https://sputnikportal.rs/20260110/nova-kriza-na-pomolu-da-li-ce-2026-doneti-slom-zapadne-ekonomije-gori-od-2008-video-1194609288.html

Нова криза на помолу: Да ли ће 2026. донети слом (западне) економије гори од 2008? /видео/

Нова криза на помолу: Да ли ће 2026. донети слом (западне) економије гори од 2008? /видео/

Sputnik Србија

Гувернер Банке Енглеске Ендру Бејли говори о ”звонима за узбуну” услед рискантних позајмица које подсећају на окидач светске економске кризе 2008. године... 10.01.2026, Sputnik Србија

2026-01-10T22:30+0100

2026-01-10T22:30+0100

2026-01-10T22:30+0100

свет

свет

свет – политика

свет – економија

економија

нови спутњик поредак с николом врзићем

анализе и мишљења

коментари и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/09/1194609991_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_48b9fa406a47844bd01d55abf9b0f453.jpg

Док ”Бизнис инсајдер”, позивајући се на процену Краљевске банке Канаде, указује и на још гори сценарио ”лаке стагфлације” у Америци, што је стање које уз повишену инфлацију подразумева и мали до никакав раст укупне економије.Избор између два погубна решењаТо је, прецизира се, ситуација коју ће Федералне резерве – америчка квазиприватна централна банка – решити кудикамо теже него типичну рецесију јер централну банку, макар и квазиприватну попут ове америчке, што је иначе апсурд своје врсте, повишена инфлација спречава да смањи каматне стопе како би стимулисала економију. А повишене каматне стопе заузврат значе и још теже сервисирање нагомиланих дугова. Што упућује на немогући избор између два погубна решења.А ту су и упозорења широм медија главног тока, од поменутог ”Фајненшел тајмса” до ”Политика”, да се берзански балон вештачке интелигенције спрема да пукне.Ако капитализам није пронашао начин да више никад не понови кризу какве му се циклично догађају одувек, нова криза можда је већ добрано на помолу. Тако да је питање само када ће избити у пуној раскоши и шта ће је изазвати. Судећи по предвиђањима – чак и оних медија који су у том погледу прилично опрезни да својим сензационализмом не би угрозили пословне интересе својих газда – одговор на питање када могао да би да гласи: ускоро. Шта ће кризу изазвати, пак, може да буде – штошта.Магазин ”Економист”, тако, у истом недавном издању опомиње и на дужничку кризу и на пуцање ”АИ балона” (вештачке интелигенције).Финансијски крш и ломИако наш народ одавно зна да је дуг зао друг, у том погледу лондонски лист тек сада открива да владе широм (западног) света живе – и троше – онако како заправо не могу да приуште. И да то ипак не може да траје унедоглед.”Где год да погледате у богатом свету”, указује се, ”владине финансије су крш и лом”. Од Француске која због тога мења премијере ”брже него што су се мењале перике у Версају” – а подсећамо и да буџет за текућу годину још није донет јер у парламенту у коме је председник Емануел Макрон изгубио већину не могу да се усагласе о мерама штедње како би се раст дуга можда обуздао – преко Велике Британије која ће морати да прибегне повећању пореза како би запушила рупу у буџету након што то није успело претходно повећање пореза, годину дана раније, које је требало да буде и једино, до САД. Чији ”неодрживи дефицит од 6 одсто”, како се наводи, ”претећи стоји изнад свега”. И могао би да се још и повећа услед најављеног смањења пореза. Тако да ће постојећих 38 и по хиљада милијарди дуга, с којима је Америка ушла у 2026, наставити да расте али још бржим темпом.Све у свему, рачуна ”Економист”, ”државни дуг у богатом свету већ износи више од 110 одсто БДП-а” – тако да је неизбежно и питање да ли је то стварно богати, или само презадужени свет – при чему је оволике висине њихов дуг имао само у време Наполеонових ратова. Интересантно, а можда није ни случајно, једна ранија студија ОЕЦД-а утврдила је и да друштвена неједнакост тамо није имала оволике размере још од тог времена Наполеона…Тек, подсећа ”Економист”, Уједињеном Краљевству ономад је био потребан читав век штедљивих буџета за намиривање кредитора. А сада је, предвиђа се, вероватније да ће морати да прибегну инфлацији и ”финансијској репресији” како би умањили стварну вредност дуга без обзира на поражавајуће дејство које то има и по економију и по друштво, а нарочито средњу класу која га држи на окупу.Балон вештачке интелигенцијеАко из свега овога не изађу са смањеним дуговима и свешћу о опасностима од прекомерног задуживања, ”што би омогућило некакву обнову”, опомиње ”Економист”, алтернатива је хаос у најважнијим економијама света. Прецизније, западног света. При чему се излаз у виду раста продуктивности захваљујући вештачкој интелигенцији отписује као пуки wishful thinking, то јест, шта је баби мило, то јој се и снило.А с тим у вези, у свом ауторском тексту, Гита Гопинат, некада главни економиста ММФ-а а сада професорка на Харварду, прибојава се да текући раст цена акција на берзи, услед ентузијазма изазваног вештачком интелигенцијом, заправо само припрема терен за ”још једну болну корекцију тржишта”, дакле, крах берзе. Као на крају ”дот ком” ере изазване растом Интернета пре четврт века. Само знатно горе него тада. У бројкама: могло би да буде избрисано невероватних 20 билиона долара само у САД, што је седамдесетак одсто њиховог БДП-а, и још 15 билиона у остатку света. Уз нарасле дугове због којих нема простора за стимулансе за оживљавање економије као после ”дот ком” кризе и кризе 2008, најављује Гита Гопинат, структурне слабости сада су знатно опасније него тада.Колико је опасно? Да ли ће вештачка интелигенција срушити светску економију? И како се излази из дужничке кризе?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили аналитичар и народни посланик Бранко Павловић и саветник за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија.

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, свет – економија, економија, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, коментари и аналитика