Иблен, посебно зато што најјаснији рани докази о врсти Хомо сапиенс долазе са локалитета Џебел Ирхуд у Мароку, старог 300.000 година.
Фокус на ову географску област такође може открити нове трагове о раздвајању наше врсте и наших рођака неандерталаца и денисоваца.
,,Иако не можемо тврдити да се појава линије која води до врсте Хомо сапиенс догодила искључиво у северној Африци, марокански фосили снажно сугеришу да су популације блиске дивергенцији између линије Хомо сапиенса и оних које воде до неандерталаца и денисоваца биле тамо присутне у то време’’, рекао је Иблен.
Џон Хокс, биолошки антрополог са Универзитета Висконсин-Медисон који није био укључен у студију, сагласан је са закључцима истраживача.
,,Из нове студије је јасно да се ови фосили на одређене начине не уклапају лако у варијације врсте Хомо еректус. Вероватно је да су близу заједничког претка који је изнедрио неандерталце, денисовце и модерне људе’’, рекао је Хокс за Лајв Сајенс.
Али није јасно како би фосиле из Томас Куарија требало назвати
,,Према мом мишљењу, то би могли бити најранији фосили које бисмо заиста требали звати Хомо сапиенс’’, рекао је Хокс.
Иблен оклева да фосиле класификује као одређену врсту или популацију, нарочито зато што постоји само неколицина фрагментарних остатака са овог локалитета.
,,Планиране су палеопротеомске анализе које би потенцијално могле помоћи у разјашњавању односа између европских и северноафричких фосила’’, рекао је Иблен.
