https://sputnikportal.rs/20260114/sibirska-eksplozija-ide-ka-evropi-kraj-januara-donosi-najvece-zahladjenje-u-poslednjim-decenijama-1194766016.html
„Сибирска експлозија“ иде ка Европи: Крај јануара доноси највеће захлађење у последњим деценијама
„Сибирска експлозија“ иде ка Европи: Крај јануара доноси највеће захлађење у последњим деценијама
Sputnik Србија
Европу би крајем јануара могло да захвати масовно захлађење услед такозване „сибирске експлозије“ — ретке атмосферске конфигурације која мења правац ветрова и... 14.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-14T22:15+0100
2026-01-14T22:15+0100
2026-01-14T22:15+0100
русија
русија
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/03/1153560805_93:0:1828:976_1920x0_80_0_0_bc026670631a42e427efc8fafd177b59.jpg
Како се наводи у тексту, најјачи удар мраза очекује се у Источној Европи. Према прогнозама, 24. јануара просечна температура у Естонији и Летонији могла би да се спусти до –13 степени Целзијуса, што је више од девет степени испод климатске норме. Са продором хладног ваздуха ка западу, температура у Пољској могла би пасти до –10 степени, а у Немачкој до –3 степена, што је такође знатно испод уобичајених вредности за ове земље.Према његовим речима, у појединим регионима сибирски хладан ваздух могао би да се задржи све до почетка фебруара, иако за сада није извесно колико далеко ће се проширити ка западу.Сценарио наглог захлађења у Француској и Великој Британији и даље је могућ, али део климатских модела указује и на алтернативни исход, навео је главни метеоролог компаније MetSwift Џејмс Пикок. Ризици од појачаних мразева јављају се у тренутку када су недавне зимске олује већ изазвале обилне снежне падавине, олујне ветрове и прекиде у снабдевању електричном енергијом у Великој Британији, Француској, Немачкој и Холандији, наводи Блумберг. Нова хладна епизода могла би да доведе до раста цена природног гаса и појача конкуренцију за течни природни гас (ЛНГ), услед истовременог захлађења у Азији, Канади и Сједињеним Америчким Државама.Према подацима метеоролога, од почетка године Европа се налази под утицајем снажног арктичког продора, а температуре у појединим регионима падају и за 12 до 15 степени испод климатске норме. Циклони у Средоземљу додатно појачавају снежне падавине на Балкану и у Источној Европи.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/03/1153560805_310:0:1611:976_1920x0_80_0_0_df831cd8d93b2822f8258ededbaac030.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика
русија, русија – политика
„Сибирска експлозија“ иде ка Европи: Крај јануара доноси највеће захлађење у последњим деценијама
Европу би крајем јануара могло да захвати масовно захлађење услед такозване „сибирске експлозије“ — ретке атмосферске конфигурације која мења правац ветрова и отвара пут хладном ваздуху са истока. О томе извештава агенција Блумберг, позивајући се на Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ECWF) и процене метеоролога.
Како се наводи у тексту, најјачи удар мраза очекује се у Источној Европи. Према прогнозама, 24. јануара просечна температура у Естонији и Летонији могла би да се спусти до –13 степени Целзијуса, што је више од девет степени испод климатске норме. Са продором хладног ваздуха ка западу, температура у Пољској могла би пасти до –10 степени, а у Немачкој до –3 степена, што је такође знатно испод уобичајених вредности за ове земље.
„У Европи одавно није било овако јаких хладноћа“, изјавио је за агенцију научни сарадник Масачусетског института за технологију (MIT) и климатолог Џуда Коен.
Према његовим речима, у појединим регионима сибирски хладан ваздух могао би да се задржи све до почетка фебруара, иако за сада није извесно колико далеко ће се проширити ка западу.
Сценарио наглог захлађења у Француској и Великој Британији и даље је могућ, али део климатских модела указује и на алтернативни исход, навео је главни метеоролог компаније MetSwift Џејмс Пикок.
„Не може се искључити могућност да западни ветрови са Атлантика ограниче продор хладноће само на југоисток Европе“, објаснио је он.
Ризици од појачаних мразева јављају се у тренутку када су недавне зимске олује већ изазвале обилне снежне падавине, олујне ветрове и прекиде у снабдевању електричном енергијом у Великој Британији, Француској, Немачкој и Холандији, наводи Блумберг.
Нова хладна епизода могла би да доведе до раста цена природног гаса и појача конкуренцију за течни природни гас (ЛНГ), услед истовременог захлађења у Азији, Канади и Сједињеним Америчким Државама.
„Видети овако масовно ширење хладног ваздуха — истовремено у Европи, Азији и Северној Америци — заиста је импресивно“, нагласио је Коен.
Према подацима метеоролога, од почетка године Европа се налази под утицајем снажног арктичког продора, а температуре у појединим регионима падају и за 12 до 15 степени испод климатске норме. Циклони у Средоземљу додатно појачавају снежне падавине на Балкану и у Источној Европи.