Због хладних дана 40 одсто више пацијената са инфарктом
© Alexey Maishev
/ Пратите нас
Кардиолози Ургентног центра последњих дана имају око 40 одсто више пацијената са акутним инфарктом миокарда. Међу њима су и млађи и старији, али највише хронични кардиоваскуларни болесници. О разлозима таквог пораста и утицају ниских температура на срце је говорио професор др Предраг Митровић.
Професор Митровић објашњава да су ниске спољашње температуре један од најнеповољнијих временских услова за кардиоваскуларне, нарочито хроничне болеснике.
„На хладном ваздуху крвни судови се сужавају и скупљају, и ако је већ постојао проблем на крвним судовима, то најчешће доводи до појаве акутног инфаркта миокарда“, истиче кардиолог.
Према његовим речима, највише је хроничних болесника, јер су они „увек на ивици да сваког тренутка добију нешто ново“, али међу пацијентима има и старијих и млађих који раније нису имали дијагностиковане срчане тегобе.
„Долазе први пут, нису знали да имају проблем, а сада се јављају са озбиљним симптомима“, наводи Митровић и додаје да су временски услови основни узрок актуелне ситуације, уз напомену да се нови хладни талас тек очекује.
Говорећи о разликама у симптомима, професор Митровић каже да пацијенти који се први пут јављају најчешће имају епизоде болова које трају дан или два и често не верују да је реч о срцу. Са друге стране, код хроничних болесника болови трају дуже, понекад и две до три недеље.
„Они узимају нитроглицерин и терапију, али та привремена терапија у оваквим стањима често није довољна и на крају дођу код нас“, каже професор за РТС, уз напомену да сви пацијенти, без обзира на претходно стање, на крају заврше у коронарној јединици.
Коронарне јединице Ургентног центра су, како каже, пуне и имају и прекобројне болеснике. „Ургентни центар мора да прими све пацијенте и да их смести како зна и уме. То за нас није ништа ново. Сви добијају адекватну терапију и сигурно су збринути на правом месту“, наглашава професор Митровић.
Описујући дежурства, он истиче да су изузетно напорна. „Не можете да седнете ни минут да попијете воду. Само у ходу. Али навикли смо, посебно у оваквим временским условима. И лети, када су велике врућине, ситуација је слична – стално је велики проток пацијената.“
Поред инфаркта, у Ургентном центру се у последње време лечи и велики број других тешких стања.
„Има доста плућних емболија, болесника са тромбовима, затим дисекција аорте, односно поремећаја великих крвних судова који излазе из срца, најчешће због варијација крвног притиска. Чести су и поремећаји срчаног ритма, од АВ блокова до ситуација када је неопходно уградити пејсмејкер“, наводи професор Митровић и додаје да је присутна „комплетна кардиолошка патологија“.
Када је реч о превенцији, савети важе за све. „Они који морају да излазе по овако хладном времену треба да се постепено привикну на температуру – да застану у улазу или испред куће пре него што изађу. Најгора је нагла промена ваздуха“, упозорава Митровић.
Напомиње да шал није довољан, јер штити само врат и грло. „Битно је да не удишемо хладан ваздух. Када хладан ваздух уђе у плућа, долази до вазоспазма, зато треба заштитити уста и нос“, објашњава кардиолог и саветује што мање излазака, посебно када је температура испод нуле.
За хроничне болеснике савети су исти. „Да не излазе ако не морају, да заштите дисајне путеве ако излазе, да редовно узимају терапију и, ако она није довољна, да се јаве свом лекару. Најбоље је да бораве у просторији са сталном, стабилном и топлијом температуром“, закључује професор др Предраг Митровић.
Погледајте и:
