Касно буђење Париза: Зашто је Макронов говор у Давосу празна фраза
© AP Photo / Sean Kilpatrick/The Canadian Press
Пратите нас
Говор француског председника Емануела Макрона у Давосу, као и говори других европских лидера, реакције су на агонију у којој се ЕУ налази. Европљани, па и Макрон, покушавају да поново „скрпе“ трансатлантску комуникацију, а то је немогуће. Ради се о покушају порицања нове стварности.
Француски председник Емануел Макрон је на Светском економском форуму у Давосу поново истакао потребу да Европа постане независнија и да развије своју стратешку аутономију. Ипак, ова изјава више је одраз дубоке кризе у којој се Европска унија налази, него озбиљна политичка промена, оцењује др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.
„Идеја о европској стратешкој аутономији није нова, у француској политици је присутна већ скоро четврт века, али до данас није преточена у никакву конкретну одлуку или праксу. О томе се много говорило, али у стварности ништа није урађено. Све се сводило на претерану зависност од Сједињених Америчких Држава“, подсећа он.
Француска је повремено отварала питање стратешке аутономије Европе, али је сваки пут то остајало само на декларацијама. Макрон сада покушава да искористи тренутак и ту идеју поново постави у центар пажње, нарочито кроз смањење зависности од Вашингтона. Међутим, како наглашава Пророковић, питање је колико је то у овом тренутку реално.
Посебно му иде у прилог чињеница да је амерички председник Доналд Трамп радикално и врло брзо отворио питање статуса Гренланда, што је додатно уздрмало европску безбедносну архитектуру.
Противречне поруке и политичко тумарање
Пророковић је посебно критичан према Макроновој недоследности у односу према Русији.
С једне стране, француски председник је више пута најављивао могућност слања француских снага у Украјину, док са друге стране сада говори о потреби укључивања Русије у проширени формат Г7. Ради се, оцењује Пророковић, о политичком лелујању.
„Макрон тумара по мраку завезаних очију. У уторак говори о томе како ће послати Легију странаца у помоћ украјинским снагама, у среду зове Русију у проширени форум Г7. Дакле, томе је врло тешко дати неки смислени контекст“, категоричан је наш саговорник.
Такве изјаве, оцењује Пророковић, немају стратешку тежину, већ представљају дневно-политичке маневре којима Макрон покушава да амортизује притисак Доналда Трампа.
Исход рата у Украјини, наглашава Проковић, представља горуће питање за Европску унију јер од тог исхода зависи будућа безбедносна архитектура континента.
„Није све у рукама ни Макрона ни Европске уније. Уз постојећи сукоб са Русијом, Европи се сада додатно надовезује и Трампова политика“, закључује Пророковић.
Агонија Брисела: Зашто Макрон не сме да уђе у Трампову игру
Стеван Гајић, гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) и сарадник Института за европске студије, додатно појашњава позицију у којој се данас налазе француски председник и Европска унија. Једна од вести пред говор француског председника била је да је одбио да се придружи Савету за мир, иницијативи Доналда Трампа.
„Макрон не одбија Трампове иницијативе зато што не разуме ситуацију. Напротив, он се боји онога што се већ догодило – краја трансатлантског односа у облику у каквом је постојао деценијама“, каже Гајић.
Тај крај, подсећа, званично је објављен крајем 2025. године у новој америчкој безбедносној стратегији. У тој стратегији јасно је назначено да се Сједињене Америчке Државе систематски дистанцирају од Европе, како политички, тако и економски. Тај процес, уместо да заустави европски колапс, додатно га убрзава.
„Америчка економска политика према Европи све више подсећа на однос какав су европске силе некада имале према својим бившим колонијама – хладан, утилитаран и без сентименталности“, наводи Гајић.
Због тога су данас у стању отворене агоније не само Макрон, већ и Урсула фон дер Лајен, Фридрих Мерц и остали европски лидери.
Европски политички врх, објашњава Гајић, годинама је градио реторику о јединственој Европи која ће „победити Русију“, али је та рачуница имала једну кључну претпоставку – сталну и безусловну подршку Вашингтона.
Чак је и избор Каје Калас на чело европске спољне политике био заснован на очекивању да Камала Харис наследи Џозефа Бајдена и настави исту линију. Међутим, долазак Доналда Трампа руши све те планове.
Европи је касно за брак са Кином
Француски председник је у помирљивом тону говорио и о важности обнове односа ЕУ и Кине. Макрон није у Кини пролазио толико лоше као, на пример бивша немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, али је и њему спочитавано то што је Европска унија заузела антикинески став.
„Не само Макрон, него и још неки европски политичари говоре како се треба окретати Кинезима, али није исто женити се у двадесетпет и у шездесет година. Прошло је време. Можда се некоме чини да је прошло кратко време од када је је Кина била непријатељ до позивања Кине да се врати, али промениле су се околности. Кинези однос са ЕУ схватају на сасвим другачији начин. Створена је клима неповерења. Мислим да ће се Кинези уљудно захвалити на Макронову брачну понуду“, оцењује Пророковић.
