00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Зашто поезија Ане Ахматове на српском тече као вода
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Музеј ћирилице – кућа историје, али и будућности националног писма
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Новаковић: Слободан пад Манчестер јунајтеда
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Шта нам све нуди Музеј позоришне уметности Србије
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

„Орешник“, слабост Европе и армија чирлидерсица: Шта чека Коалицију (не)вољних у Украјини /видео/

© REUTERS / LUDOVIC MARINСастанак коалиције вољних у Паризу.
Састанак коалиције вољних у Паризу. - Sputnik Србија, 1920, 17.01.2026
Пратите нас
Ако је веровати британском таблоиду ”Сан” и њиховом министру одбране Џону Хилију, приликом посете ономе што преостаje од Украјине замало је у околини Лавова доживео блиски сусрет с руским ”орешником”. Био је, тврди, тако близу да је из воза чуо сирене за ваздушну опасност, па су га брже-боље заустављали да министар не би настрадао.
После су га и у Одеси стављали у склониште. Да из прве руке осети ефекат саботаже Бориса Џонсона оних преговора у Истанбулу који су још пре скоро четири године све то могли да спрече. По цену многих сачуваних живота.

Претња из Лондона

Министар је, наравно, из свог искуства с ”орешником” извукао сасвим погрешан закључак. Па је, кад се вратио на (релативно) безбедно, у Лондон који је додуше и сам у домету руског оружја од кога нема одбране, из свог кабинета – док сав нормалан свет још покушава да схвати како одржати некакав поредак после киднаповања Николаса Мадура – поручио да би он, да може оно што не може, тако киднаповао председника Русије Владимира Путина.
Као да му ”орешник” – као опомињући одговор на напад дроновима на резиденцију руског председника – није био довољан да разуме какве последице могу да произведу такве фантазије.
Овај исказ војно-политички неодговорног колико и импотентног беса британског министра утолико је пак упадљивији након фијаска такозване Коалиције вољних, или не баш тако вољних, да и сами ратују против Русије као што остатак Украјине гурају у то у поменутом стилу ондашњег британског премијера.

Париска декларација

Уосталом, ”Париску декларацију” дотичне коалиције, усвојену на Бадњи дан, а то ће рећи, дан уочи украјинског Дана програмера којим су заменили Божић, чак и ”Блумберг” о(т)писује као план британског премијера Кира Стармера и француског председника Емануела Макрона који ”показује слабост Европе”.
И поврх тога невољност Америке да јој се у томе придружи, јер, открио је ”Политико”, првобитни нацрт Париске декларације садржавао је и неке конкретне обавезе Америке (у погледу логистичке и обавештајне помоћи Украјини) док је у завршном документу то у потпуности избрисано у корист најуопштенијих – и самим тим најмање обавезујућих – формулација. Којима је, штавише, Америка, иако присутна на париском састанку Коалиције вољних, одбила да се формално прикључи својим потписом.
Много, дакле, буке ни око чега, све и ако се Париска декларација, објављена и на официјелним страницама Европског савета, хвали ”робусним безбедносним гаранцијама” за Украјину каквих заправо нема. Него се говори о предложеном – значи, не и договореном – механизму за праћење и верификацију примирја под руководством Сједињених Држава; о даљој подршци украјинској војсци као првој на линији одбране; о даљем раду на обавезујућем договору с Украјином о подршци у случају обновљеног сукоба с Русијом, што сведочи да ни у том погледу никаква обавеза није утврђена.
И, најзад, предвиђене су и мултинационалне (војне) снаге да буду стациониране у Украјини. Уз предложену – опет, не и договорену, напротив – подршку Америке.

Руска позиција

Очигледан проблем у свему овоме представља околност да ништа од тога није прихватљиво за Русију. Штавише, све што је наведено сачињава баш оне разлоге због којих је Русија и морала да покрене Специјалну војну операцију. И нема никаквог разлога да на то пристане јер, да подсетимо, у овом рату против НАТО-а побеђује на свим фронтовима. Чак и кад не користи ”орешник” да подсети шта још може.
Тако да Париска декларација може да се чита и као подстицај за наставак рата против Русије, а не као покушај да се допринесе миру.

Шта је разумела Каја Калас

Но, постоји у оваквом плану Коалиције вољних и мање очигледан, но не и мањи проблем. Наиме, Немачка и Италија неће да шаљу војску у Украјину ни у једној варијанти. Што значи да је, уз неке безначајне иако иритантне детаље, књига спала на два слова: Велика Британија и Француска. Које хоће да шаљу војску у Украјину, али је немају довољно.
Још је пре две године у часопис ”Маријан” процурио поверљиви извештај француске војске која себе, у поређењу с Русима, описује као ”армију чирлидерсица” док победу у украјинском рату описује као немогућу мисију. А лондонски ”Тајмс” ових дана доноси и неке детаље па открива да, уместо раније планираних 64 хиљаде војника, Енглези и Французи једва могу да скрпе 15 хиљада заједно услед недостатка средстава и људства. Уједињено Краљевство, како се опомиње, већ се намучило да пронађе 900 војника за ангажовање у Естонији.
Ових 15 хиљада пак, ако би их било, додаје ”Тајмс”, били би стационирани у ”релативној безбедности” у западном делу Украјине. Није само иронија што је, буквално два дана потом, баш тамо долетео ”орешник”. Тако да је чак и ратоборна шефица ЕУ дипломатије Каја Калас разумела да то представља упозорење.
Уосталом, Дмитриј Медведев је био сасвим експлицитан када је ”по хиљадити пут” подсетио да ”Русија неће прихватити никакве европске или НАТО трупе у Украјини”, с поруком Микрону, то јест Макрону, уз снимак дејства ”орешника”, да ће управо то и добити.
Да ли ће француски председник разумети ову поруку? Шта хоће и колико уопште може Коалиција вољних? Колико је уздрмано јединство НАТО-а, и зашто се из француског Парламента чују захтеви за повлачење из овог пакта?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили генерал-мајор у пензији Митар Ковач, народни посланик и директор Евроазијског безбедносног форума, и научни сарадник Института за политичке студије Душан Гујаничић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала