https://sputnikportal.rs/20260113/veceras-se-docekuje-srpska-nova-godina--koji-su-obicaji-i-ko-sve-slavi-1194701078.html
Вечерас се дочекује Српска нова година – који су обичаји и ко све слави
Вечерас се дочекује Српска нова година – који су обичаји и ко све слави
Sputnik Србија
Српска православна црква, али и друге цркве које поштују јулијански календар, обележавају у поноћ почетак нове 2026. године, а вечерас ће бити широм Србије... 13.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-13T07:19+0100
2026-01-13T07:19+0100
2026-01-13T07:19+0100
друштво
србија
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0e/1181564875_0:47:1280:767_1920x0_80_0_0_c37ceb5a8bc432cc95db5ab69e5b1a2e.jpg
Православна нова година, позната као јулијанска нова година, у Београду ће бити обележена молебаном у Храму Светог Саве, који ће бити служен пред поноћ, као и у Београду на води ватрометом, игром дронова и ласерским ефектима.Прославља се 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.Срби су се према народним обичајима, традиционално за Српску нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Тим законом предвиђено је да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови".Какви су обичајиПрема обичајном календару, током дочека се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне. У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности. У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.Након завршетка Другог светског рата, прослава Православне нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог века.Српска нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста, а ове године припремљен је богат музички програм, а понегде ће бити организован и ватромет на трговима.Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину - Василица. Православни верници прославиће 14. јануара три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица". Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.Град Београд ове године неће имати организован дочек Српске Нове године, као што није био организован ни 31. децембра, најавио је у децембру градоначелник Александар Шапић и истакао да је та одлука донета јер, како је рекао, не жели да ниједно дете буде доведено у опасност, као што је било случај приликом дочека 2025. године.Ипак, у ноћи између 13. и 14. јануара небо изнад српске престонице биће обасјано раскошним ватрометом, најављено из Београда на води, уз спектакуларну игру дронова и ласерске ефекте.Најављују и да ће пројекција на Кули Београд, највишој згради у Србији и региону, приказати националне симболе у хармоничном споју традиције и савременог израза. Тај програм започеће два и по минута пре поноћи.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, друштво
србија, србија – друштво, друштво
Вечерас се дочекује Српска нова година – који су обичаји и ко све слави
Српска православна црква, али и друге цркве које поштују јулијански календар, обележавају у поноћ почетак нове 2026. године, а вечерас ће бити широм Србије организован дочек.
Православна нова година, позната као јулијанска нова година, у Београду ће бити обележена молебаном у Храму Светог Саве, који ће бити служен пред поноћ, као и у Београду на води ватрометом, игром дронова и ласерским ефектима.
Прославља се 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.
Срби су се према народним обичајима, традиционално за Српску нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Тим законом предвиђено је да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови".
Према обичајном календару, током дочека се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне. У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.
Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности. У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.
Након завршетка Другог светског рата, прослава Православне нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог века.
Српска нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста, а ове године припремљен је богат музички програм, а понегде ће бити организован и ватромет на трговима.
Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину - Василица. Православни верници прославиће 14. јануара три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица". Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.
Град Београд ове године неће имати организован дочек Српске Нове године, као што није био организован ни 31. децембра, најавио је у децембру градоначелник Александар Шапић и истакао да је та одлука донета јер, како је рекао, не жели да ниједно дете буде доведено у опасност, као што је било случај приликом дочека 2025. године.
Ипак, у ноћи између 13. и 14. јануара небо изнад српске престонице биће обасјано раскошним ватрометом, најављено из Београда на води, уз спектакуларну игру дронова и ласерске ефекте.
Најављују и да ће пројекција на Кули Београд, највишој згради у Србији и региону, приказати националне симболе у хармоничном споју традиције и савременог израза. Тај програм започеће два и по минута пре поноћи.