Доста мостова у односима између Кине и ЕУ порушено је за кратко време, прекинути су канали комуникације и биће потребно доста времена за њихову обнову, додаје он.
„Макрон сада ’с неба, па у ребра’ каже хајде да обновимо односе са Кином. Али, биће потребно много времена, стрпљења преговора, као и неких конкретних потеза који би одобровољили Кину. Али, ја не видим да Европа има времена за тако нешто“, истиче Пророковић.
Америка више није империја, већ хегемон
Пророковић оцењује да је у другом мандату Доналда Трампа дошло до суштинске промене америчке спољне политике.
„Америка се више не понаша као империја, већ као хегемон. Разлика је суштинска. Империја има вазале и покушава да намеће своју културу и идеолошке обрасце. Хегемона то не интересује“, објашњава наш саговорник.
За Вашингтон је данас кључно питање ко је спреман да прати америчку спољну и безбедносну политику. Идеологија, зелена агенда, питања идентитета и вредности више нису релевантни. У том контексту, мањим партнерима, укључујући и Француску, биће изузетно тешко да са Трампом преговарају и да издејствују нешто у корист сопствених интереса, јер је његова политика хировита и непредвидива.
Промена америчке стратегије изазвала је политички земљотрес у Европи, али Европска унија је ушла у тај процес из изразито неповољне позиције, за шта је сама крива.
„Макрон је пропустио пуно шанси. Ово што он говори у Давосу је одраз тренутка, али рекао бих и да је закаснела реакција. Европа је требало да се супротстави САД раније, када су је погурали у рат против Русије, 2014, када је Викторија Нуланд делила колаче у центру Кијева. Ако су желели да се супротставе Трампу, требало је то да ураде на почетку мандата, када им је претио царинама“, оценујује Пророковић.
Од 2014. Европа је у дубокој дефанзиви и сада Макрон може да говори против Трампа, може да говори о стратешкој аутономији, о већој независности, али изгубио је моментум, тренутак када је требало реаговати и због тога је врло упитно како ће се снаћи и он, и ЕУ у целини, додаје Пророковић.
Повратак Америке у 19. век
При томе, не ради се о хировитости Доналда Трампа, већ о дугорочној америчкој стратегији повратка на политику из 19. века, оличену у деловању државног секретара Вилијама Херија Суарда, који је купио Аљаску и планирао ширење на Канаду и Гренланд. Данас САД следе исту логику – граде империју без Европљана као партнера.
Гајић сматра да Европска унија у овом облику више нема функцију. Она је могла да постоји у униполарном свету, али данас је реликт прошлости.
„Као што је Југославија била реликт биполарног поретка, тако је данас Европска унија реликт униполарног света“, оцењује он.
Савремени међународни односи све више личе на хобсовски свет у којем правила слабе, а простор за анахроне структуре нестаје.
И Гајић је посебно оштар према европском односу према Русији. Брисел је, сматра он, сам себи изрекао пресуду уласком у отворену конфронтацију са Москвом. Рат у Украјини није спонтан, већ последица догађаја из 2014. године, које су организовали актери Европске уније.
Европа је годинама слала новац и оружје, рушила мостове према Русији, а сада се према њој поступа као према последњем вазалу.
Подсећајући на теорије појединих политиколога о свету са једном модерном државом (САД) и једном „уређеном постмодерном баштом“ (ЕУ), Гајић истиче да је тој илузији дошао крај. Европски лидери данас реагују агонално, без правих стратегија.
Макронов говор као симптом пораза
У том контексту, Макронов говор у Давосу није стратегија, већ симптом пораза и покушај да се закрпи трансатлантска комуникација која је неповратно раскинута.
„Европска унија је доживела војни и морални пораз. То ће се одразити и на НАТО, од којег ће се Американци дистанцирати јер не желе да буду део тог пораза“, закључује Гајић.
Подсећамо, Емануел Макрон је у говору на Светском економском форуму у Давосу истакао важност јачања стратешке аутономије Европе. Нагласио је да Европа мора бити независнија и способнија да сама штити своје интересе, посебно у светлу све сложенијих глобалних односа. Макрон је упозорио да Европа не сме пристајати на уцене или притиске, нарочито од стране Сједињених Америчких Држава, чије се понашање све више мења и постаје непредвидиво.
Говорећи о Русији, Макрон је указао на потребу прагматичнијег приступа и позвао на дијалог, јер без сарадње са Москвом не може се решити низ глобалних проблема. Чак је и наговестио могућност да се Русија врати у формат Г7. Истовремено, нагласио је да је однос са Кином постао сложенији због пораста неповерења, али да Европа не сме да затвара врата Пекингу, већ да тражи начине за обнову комуникације и сарадње.
Макрон је такође критиковао тренутни положај Европе у односу на САД, подсећајући да је време унилатералних партнерстава прошло и да Европа мора оснажити своју унутрашњу кохезију и технолошку независност како би сачувала суверенитет у променљивом свету. Поручио је да је стратешка аутономија кључ за очување европског места на глобалној сцени.
Погледајте и:
