Америка поспрема своје "задње двориште" – по моделу британске империје /видео/
© AP Photo / Ariana Cubillos
Пратите нас
Свет научно и технолошки напредује, економски се развија, али и даље постоје остаци политичког феудализма. У том светлу треба гледати и најаву Доналда Трампа да ће САД купити две милијарде долара вредну нафту од Венецуеле, а да ће Венецуела за те новце куповати искључиво америчку робу, каже политички филозоф Дејан Михаиловић.
Михаиловић, професор на Технолошком институту „Монтереј“ у Мексико ситију, истиче да неке светске силе третирају капиталистичку периферију као да живимо у Осамнаестом или Деветнаестом веку.
Трампова најава неодољиво подсећа на време када је Велика Британија господарила светом и када је Индија, тада британска колонија у метрополу извозила сирови памук, а из Британије увозила готове памучне производе. Према мишљењу нашег саговорника, то ништа није случајно.
„Капитализам као светски систем је у дубокој кризи. Та криза је структуралног карактера, она је практично универзална, зато што захвата сва подручја људског битисања, има глобални домет, неограниченог је временског трајања, и унутар те кризе западни цивилизацијски код доживљава велики пораз.
Управо због тога што Запад више нема тај кредибилитет који је имао од ране модерне, последица свега тога је да имамо ново издање неоколонијалног система и потчињавања земаља које су некада имале епитет ’трећег света’“, наводи Михаиловић.
Опасан преседан
Од оснивања САД, које ове године обележавају 250. годишњицу од стицања независности, њени односи са Латинском Америком обележени су интервенционизмом, милитаризмом, специјалним тајним операцијама.
Ове акције понекад су биле експлицитне, а понекад под маском обавештајних служби. САД су своје јужне суседе одувек третирале као „задње двориште“, на шпанском „патио трасеро“. Исти образац понавља се и данас у случају Венецуеле.
„У овом случају није дошло до копнене инвазије управо због тога што је Вашингтон проценио да би то било прескупо. Дакле, одлучили су се на десантну операцију. Она је трајала врло кратко, била је веома ефикасна, циљ је испуњен. Мадуро је отет, изведен је пред 'лице правде'. И с тим у вези имате један нови облик интервенције, нарушавања територијалног интегритета једне земље, суверене земље. И то је опасан преседан, управо због тога што сада и остатак света може да употребљава те изговоре и те форме лажног легитимитета да би реализовао своје циљеве“, оцењује Михаиловић.
Американци руше непослушне латиноамеричке режиме
Од доласка на власт Уга Чавеса 1999, Латинску Америку захватио је такозвани „ружичасти талас“ – многе државе на континенту изабрале су левичарске режиме, што је Вашингтону, како Михаиловић каже, био трн у оку. Посебну забринутост у Белој кући, Стејт департменту, Пентагону и Ленглију изазивало је стратешко приближавање лево оријентисаних латиноамеричких режима Кини и Русији.
Сада је у Вашингтону процењено да је утицај Пекинга и Москве до нивоа када то више не може да се толерише. Новинске агенције објавиле су само неколико сати пре Мадурове отмице да је у Караксу боравила кинеска делегација како би био договорен аранжман о извозу венецуеланске нафте у Кину у наредних петнаест година. Осим тога, Венецуела је крајем октобра потписала споразум о стратешком партнерству са Москвом, подсећа Михаиловић.
„Све су то капи које су са становишта Вашингтона пуниле ту чашу и та чаша се прелила у моменту када је између 18. и 28. децембра процурело неколико докумената ЦИА-е Белој кући да је интервенција против Мадура неопходна. Отмица Мадура у светској јавности је приказана као као борба против илегалне трговине дрогама, али ради се у ствари о томе да се казни непослушност Венецуеле и да се у њој коначно успостави један режим који ће бити по укусу западног модела уређења света“, објашњава Михаиловић.
Запад светско јавно мнење вуче за нос
Многи су као повод за отмицу Мадура прихватили пропагандну димну завесу, да је венецуелански председник на челу неког наркокартела; професор Михаиловић повод за америчку интервенцију ипак види у другој ствари – ресурсима, јер Венецуела није богата само нафтом, него и златом, дијамантима, бокситом, литијумом и никлом. Са друге стране, до Мадурове отмице она је била суверена земља.
„Дакле, оно што је данас мета светским силама је да постоје земље који имају пуни суверенитет, а то значи да могу саме да дизарнијају, без ичијег туторства спољну политику, да могу самостално у одређеним сегментима да се развијају и да стичу степен аутономије, где ће њихови економски модели развоја бити независни када су у питању глобални токови. То је тај ендогени модел развоја, где свака земља гледа које су њихове компаративне предности, како то може на најбољи могући начин да искористи, и да сарађује ста остатком света, без уцена, без притисака, без штапова, без шаргарепа“, каже Михаиловић.
С обзиром на образложење под којим је америчка операција у Каракасу изведена, наш саговорник сматра да су политичке елите у свету дошле до тог нивоа да светско јавно мнење једноставно вуку за нос.
Јер Мадуро је без икаквих доказа оптужен да је челу наркокартела, а са друге стране, амерички суд га је обележио као опасног човека по америчку националну безбедност јер су у његовом поседу нашли неколико пушкомитраљеза. Не мора се бити проруски или проамерички да се закључи о чему се тачно ради, истиче Михаиловић.
