Кад на себи носиш дух Дечана, Сопоћана... Ово је оригиналан начин да се чува највеће благо Србије
09:09 11.01.2026 (Освежено: 13:06 11.01.2026)
© Фото : Спутњику уступила Александра Митровић
Пратите нас
Инспирација је дошла током породичних посета манастирима на Косову и Метохији, имала сам шест или седам година. Била сам очарана том лепотом! Да ли је то било подсвесно препознавање архетипских симбола или просто лепота која ме је фасцинирала, оставила је трага. Чекала тренутак да се испољи. Та лепота спава, имам потребу да је оживим на свој начин.
Ово за Спутњик каже дизајнер Александра Митровић која на оригиналан начин чува наше културно наслеђе. Лепоту српских средњевековних манастира уткала је у накит:
„Уметник тражи инспирацију у себи, али и у својој околини, а неки од нас имају потребу да повежу прошлост са садашњошћу. Ова дизајнерска колекција повезује естетику прошлих времена, највредније што имамо, са савременим“.
Александра Митровић прву колекцију накита дизајнирала је 2009. године. На први поглед делује као копија украса српске властеле Средњег века, међутим, њена колекција инспирисана је детаљима лустера, фасада, олтарских прозора, подова Дечана, Сопоћана, Пећке патријаршије...
Фантастично биће из Дечана
У накит је уткала фантастично биће са лустера Дечана и друге митске животиње, вукове, змајеве, птице. Флоралне орнаменте у облику срца из Сопоћана и других манастира. Ту су и други украси, геометријске варијације које се у манастирима појављују углавом у низовима.
„Одговорност је велика, посебно када је неко научен да поштује вредност наше средњовековне уметности, а томе треба додати нешто своје. Заиста сам желела да представим ту лепоту која спава. Сматрала сам да ће то бити од користи. Намера, за коју сам била сигурна да је добра, дала ми је више храбрости да се упустим у поигравање са нечим што је дубока верска, традиционална и културна вредност Србије“, каже Митровићева.
Срце на наруквицама из колекције Александре Митровић део је флоралног мотива из Сопоћана
© Спутњику уступила Александра Митровић
Рашка и Моравска лепота
Дизајнирајући овај јединствени, прелепи накит, највише се фокусирала на период Рашке школе, период Стефана Немање, монументалне објекте који су је и највише фасцинирали. Највећи број елемената које користи је из Дечана и Пећке патријаршије, али и из Сопоћана, цркве Светог Петра и Павла, Старог Раса.
„Касније сам укључила и друге манастире, рецимо Лазарицу у Крушевцу, која припада Моравској школи, где је архитектонска пластика другачија. У Рашкој школи орнаментика је више фигурална, док Моравска има плићи рељеф. Потражила сам елементе које је могуће, има смисла пренети у накит, јер није сваки орнамент погодан за ту врсту стилизације, која је савремена“, објашњава.
Накит који се ваја
Први кораци ка реализацији колекције били су цртежи и визуелне студије. Идеја је тестирана у разговору са пријатељима, колегама из струке, а позитивне реакције дале су подстрек за следећи корак.
Пошто није вајар, Митровићева се ослања на сарадњу са Милијаном Лазић, која моделује орнаменте, и индустријским дизајнером Предрагом Димитријевићем.
„У уметничком смислу, у овом раду учествује више уметника, и то му, по мени, даје додатну вредност“, каже ауторка.
Дизајнер Александра Митровић
© Sputnik / Сенка Милош
По знање у Италију и Грчку
Њена биографија сведочи о широком професионалном искуству, које је везано за српско духовно наслеђе. Завршила је енглески језик и књижевност, након што јој је примењена уметност измакла за један бод. Ипак, уметност није остала по страни. Одмах по завршетку Филолошког факултета одлази у Италију, где завршава Академију графичког дизајна, а касније и мастер из маркетинга у Солуну.
„То знање ми је помогло да озбиљно приступим реализацији једног самосталног пројекта, као што је колекција накита.“
Хиландар је променио све
Пре накита, њен професионални пут обележили су графички дизајн, телевизијска графика и мултимедија. Посебно место заузима рад на пројекту „Манастир Хиландар“, реализованом поводом 800 година од оснивања манастира.
„То је била моја иницијација у ову тему и оставила је велики траг, у професионалном, али и у духовном смислу“.
Следили су и пројекти за РТС, шпица за серијал посвећен годишњици Хиландара, шпица за „Верски календар“, рад на визуелним идентитетима верских и културних садржаја, где је баланс између традиције и савременог израза био пресудан.
Лепота српске средњевековне уметности може се носити и као украс на ушима
© Фото : Спутњику уступила Александра Митровић
„Круна овог пута била је сарадња на донаторским вечерама за изградњу Храма Светог Саве. Учествовала сам као дизајнер визуелног идентитета. Била је то велика част, али и потврда да се дугогодишњи рад и промишљен приступ препознају“.
Митровићева у свом атељеу чува успомену на рад везан за изградњу Храма, захвалницу председника Републике Србије. Нашла је место испод указа о златној медаљи за грађанске заслуге коју је због свог рада за отачаство од краља добио њен деда.
Благо у три српска музеја
Јединствени накит Александре Митровић, промовише благо за које многи не знају ни у нашој земљи, а поготово у иностранству. Зато је доступан у Народном, Етнографском и Музеју савремене уметности.
Купци су странци, туристи, али и дипломате, људи из различитих институција, Срби из дијаспоре, они који желе да сачувају, понесу аутентичан знак наше културе.
„Свесно сам изабрала да колекција не буде ексклузивна по цени, иако се накит израђује и у сребру. Намера ми није била да правим накит доступан малом кругу људи. Желела сам још један тип сувенира из Србије, али аутентичан и савремен“.
Дух времена изградње, непроцењива лепота са зидова и подова највећих српских светиња, пробуђена је и пренета у 21.век. Накит који чува српско духовно, културно и уметничко наслеђе намењен је женама, а појединим комадима не могу одолети ни мушкарци.
Митровићева обраћа пажњу на сваки детаљ, тако њен накит одлази из Србије у посебно дизајнираном паковању
© Sputnik / Сенка Милош
Интервју са Александром Митровић за Радио Спутњик можете послушати овде.
Погледајте и:
Погледајте и:
