https://sputnikportal.rs/20260120/gujon-pitanje-oduzimanja-srpske-imovine-u-mostaru-trazi-ozbiljnu-paznju-medjunarodne-zajednice-1194981828.html
Гујон: Питање одузимања српске имовине у Мостару тражи озбиљну пажњу међународне заједнице
Гујон: Питање одузимања српске имовине у Мостару тражи озбиљну пажњу међународне заједнице
Sputnik Србија
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон упозорио је да случај уписа два православна гробља, капеле и друге имовине СПЦ у Мостару као... 20.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-20T16:45+0100
2026-01-20T16:45+0100
2026-01-20T16:45+0100
регион
регион
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/03/1170682515_0:57:3072:1785_1920x0_80_0_0_e4f8d25fa754402370253265eff56685.jpg
„То је озбиљан разлог за забринутост, али, нажалост, није изолован инцидент“, рекао је Гујон за Срну.Гујон је указао да је реч о наставку једног процеса на који је често упозоравао још у време када је био на челу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.Он је напоменуо да у Федерацији БиХ већ годинама траје такозвана хармонизација земљишних књига и катастра, која сама по себи не би била спорна да се спроводи транспарентно, правично и уз пуно поштовање права стварних власника.Према његовим речима, посебно је проблематично то што се позиви носиоцима имовинских права не достављају лично, већ се објављују у службеним гласилима и појединим дневним новинама, до којих велики број Срба у расејању уопште не може да дође.Гујон је подсетио да је у ФБиХ 1991. године живело више од 540.000 Срба, док их је, према последњем званичном попису из 2013, остало свега 56.000.Он је навео да је, према најновијим проценама Федералног завода за статистику и релевантним анализама, тај број данас додатно смањен и креће се око 36.000.„Истовремено, процењује се да око 400.000 Срба широм света полаже право на непокретности у ФБиХ. У таквим околностима, имовина се лако губи не због правног основа, већ услед административних процедура, неадекватног обавештавања и објективне немогућности да расељени власници благовремено реагују“, указао је Гујон.Према његовим речима, оно што додатно забрињава јесте чињеница да је у овом конкретном случају реч о имовини Српске православне цркве, гробљима и капелама.Он је оценио да је случај у Мостару јасан сигнал да овај проблем и даље траје и да захтева озбиљну пажњу домаћих институција, али и међународне заједнице.„Поштовање имовинских и верских права један је од темељних европских стандарда и не сме бити селективно. Само доследна примена права, једнака за све народе и верске заједнице, може допринети истинском помирењу и стабилности у БиХ“, поручио је Гујон.Општински суд у Мостару уписао је у грунтовницу да је „држава“ власник православног гробља у мостарском насељу Врапчићи, чији је поседник Српска православна црквена општина.Одлуком овог суда исто је учињено и са капелом и још једним православним гробљем на другој парцели, преноси РТРС.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260120/ne-damo-nase-tu-nam-je-i-pradjed-mostarski-srbi-spremaju-odbranu-crkve-i-groblja-od--neke-drzave-1194980915.html
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, босна и херцеговина (бих)
регион, босна и херцеговина (бих)
Гујон: Питање одузимања српске имовине у Мостару тражи озбиљну пажњу међународне заједнице
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон упозорио је да случај уписа два православна гробља, капеле и друге имовине СПЦ у Мостару као власништва некакве државе БиХ, захтева озбиљну пажњу домаћих институција, али и међународне заједнице, будући да је поштовање имовинских и верских права један од основних европских стандарда.
„То је озбиљан разлог за забринутост, али, нажалост, није изолован инцидент“, рекао је Гујон за Срну.
Гујон је указао да је реч о наставку једног процеса на који је често упозоравао још у време када је био на челу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Он је напоменуо да у Федерацији БиХ већ годинама траје такозвана хармонизација земљишних књига и катастра, која сама по себи не би била спорна да се спроводи транспарентно, правично и уз пуно поштовање права стварних власника.
„Међутим, у пракси се често дешава да у одсуству власника или услед недовољне информисаности, имовина која је деценијама, па и вековима припадала Србима или Српској православној цркви, буде преписана на државу, кантон или општину“, упозорио је Гујон.
Према његовим речима, посебно је проблематично то што се позиви носиоцима имовинских права не достављају лично, већ се објављују у службеним гласилима и појединим дневним новинама, до којих велики број Срба у расејању уопште не може да дође.
Гујон је подсетио да је у ФБиХ 1991. године живело више од 540.000 Срба, док их је, према последњем званичном попису из 2013, остало свега 56.000.
Он је навео да је, према најновијим проценама Федералног завода за статистику и релевантним анализама, тај број данас додатно смањен и креће се око 36.000.
„Истовремено, процењује се да око 400.000 Срба широм света полаже право на непокретности у ФБиХ. У таквим околностима, имовина се лако губи не због правног основа, већ услед административних процедура, неадекватног обавештавања и објективне немогућности да расељени власници благовремено реагују“, указао је Гујон.
Према његовим речима, оно што додатно забрињава јесте чињеница да је у овом конкретном случају реч о имовини Српске православне цркве, гробљима и капелама.
„Дакле, о местима дубоког духовног, културног и идентитетског значаја. Имовина која је припадала Србима пре рата, која је опстала чак и током ратних сукоба, не сме да се изгуби у миру, под плаштом административних процеса“, рекао је Гујон.
Он је оценио да је случај у Мостару јасан сигнал да овај проблем и даље траје и да захтева озбиљну пажњу домаћих институција, али и међународне заједнице.
„Поштовање имовинских и верских права један је од темељних европских стандарда и не сме бити селективно. Само доследна примена права, једнака за све народе и верске заједнице, може допринети истинском помирењу и стабилности у БиХ“, поручио је Гујон.
Општински суд у Мостару уписао је у грунтовницу да је „држава“ власник православног гробља у мостарском насељу Врапчићи, чији је поседник Српска православна црквена општина.
Одлуком овог суда исто је учињено и са капелом и још једним православним гробљем на другој парцели,
преноси РТРС.
