https://sputnikportal.rs/20260119/nin-ova-nagrada-darku-tusevljakovicu-za-roman-karota--1194927132.html
НИН-ова награда Дарку Тушевљаковићу за роман „Карота“
НИН-ова награда Дарку Тушевљаковићу за роман „Карота“
Sputnik Србија
НИН-ову награду добио је Дарко Тушевљаковић за роман "Карота" , објавио је данас жири на свечаности у Коларчевој задужбини. 19.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-19T13:09+0100
2026-01-19T13:09+0100
2026-01-19T14:06+0100
култура
култура
култура – вести
нин-ова награда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/13/1194931895_0:214:960:754_1920x0_80_0_0_4269b4fca73ec0842134f44031b65cec.jpg
„Већу част у овој земљи писац не може да добије. Не знате да ли ће ваш текст успети да допре до читаоца на начин на који сте то замислили, али велика је част наћи се на списку лауреата, аутора који су обликовали српску књижевност“, рекао је Тушевљаковић поводом награде.На питање Спутњика шта је то што је желео да допре до читаоца, Тушевљаковић каже да је то сложено питање, као и да је желео да више ствари допре до људи.Наводи да је хтео да, на неки начин, успостави дијалог са читаоцима, али да се никад не знате како ће то бити примљено код публике.Додаје и да то што му реакција читалаца помаже да открива нове слојеве, тешко да ће му бити од помоћи кад будео почео нови роман.Одлуку о добитнику 72. НИН-ове награде донео је жири у саставу у саставу председник Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.„Укупан утисак продукције је неуобичајено висок и уједначен, тако да је избор био веома тежак“, рекао председник жирија Јерков. У финалу се било нашло шест романа, где су пред добитника били Дарка Тушевљаковића, у конкуренцији били "Балада о убици и убици и убици” Далибора Пејића, "Фрау Бета" Лауре Барне, "Бесмртне лудости госпође Кубат" Милана Трипковића, "Разговори с вјештицом" Владимира Вујовића и "Опатија Светог Вартоломеја” Милоша Перишића.На конкурс за 72. НИН-ову награду за роман године у редакцију часописа НИН је стигло 195 наслова, а жири је крајем децембра, у ширем избору изабрао 39 романа, а потом је избор почетком јануара сведен на 13 романа.НИН-ова награда за роман године установљена је 1954. године, а први добитник признања је био Добрица Ћосић за роман "Корени". Једини троструки лауреат признања је био Оскар Давичо. Двоструки лауреати нааграде су Добрица Ћосић, Живојин Павловић, Драган Великић и Светислав Басара.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/13/1194931895_0:211:960:931_1920x0_80_0_0_184e373298e0564a19de4a0fc341de34.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, култура – вести, нин-ова награда
култура, култура – вести, нин-ова награда
НИН-ова награда Дарку Тушевљаковићу за роман „Карота“
13:09 19.01.2026 (Освежено: 14:06 19.01.2026) НИН-ову награду добио је Дарко Тушевљаковић за роман "Карота" , објавио је данас жири на свечаности у Коларчевој задужбини.
„Већу част у овој земљи писац не може да добије. Не знате да ли ће ваш текст успети да допре до читаоца на начин на који сте то замислили, али велика је част наћи се на списку лауреата, аутора који су обликовали српску књижевност“, рекао је Тушевљаковић поводом награде.
На питање Спутњика шта је то што је желео да допре до читаоца, Тушевљаковић каже да је то сложено питање, као и да је желео да више ствари допре до људи.
„Између осталог - тема, интимни повратак прошлост, разрачунавање са неким стварима, да можда покренем тако неко размишљање и код онога ко чита књигу, зато што свако искуство је јединствено, али мислим да је искуство које има главни јунак овог романа на неки начин искуство које носе многи људи, широко гледано, на нашем подручју“, каже добитник награде.
Наводи да је хтео да, на неки начин, успостави дијалог са читаоцима, али да се никад не знате како ће то бити примљено код публике.
„Заправо се показује у разним коментарима да, пошто књиге не садрже само то као елемент, разни људи истичу различите елементе и да рецимо... Имам коментаре људи који, осврћући се на роман уопште не помињу рат. Помињу, рецимо, психолошки аспект романа. Док код других, рецимо, је рат и то кретање рата почетком 90-их нешто што њима је можда битнија ствар у роману, а ове друге неке камерне драме, лични односи су им можда мање важни. Тако да, то је неизвесно“, истиче он.
Додаје и да то што му реакција читалаца помаже да открива нове слојеве, тешко да ће му бити од помоћи кад будео почео нови роман.
Одлуку о добитнику 72. НИН-ове награде донео је жири у саставу у саставу председник Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.
„Укупан утисак продукције је неуобичајено висок и уједначен, тако да је избор био веома тежак“, рекао председник жирија Јерков.
У финалу се било нашло шест романа, где су пред добитника били Дарка Тушевљаковића, у конкуренцији били "Балада о убици и убици и убици” Далибора Пејића, "Фрау Бета" Лауре Барне, "Бесмртне лудости госпође Кубат" Милана Трипковића, "Разговори с вјештицом" Владимира Вујовића и "Опатија Светог Вартоломеја” Милоша Перишића.
На конкурс за 72. НИН-ову награду за роман године у редакцију часописа НИН је стигло 195 наслова, а жири је крајем децембра, у ширем избору изабрао 39 романа, а потом је избор почетком јануара сведен на 13 романа.
НИН-ова награда за роман године установљена је 1954. године, а први добитник признања је био Добрица Ћосић за роман "Корени". Једини троструки лауреат признања је био Оскар Давичо. Двоструки лауреати нааграде су Добрица Ћосић, Живојин Павловић, Драган Великић и Светислав Басара.