https://sputnikportal.rs/20260115/dogadjaj-koji-je-bio-povod-za-nato-bombardovanje-jugoslavije--27-godina-od-slucaja-racak-1194777212.html
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 27 година од случаја Рачак
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 27 година од случаја Рачак
Sputnik Србија
У селу Рачак, у општини Штимље на Косову и Метохији пре 27 година, 15. јанаура 1999. године догодио се сукоб снага безбедности СРЈ са припадницима тзв. ОВК, а... 15.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-15T07:40+0100
2026-01-15T07:40+0100
2026-01-15T07:40+0100
србија
србија
србија – политика
рачак
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/0b/1123833083_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_c7a3ca946eeaa38eff2ba841883eb3bb.jpg
Шеф мисије ОЕБС на Косову и Метохији Вилијам Вокер оптужио је сутрадан, 16. јануара 1999. српске снаге да су, наводно, претходног дана, масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак. У стварности била је реч о припадницима терористичке такозване "Ослободилачке војске Косова" (тзв. ОВК) који су нападали снаге безбедности Србије и СРЈ, као и бројне цивиле при чему је више особа убијено.У то време у зони Рачка, односно Штимља, деловала је 161. бригада такозване ОВК. На тој територији од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе, а 25 је рањено, како припадници Полиције Србије или Војске Југославије тако и цивили.Терористи такозване ОВК током последња три месеца 1998. и јануара 1999. на простору Штимља убили су Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, Светислава Пешића, као и цивиле Енвера Гашија и Мифтара Ресенија.Непосредан повод за полицијску акцију у селу Рачак, 15. јануара 1999. било је убиство полицајца Светислава Пржића 10. јануара и тројице његових колега два дана раније.Уследила је, полицијска акција у раним јутарњим сатима 15. јануара, пошто је установљено да се цивили не налазе у селу.Тај догађај, са потпуно лажним тумачењем, узет је као повод/изговор за НАТО бомбардовање СР Југославије два месеца касније, а на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а којом је руководио Вилијам Вокер, амерички дипломата упамћен по низу мрачних улога током службовања у Латинској Америци, Салвадору, Боливији, Бразилу, Перуу, Хондурасу, Аргентини, у време хладног рата.Сличне или истоветне активности наставио је деведесетих у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, а коначно у АП Косово и Метохији.У Вокеровом извештају тврдило се да су у Рачку убијени цивили упркос доказима који су говорили другачије.Пошто је антитерориштичка акција полиције с циљем разбијања терористичке групе смештене у том селу успешно изведена, Вилијам Вокер, челник Верификационе мисије ОЕБС на Косову, инсистирао је да се у селу Рачак догодио "масакр недужних цивила".Његова сасвим лажна оптужба имала је за циљ да се, пред светском јавношћу, оправда предстојећа, одавно планирана, војна агресија на Србију, односно СРЈ.Све време током акције у Рачку присуствовали су и посматрачи Верификационе мисије ОЕБС на Косову, као и представници медија, Ројтерса и америчког Асошијетед преса.У акцији је учествовало 135 полицајаца, углавном припадници Посебне јединице. Заповедник је био Горан Радосављевић познат као Гури. Припадници тзв. ОВК позвани су на предају, пре напада.У кући Мустафе Мехтија у Рачку био је смештен штаб такозване ОВК. Претпостављало се да се у селу налази око стотину припадника тзв ОВК. Припремљени су такође импровизовани бункери, ископани ровови. Терористи такозване ОВК, осим стрељачким наоружањем, дејствовали су минобацачима и ракетним бацачима.Око 15.00 часова борбе у Рачку су оконачане, разбијањем утврђене групације тзв. ОВК. Полиција је у селу запленила аутоматско стрељачко оружје, два митраљеза, ручне бацаче, бомбе, мине, муниција.Потом је уследила пресудна грешка, повлачење полицијских снага, пошто је операција успешно окончана.Извештај Вилијама ВокераСутрадан, 16. јануара око 13.00 часова, у Рачак је ушао Вилијем Вокер. Паралелно, државном истражном тиму Србије онемогућен је улазак у село. После разговора са првацима тзв. ОВК, који су се вратили у село пошто се полиција повукла, присутним репортерима Вокер износи тврдњу да су у Рачку страдали цивили.Затим, истог дана, у 17.00, Вокер на конференцији за медије у Приштини, у средишту ОЕБС изјављује да се у Рачку "догодио масакр" те да је посматрачка мисија избројала 45 тела.Приступ истражном тиму Србије и судији судији Даници Маринковић, с циљем стручне истраге онемогућен је и 17. јануара. Полиција је стога била приморана да поново, под борбом, заузме село како би приступ истражитељима био могућ.Државни истражни тим је тако истрагу почео тек у понедељак, 18. јануара. У село су ушли око 14.00. Посмртни остаци страдалих пронађени у џамији, пренети су у Приштину ради обдукције.Истовремено, борбе у околини Рачка настављају се и сутрадан 19. Јануара, када је убијен заменик командира полиције станице Урошевац, а двојица полицајаца су рањени.У Приштини, истражитељи идентификују 37 лица. Порекло три особе није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани. Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика тзв. ОВК која је такође учествовала у борбама. Парафинске рукавице показале су да су готово сви користли оружје.Сви погинули страдали су дејством ватреног оружја, такође није било трагова другачијих дејстава над њима.Неколико дана потом истрази се прикључио и тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Она ће, као застарео, оспорити ваљаност метод парафинске рукавице.Различити налазиИпак, налази патолога из Финске нису се битно разликовали од налаза тима из Србије, када је реч о узроцима смрти страдалих.Свеједно, током конференције за штампу коју је Ранта држала у Приштини 17. марта, у просторијама ОЕБС, изјављује да се догодио "злочин против човечности" избегавши одговор на питање како су погинули. По њеним речима, жртве су били цивили, ненаоружани, пошто "у џеповима нису имали муницију".Савет НАТО је одлуку о убрзаним припремама напада на Србију (СРЈ) и размештању трупа у граничним областима донео на затвореном састанку још 2. јула 1998. А претње да ће уследити напад снага НАТО на Србију, постојале су од самог почетка кризе на простору бивше Југославије, раних деведесетих. Агресија на Србију/СРЈ била је потпуно припремљена још последњих месеци 1998, када се чекало само наређење за напад.Рачак је био само лажно оправдање, подржано хистеричном пропагандом западних медија.Бил Клинтон, председник САД, новинарима је 19. марта говорио о "деци и женама покошеним рафалима након што су приморани да клече у прашини".Медлин Олбрајт, државни секретар САД, највероватнији архитекта агресије на Србију, уз Тонија Блера, тврдила је медијима да се у Рачку "догодио масакр", да су "десетине имале пререзане гркљане".Слично је тврдио и Тони Блер, премијер Британије, у Парламенту Уједињеног Краљевства, наглашавајући "неопходност" агресије.Годинама потом, Хелена Ранта, челник финског тима патолога, није крила да је била изложена грубом притиску Вилијама Вокера, због како се изразио "недовољно убедљивог језика".Чак је и Трибунал за бившу Југославију у Хагу, који је првобитно потенцирао случај Рачак, потом занемарио тај очигледно лажни аргумент.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/0b/1123833083_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_7e5635caa548ea80fccb66a6e9f37e9a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, рачак, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, рачак, косово и метохија (ким)
Догађај који је био повод за НАТО бомбардовање Југославије – 27 година од случаја Рачак
У селу Рачак, у општини Штимље на Косову и Метохији пре 27 година, 15. јанаура 1999. године догодио се сукоб снага безбедности СРЈ са припадницима тзв. ОВК, а тај догађај са потпуно лажним тумачењем, узет је као повод за НАТО бомбардовање СР Југославије два месеца касније.
Шеф мисије ОЕБС на Косову и Метохији Вилијам Вокер оптужио је сутрадан, 16. јануара 1999. српске снаге да су, наводно, претходног дана, масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак. У стварности била је реч о припадницима терористичке такозване "Ослободилачке војске Косова" (тзв. ОВК) који су нападали снаге безбедности Србије и СРЈ, као и бројне цивиле при чему је више особа убијено.
У то време у зони Рачка, односно Штимља, деловала је 161. бригада такозване ОВК. На тој територији од јула 1998. до јануара 1999. убијене су 24 особе, а 25 је рањено, како припадници Полиције Србије или Војске Југославије тако и цивили.
Терористи такозване ОВК током последња три месеца 1998. и јануара 1999. на простору Штимља убили су Синишу Михајловића, Назмија Алурија, Сашу Јанковића, Ранка Ђорђевића, Светислава Пешића, као и цивиле Енвера Гашија и Мифтара Ресенија.
Непосредан повод за полицијску акцију у селу Рачак, 15. јануара 1999. било је убиство полицајца Светислава Пржића 10. јануара и тројице његових колега два дана раније.
Уследила је, полицијска акција у раним јутарњим сатима 15. јануара, пошто је установљено да се цивили не налазе у селу.
Тај догађај, са потпуно лажним тумачењем, узет је као повод/изговор за НАТО бомбардовање СР Југославије два месеца касније, а на основу извештаја верификационе комисије ОЕБС-а којом је руководио Вилијам Вокер, амерички дипломата упамћен по низу мрачних улога током службовања у Латинској Америци, Салвадору, Боливији, Бразилу, Перуу, Хондурасу, Аргентини, у време хладног рата.
Сличне или истоветне активности наставио је деведесетих у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, а коначно у АП Косово и Метохији.
У Вокеровом извештају тврдило се да су у Рачку убијени цивили упркос доказима који су говорили другачије.
Пошто је антитерориштичка акција полиције с циљем разбијања терористичке групе смештене у том селу успешно изведена, Вилијам Вокер, челник Верификационе мисије ОЕБС на Косову, инсистирао је да се у селу Рачак догодио "масакр недужних цивила".
Његова сасвим лажна оптужба имала је за циљ да се, пред светском јавношћу, оправда предстојећа, одавно планирана, војна агресија на Србију, односно СРЈ.
Све време током акције у Рачку присуствовали су и посматрачи Верификационе мисије ОЕБС на Косову, као и представници медија, Ројтерса и америчког Асошијетед преса.
У акцији је учествовало 135 полицајаца, углавном припадници Посебне јединице. Заповедник је био Горан Радосављевић познат као Гури. Припадници тзв. ОВК позвани су на предају, пре напада.
У кући Мустафе Мехтија у Рачку био је смештен штаб такозване ОВК. Претпостављало се да се у селу налази око стотину припадника тзв ОВК. Припремљени су такође импровизовани бункери, ископани ровови. Терористи такозване ОВК, осим стрељачким наоружањем, дејствовали су минобацачима и ракетним бацачима.
Око 15.00 часова борбе у Рачку су оконачане, разбијањем утврђене групације тзв. ОВК. Полиција је у селу запленила аутоматско стрељачко оружје, два митраљеза, ручне бацаче, бомбе, мине, муниција.
Потом је уследила пресудна грешка, повлачење полицијских снага, пошто је операција успешно окончана.
Сутрадан, 16. јануара око 13.00 часова, у Рачак је ушао Вилијем Вокер. Паралелно, државном истражном тиму Србије онемогућен је улазак у село. После разговора са првацима тзв. ОВК, који су се вратили у село пошто се полиција повукла, присутним репортерима Вокер износи тврдњу да су у Рачку страдали цивили.
Затим, истог дана, у 17.00, Вокер на конференцији за медије у Приштини, у средишту ОЕБС изјављује да се у Рачку "догодио масакр" те да је посматрачка мисија избројала 45 тела.
Приступ истражном тиму Србије и судији судији Даници Маринковић, с циљем стручне истраге онемогућен је и 17. јануара. Полиција је стога била приморана да поново, под борбом, заузме село како би приступ истражитељима био могућ.
Државни истражни тим је тако истрагу почео тек у понедељак, 18. јануара. У село су ушли око 14.00. Посмртни остаци страдалих пронађени у џамији, пренети су у Приштину ради обдукције.
Истовремено, борбе у околини Рачка настављају се и сутрадан 19. Јануара, када је убијен заменик командира полиције станице Урошевац, а двојица полицајаца су рањени.
У Приштини, истражитељи идентификују 37 лица. Порекло три особе није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани. Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика тзв. ОВК која је такође учествовала у борбама. Парафинске рукавице показале су да су готово сви користли оружје.
Сви погинули страдали су дејством ватреног оружја, такође није било трагова другачијих дејстава над њима.
Неколико дана потом истрази се прикључио и тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Она ће, као застарео, оспорити ваљаност метод парафинске рукавице.
Ипак, налази патолога из Финске нису се битно разликовали од налаза тима из Србије, када је реч о узроцима смрти страдалих.
Свеједно, током конференције за штампу коју је Ранта држала у Приштини 17. марта, у просторијама ОЕБС, изјављује да се догодио "злочин против човечности" избегавши одговор на питање како су погинули. По њеним речима, жртве су били цивили, ненаоружани, пошто "у џеповима нису имали муницију".
Савет НАТО је одлуку о убрзаним припремама напада на Србију (СРЈ) и размештању трупа у граничним областима донео на затвореном састанку још 2. јула 1998. А претње да ће уследити напад снага НАТО на Србију, постојале су од самог почетка кризе на простору бивше Југославије, раних деведесетих. Агресија на Србију/СРЈ била је потпуно припремљена још последњих месеци 1998, када се чекало само наређење за напад.
Рачак је био само лажно оправдање, подржано хистеричном пропагандом западних медија.
Бил Клинтон, председник САД, новинарима је 19. марта говорио о "деци и женама покошеним рафалима након што су приморани да клече у прашини".
Медлин Олбрајт, државни секретар САД, највероватнији архитекта агресије на Србију, уз Тонија Блера, тврдила је медијима да се у Рачку "догодио масакр", да су "десетине имале пререзане гркљане".
Слично је тврдио и Тони Блер, премијер Британије, у Парламенту Уједињеног Краљевства, наглашавајући "неопходност" агресије.
Годинама потом, Хелена Ранта, челник финског тима патолога, није крила да је била изложена грубом притиску Вилијама Вокера, због како се изразио "недовољно убедљивог језика".
Чак је и Трибунал за бившу Југославију у Хагу, који је првобитно потенцирао случај Рачак, потом занемарио тај очигледно лажни аргумент.