https://sputnikportal.rs/20260112/mks-treba-da-bude-sud-cije-su-odluke-obavezujuce-za-sve-zemlje-bez-sporova-ili-pritiska-1194681039.html
МКС треба да буде суд чије су одлуке обавезујуће за све земље, без спорова или притиска
МКС треба да буде суд чије су одлуке обавезујуће за све земље, без спорова или притиска
Sputnik Србија
Стручњак за међународно право из Јордана Газа ел Маџали сматра да се Међународни кривични суд суочио са егзистенцијалном кризом која угрожава његов... 12.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-12T13:13+0100
2026-01-12T13:13+0100
2026-01-12T13:13+0100
свет
свет
мкс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/0c/1194680730_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_b6834b3b11c2da9b0f9bf2234c4c19a3.jpg
У интервјуу за Спутњик, Ел Маџали је подсетио да број земаља које су чланице Уједињених нација износи 195.„Ако им додамо земље које нису чланице, попут Палестине, тај број се повећава на 197. Међународни кривични суд има 125 држава-чланица. И постоји осећај да многе земље нерадо прихватају тај суд, посебно Сједињене Америчке Државе, али и Кина и Индија, па чак и Русија, која није обавезана Римским статутом којим је основан овај кривични суд“, објаснио је он.Према његовим речима, то не мења чињеницу да поштовање одлука Међународног кривичног суда често долази у сукоб са питањем суверенитета – суверенитетом држава и њиховим правом да одлучују шта желе да прихвате или одбаце са становишта међународног легитимитета.Он је повезао актуелну кризу МКС-а са политикама Сједињених Америчких Држава и Израела, који су оштро напали суд због његових одлука у вези са палестинским питањем.Он је нагласио да су „злочини које је Израел починио у Појасу Газе, па чак и на Западној обали, очигледни ратни злочини и акти геноцида. Међутим, када Сједињене Америчке Државе уводе санкције против судија или тужиоца Међународног кривичног суда, то представља злоупотребу власти према међународном праву. Не можемо да прихватимо да Сједињене Америчке Државе треба да доносе такве одлуке само зато што је Међународни кривични суд подигао оптужнице против неких лидера“.Како је навео, проблем није у суду, његовом систему или његовим одлукама, јер се оне заснивају на јасним правним основама.Експерт је напоменуо да је једини случај када је одлука Међународног кривичног суда била донекле политизована био притисак који је вршен на МКС у вези са председником Русије Владимиром Путином.„То је обичан рат: од самог почетка градови су били део њега, с обзиром на то да се руско-украјински рат није водио у ненасељеним, већ у насељеним подручјима, што је довело до међусобног гранатирања. Зашто Путина оптужују за ратне злочине, а украјинског председника – не, с обзиром на то да Украјина такође гранатира цивилна подручја? Дакле, оно што видимо на телевизији је нормална ситуација, можда она у којој су обе стране обавезне да се уздрже од гранатирања цивилних подручја“, оценио је Ел Маџали.Међутим, како је навео, то представља само мали део онога што се догодило у Гази.„Упркос томе, МКС се, под притиском Сједињених Америчких Држава, Европе и сталних чланица, усудио да оптужи Путина. Ипак, верујем да МКС такође прави грешке у вези са палестинским питањем и питањем Газе“, закључио је Ел Маџали.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, мкс
МКС треба да буде суд чије су одлуке обавезујуће за све земље, без спорова или притиска
Стручњак за међународно право из Јордана Газа ел Маџали сматра да се Међународни кривични суд суочио са егзистенцијалном кризом која угрожава његов легитимитет.
У интервјуу за Спутњик, Ел Маџали је подсетио да број земаља које су чланице Уједињених нација износи 195.
„Ако им додамо земље које нису чланице, попут Палестине, тај број се повећава на 197. Међународни кривични суд има 125 држава-чланица. И постоји осећај да многе земље нерадо прихватају тај суд, посебно Сједињене Америчке Државе, али и Кина и Индија, па чак и Русија, која није обавезана Римским статутом којим је основан овај кривични суд“, објаснио је он.
Према његовим речима, то не мења чињеницу да поштовање одлука Међународног кривичног суда често долази у сукоб са питањем суверенитета – суверенитетом држава и њиховим правом да одлучују шта желе да прихвате или одбаце са становишта међународног легитимитета.
Он је повезао актуелну кризу МКС-а са политикама Сједињених Америчких Држава и Израела, који су оштро напали суд због његових одлука у вези са палестинским питањем.
„Тренутна криза и главни фактор који изазива кризу око Међународног кривичног суда, јесу Сједињене Америчке Државе и Израел, који су жестоко и произвољно напали суд због његових одлука против лидера Нетањахуа, Бен-Гвира и Смотрича, стварајући тиме кризу на међународној сцени“, приметио је експерт.
Он је нагласио да су „злочини које је Израел починио у Појасу Газе, па чак и на Западној обали, очигледни ратни злочини и акти геноцида. Међутим, када Сједињене Америчке Државе уводе санкције против судија или тужиоца Међународног кривичног суда, то представља злоупотребу власти према међународном праву. Не можемо да прихватимо да Сједињене Америчке Државе треба да доносе такве одлуке само зато што је Међународни кривични суд подигао оптужнице против неких лидера“.
Како је навео, проблем није у суду, његовом систему или његовим одлукама, јер се оне заснивају на јасним правним основама.
„Проблем је, пре, у двоструким стандардима које неке земље примењују на међународном нивоу, које одбацују такве одлуке и сматрају их произвољним једноставно зато што не служе њиховим интересима. То је кључни проблем кризе МКС-а, а не сам суд“, нагласио је Ел Маџали.
Експерт је напоменуо да је једини случај када је одлука Међународног кривичног суда била донекле политизована био притисак који је вршен на МКС у вези са председником Русије Владимиром Путином.
„То је обичан рат: од самог почетка градови су били део њега, с обзиром на то да се руско-украјински рат није водио у ненасељеним, већ у насељеним подручјима, што је довело до међусобног гранатирања. Зашто Путина оптужују за ратне злочине, а украјинског председника – не, с обзиром на то да Украјина такође гранатира цивилна подручја? Дакле, оно што видимо на телевизији је нормална ситуација, можда она у којој су обе стране обавезне да се уздрже од гранатирања цивилних подручја“, оценио је Ел Маџали.
Међутим, како је навео, то представља само мали део онога што се догодило у Гази.
„Упркос томе, МКС се, под притиском Сједињених Америчких Држава, Европе и сталних чланица, усудио да оптужи Путина. Ипак, верујем да МКС такође прави грешке у вези са палестинским питањем и питањем Газе“, закључио је Ел Маџали.
