Како је Запад пукао усред Давоса: Америка сада Европи неће дати ни - миран развод
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Говор Доналда Трампа у Давосу отворио је питање да ли је „развод“ Европе и Сједињених Америчких Држава неминован или је реч о односу у којем Брисел нема снагу да оде. Али, пре ће бити да до „развода“ неће доћи, већ ће Доналд Трамп искористити све слабости ЕУ до краја, јер Унија је слабија него икада раније.
Расправа о могућем „разводу“ Европе и Сједињених Америчких Држава поново је избила у први план након говора америчког председника Доналда Трампа на Светском економском форуму у Давосу. Иако су трансатлантски односи у кризи од када је Трамп јануара прошле године поново ушао у Белу кућу, његов наступ у Давосу је, по оцени бројних аналитичара, оголио стање у којем се Европска унија данас налази. Разлаз између САД и ЕУ демонстриран је и на оснивачком састанку Савета мира, на којем се, осим представника Бугарске и Мађарске, није појавио ни један од других представника чланица ЕУ.
Према мишљењу правника и аналитичара Александра Ђекића, кључни проблем није у Трампу, већ у слабостима саме Европске уније.
„Европа се нашла у ‘небраном грожђу’. Они заправо немају неки избор. Оно што вам омогућава да се понашате суверено јесте да имате енергетску и војну безбедност. Ако вам те две ствари нису обезбеђене – ви немате простор за самосталну политику, а Европа данас нема ни једно ни друго“, истиче Ђекић.
Енергетски слом европског суверенитета
Европска унија је, како подсећа Ђекић, имала три кључна енергетска ослонца: Русију, државе Блиског истока и Сједињене Америчке Државе.
Енергетски споразум са Русијом је прекинут политичком одлуком Брисела. Државе Блиског истока су јасно ставиле до знања да не могу или не желе да надоместе количине које је ЕУ изгубила прекидом сарадње са Москвом. Тако је Европи остао само један ослонац – Америка.
„Остао је још једино енергетски споразум са Америком. И сада имате апсурдну ситуацију да Брисел жели да раскине и тај споразум, иако им је то једини преостали извор стабилног снабдевања. Тиме сте ви Доналду Трампу дали једну од најважнијих полуга моћи“, објашњава Ђекић.
Војна зависност као историјски образац
Ништа боља ситуација није ни у области безбедности. Још од завршетка Другог светског рата, Европа се ослањала на америчку војну силу. Сопствена војна индустрија и стратешка аутономија остали су запостављени.
„Они немају силу одвраћања. Немају војну индустрију, немају капацитете, немају јединство. Када немате силу, ви не можете озбиљно да преговарате“, наглашава Ђекић.
У таквим околностима, идеја о „разводу“ са САД, према његовом мишљењу, остаје политичка фантазија.
„Мислим да се они неће развести. Трамп ће у потпуности, до краја искористити њихову слабост, зато што они немају чиме да му узврате“, каже Ђекић.
Илузија алтернативних партнерстава
Покушаји Брисела да покаже како има алтернативе америчком утицају, нарочито кроз споразуме са Индијом и државама Јужне Америке, према Ђекићу, немају реалну основу.
„Проблем је што ви покушавате Индији и јужноамеричким државама да наметнете европске стандарде на које они неће да пристану. А када они на то не пристану, вама сопствене чланице ЕУ блокирају те споразуме“, објашњава он.
Као пример наводи противљење италијанских и француских фармера, који су већ најавили протесте уколико се реализују договори са Индијом и Меркосуром (о којима је Урсула фон дер Лајен у Давосу са поносом говорила).
„Ви сте у ситуацији да ни од тих споразума не зависи да ли ће доћи до развода или не. То уопште није у рукама ЕУ“, закључује Ђекић.
Иронија повратка Русији
У том контексту, Ђекић указује на парадокс који Брисел одбија да призна.
„Оно што је иронично јесте да је једини начин да се ЕУ извуче из ове ситуације – да се окрене Русији. Тиме би имала још неку опцију и ојачала би преговарачку позицију у односу на Трампа“, сматра он.
Без тога, Европска унија остаје, како каже, сама и незаштићена.
„ЕУ је сада остала без основних ствари које су јој потребне за функционисање. И за то је Европа сама одговорна“, додаје Ђекић.
Идеологија уместо реалполитике
Један од кључних разлога за овакво стање, према Ђекићу, јесте идеолошки приступ европских лидера.
„Европа и даље живи у периоду блоковских подела. Блокова више нема. Данас је свака држава сама за себе и свако се сналази на свој начин“, истиче он.
Док се свет окреће реалполитици, ЕУ, према његовим речима, наступа са идеолошком матрицом.
„Где год дођу – у Кину, Индију, Јужну Америку – прва ствар са којом долазе је: ‘шта ћемо са Украјином’. Они не размишљају о будућности ЕУ, већ о будућности Украјине“, каже Ђекић.
Последице такве политике су, према његовој оцени, већ видљиве.
„Супер – истрошили сте све војне залихе, ресурсе, задужени сте, а све у корист тога да водите један изгубљени рат“, наводи Ђекић.
Истовремено, унутар саме ЕУ не постоји јединство ни визија.
„Ми не видимо у чему они виде шта је ЕУ, шта она представља и шта треба да буде. Они је воде као једну корпорацију“, оцењује он.
Модел у којем је економија била врхунац политике, према Ђекићу, више не функционише.
„Тај период је готов. Сада се враћамо на то да је политика најбитнија, а да је економија само једна од полуга да би политичке одлуке могле да се спроводе. Нажалост, они то још нису схватили“, упозорава наш саговорник.
Јасна Трампова порука Европи
У том контексту, Трампов говор у Давосу добија пун смисао. Амерички председник је, према Ђекићевим речима, само искористио простор који му је Европа сама отворила.
„Он им је буквално дошао у кућу и рекао шта мисли о њима. И рекао им је то зато што зна да они немају начина да узврате“, каже Ђекић.
За разлику од Русије, Кине и Индије, које су, како подсећа, на сличне покушаје притиска давале оштре одговоре, Европа то није у стању да учини.
„Он је то покушао са Русима, са Кинезима, са Индијом – добио је жестоке одговоре и брзо је одустао. Овде види да може да иде до краја и то га уопште не интересује шта такозвани европски лидери мисле“, закључује Ђекић.
Погледајте и:
