САД ушле у нову еру империјализма
© Jim Watson
Пратите нас
Вашингтон је ушао у нову еру империјализма и вратио се политици националног егоизма, сматра независни политички коментатор и бивши саветник председника Русије за политичка питања од 1991. до 1993. године Сергеј Станкевич, коментаришући амерички империјализам на Гренланду.
„Сједињене Америчке Државе ушле су у нову еру империјализма, окончавши претходну. У прошлости је владао колективни Запад, представљајући трансатлантски табор који су чиниле Западна Европа и САД. Америка је овом савезу обезбеђивала финансије, оружје, концепте спољне политике и нуклеарну одбрану, стварајући систем атлантске безбедности. Овај табор је развио једнострана правила за цео свет, покушавајући да их наметне остатку света“, рекао је Станкевич за Спутњик.
Према његовим речима, сада се све променило.
„Сједињене Америчке Државе вратиле су се политици националног егоизма и империјализма, оживљавајући Монроову доктрину у ажурираном облику, проглашавајући западну хемисферу својом искључивом сфером безбедности“, оценио је експерт.
Како је навео, САД намеравају да селективно „интервенишу по целом свету када је то економски уносно“.
„САД више неће одговарати за безбедност целог света, нити ће пружати бесплатне услуге“, додао је Станкевич.
Он сматра да је главна претња америчког империјализма тренутно везана за Гренланд и Венецуелу, а да би следећа мета могла бити Куба.
„Неки амерички идеолози већ одавно позивају на агресивне политичке кораке против Кубе, која се налази само 90 миља (144,8 километара) од Флориде. Сједињене Америчке Државе имају планове за Мексички залив који је Трамп преименовао у Амерички залив. Куба зависи од спољних испорука енергената и друге робе и на њеној територији налази се америчка војна база, која би могла бити појачана без претходног одобрења. Куба нема блиске савезнике који би је подржали, а Русија може понудити само материјалну и политичку помоћ, али не и војну“, истакао је он.
Што се тиче промена у геополитичком статусу САД, ширење америчких војних база и територије неће нужно довести до повећања њихове улоге у глобалном систему.
„У ери новог империјализма, није им потребна велика мрежа војних база, као што је то било раније, када су покушавале да делују као глобални посматрач и мешале се у различите сукобе и пројекте. То више није случај“, додао је стручњак.
Станкевич сматра да ће број америчких војних база вероватно бити смањен.
„Оне базе које су у областима од великог интереса могле би бити ојачане. То се, између осталог, односи на базе у Јужној Кореји и на јапанским острвима, посебно на Окинави, ради праћења Кине. Базе у Малезији ће такође бити ојачане, јер се одатле може угрожавати кинеска обала. У Малезији су већ распоређене америчке ракете средњег домета усмерене ка Кини. Присуство САД у Европи ће се смањити, контингент ће се смањити, а база Рамштајн сувише је скупа за одржавање и тренутно се не види потреба за њом“, објаснио је Станкевич.
Према његовом мишљењу, то би могло да утиче на границе на Арктику и појача супарништво између Сједињених Америчких Држава, Русије и Кине.
„Сједињене Америчке Државе ће се вероватно мешати у спорове око арктичких граница. Контрола над Гренландом је важна за САД, јер им даје утицај на суседни арктички шелф, који ће фактички постати америчка територија, чинећи Сједињене Америчке Државе кључним играчем у подели Арктика“, закључио је Станкевич.
Интересовање Сједињених Америчких Држава за Гренланд није ново, али је у последњим месецима добило драматичан обрт. Амерички председник Доналд Трамп отворено је изјавио да је „неопходно“ да САД поседују Гренланд, не искључујући ни употребу силе.
Чак је пласирана и идеја о фактичкој „куповини“ острва – нудећи новчану надокнаду сваком грађанину Гренланда који би прихватио амерички суверенитет.
Разлог који Вашингтон наводи јесте безбедност: страх од јачања руског и кинеског војног и економског присуства на Арктику.
Погледајте и:
