https://sputnikportal.rs/20260121/poslednji-cin-smit-mora-da-zavrsi-jos-jedan-specijalni-zadatak--protiv-republike-srpske-1195016652.html
Последњи чин: Шмит мора да заврши још један специјални задатак – против Републике Српске
Последњи чин: Шмит мора да заврши још један специјални задатак – против Републике Српске
Sputnik Србија
Шмит је добио задатак од ЕУ да се донесе Закон о државној имовини која би припала Федерацији БиХ. А то значи да се мења Дејтонски мировни споразум и да се... 21.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-21T18:11+0100
2026-01-21T18:11+0100
2026-01-21T18:11+0100
регион
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
кристијан шмит
закон о државној имовини
анђелко козомара
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/09/1129676701_0:0:2945:1657_1920x0_80_0_0_a881cde7cea0dfc8ee9ae9145a5d207c.jpg
Ово за Спутњик, коментаришући изјаву такозваног високог представника Кристијана Шмита, који каже да ће завршити посао и бити последњи високи представник, коментарише политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара:Непризнати „високи представник“ је у интервјуу за сарајевске медије изјавио да је изненађен написима да одлази, поручивши да остаје, док не заврши посао у БиХ, мандат који се односи на Програм 5+2.„Надам се да ћу завршити посао и бити последњи високи представник“, рекао је Шмит.Закон који отима српску имовинуПрограм 5+2 је стратешки план постављен од Савета за провођење мира у БиХ, који има пет кључних циљева и два услова које БиХ мора да испуни како би се затворила Канцеларија високог представника. Пета тачка плана односи се на решавање питања државне имовине.Козомара подсећа да је пет посланика СДА упутило Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ захтев за доношење Закона о државној имовини који би требало да буде на разматрању ових дана, када је заказана седница Парламента Босни и Херцеговине.Хрвати и Бошњаци гледају свој интересУпитан шта други ентитети у БиХ мисле о овом Закону, Козомара каже да је деловање ХДЗ-а готово тајновито:„Кад треба да се препише имовина у власништво државе, ћуте, а некад се противе. Човић је веома жесток противник Јужне интерконекције, коју Американци намећу силовито, зато што, ако је државна имовина власништво државе Босне и Херцеговине, од тој гасној интерконекцији и њеним радовима требало би да одлучује и Република Српска, без обзира што не иде преко њене територије“, каже Козомара.Он додаје да је такав став логичан, ако је државна имовина имовина свих у Босни и Херцеговини, онда и Република Српска треба да се о том изјасни, не само Хрвати и Бошњаци.„Ту су они јасни, али када је неки њихов интерес у питању, ћуте и пусте да се Република Српска бори са Кристијаном Шмитом“.Шта може Република СрпскаШта може Република Српска ако такозвани високи представник заврши посао због кога је дошао, ако наметне Закон о државној имовини? Козомара каже, тренутно углавном, ништа:„Може да прети, да тражи заштиту Међународног суда за људска права у Стразбуру, али је простор јако скучен, зато што је став свих у Европи, односно Европској унији, да државна имовина треба да буде власништво БиХ. Међународно право се, као што знамо, на много јачим и већим проблемима, потпуно погазило. Ни Дејтонски мировни споразум није нешто што би Републику Српску могло да заштити од ове интервенције Кристијана Шмита“.Наш саговорник додаје да можемо очекивати да Република Српска стави вето на ту одлуку. Потребно 10 је посланика из Републике Српске да ставе заштиту виталног националног интереса у Представничкому дому, и тако неће бити усвојен Закон о државној имовини.„Међутим, ако га Шмит наметне, то је онда јако проблематично, јер знамо да високи представници немају право да намећу законе, али он је наметнуо закон по којем је Додик осуђен на затвор и забрану обављања политичког деловања. Дакле, простор је јако скучен, претња Милорада Додика, да ће се Република Српска осамосталити у том случају да Закон буде проглашен, није реална. Изазваће кризу“.Трачак наде став САДКозомара додаје да је мали маневарски простор Српској може дати евентуална интервенција у Савету безбедности Уједињених нација, али да постоји још једна трачак наде када је у питању наметање одлука такозваног високог представника, а то је став САД:„Срби очекују интервенцију пре свега Русије и Кине, а постоји могућност и да Сједињене Америчке Државе прећуте или кажу да Кристијан Шмит није у праву што уопште намеће законе, поготово Закон о државој имовини“, закључује.
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), кристијан шмит, закон о државној имовини, анђелко козомара, анализе и мишљења
регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), кристијан шмит, закон о државној имовини, анђелко козомара, анализе и мишљења
Последњи чин: Шмит мора да заврши још један специјални задатак – против Републике Српске
Шмит је добио задатак од ЕУ да се донесе Закон о државној имовини која би припала Федерацији БиХ. А то значи да се мења Дејтонски мировни споразум и да се Република Српска остави без онога што чини њену суштину, суштину сваке државе, сваког ентитета који има елементе државности. Простор за маневар Српске у овом тренутку је веома сужен.
Ово за Спутњик, коментаришући изјаву такозваног високог представника Кристијана Шмита, који каже да ће завршити посао и бити последњи високи представник, коментарише политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара:
„Шмит не крије да је својевремено формирао и неки наводно стручни тим независних интелектуалаца који праве тај закон, ако га не усвоји Парламентарна скупштина БиХ, без његове интервенције“.
Непризнати „високи представник“ је у интервјуу за сарајевске медије изјавио да је изненађен написима да одлази, поручивши да
остаје, док не заврши посао у БиХ, мандат који се односи на Програм 5+2.
„Надам се да ћу завршити посао и бити последњи високи представник“, рекао је Шмит.
Закон који отима српску имовину
Програм 5+2 је стратешки план постављен од Савета за провођење мира у БиХ, који има пет кључних циљева и два услова које БиХ мора да испуни како би се затворила Канцеларија високог представника. Пета тачка плана односи се на решавање питања државне имовине.
Козомара подсећа да је пет посланика СДА упутило Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ захтев за доношење Закона о државној имовини који би требало да буде на разматрању ових дана, када је заказана седница Парламента Босни и Херцеговине.
„То је кључни задатак Кристијана Шмита, да ресурси за које су заинтересоване неке земље Европске Уније, пре свих његова матична земља, Немачка, буду на располагању тим земљама. Зато их треба пренети на власништво државе Босне и Херцеговине“, каже Козомара.
Хрвати и Бошњаци гледају свој интерес
Упитан шта други ентитети у БиХ мисле о овом Закону, Козомара каже да је деловање ХДЗ-а готово тајновито:
„Кад треба да се препише имовина у власништво државе, ћуте, а некад се противе. Човић је веома жесток противник Јужне интерконекције, коју Американци намећу силовито, зато што, ако је државна имовина власништво државе Босне и Херцеговине, од тој гасној интерконекцији и њеним радовима требало би да одлучује и Република Српска, без обзира што не иде преко њене територије“, каже Козомара.
Он додаје да је такав став логичан, ако је државна имовина имовина свих у Босни и Херцеговини, онда и Република Српска треба да се о том изјасни, не само Хрвати и Бошњаци.
„Ту су они јасни, али када је неки њихов интерес у питању, ћуте и пусте да се Република Српска бори са Кристијаном Шмитом“.
Шта може Република Српска
Шта може Република Српска ако такозвани високи представник заврши посао због кога је дошао, ако наметне Закон о државној имовини? Козомара каже, тренутно углавном, ништа:
„Може да прети, да тражи заштиту Међународног суда за људска права у Стразбуру, али је простор јако скучен, зато што је став свих у Европи, односно Европској унији, да државна имовина треба да буде власништво БиХ. Међународно право се, као што знамо, на много јачим и већим проблемима, потпуно погазило. Ни Дејтонски мировни споразум није нешто што би Републику Српску могло да заштити од ове интервенције Кристијана Шмита“.
Наш саговорник додаје да можемо очекивати да Република Српска стави вето на ту одлуку. Потребно 10 је посланика из Републике Српске да ставе заштиту виталног националног интереса у Представничкому дому, и тако неће бити усвојен Закон о државној имовини.
„Међутим, ако га Шмит наметне, то је онда јако проблематично, јер знамо да високи представници немају право да намећу законе, али он је наметнуо закон по којем је Додик осуђен на затвор и забрану обављања политичког деловања. Дакле, простор је јако скучен, претња Милорада Додика, да ће се Република Српска осамосталити у том случају да Закон буде проглашен, није реална. Изазваће кризу“.
Козомара додаје да је мали маневарски простор Српској може дати евентуална интервенција у Савету безбедности Уједињених нација, али да постоји још једна трачак наде када је у питању наметање одлука такозваног високог представника, а то је став САД:
„Срби очекују интервенцију пре свега Русије и Кине, а постоји могућност и да Сједињене Америчке Државе прећуте или кажу да Кристијан Шмит није у праву што уопште намеће законе, поготово Закон о државој имовини“, закључује.
