https://sputnikportal.rs/20260122/razvijeni-fluorescentni-proteini-ciji-se-sjaj-u-celijama-moze-kontrolisati-bez-dodirivanja-foto-1195071853.html
Развијени флуоресцентни протеини чији се сјај у ћелијама може контролисати без додиривања /фото/
Развијени флуоресцентни протеини чији се сјај у ћелијама може контролисати без додиривања /фото/
Sputnik Србија
Вештачки произведени флуоресцентни протеински системи омогућавају контролу над живим ткивом помоћу магнета, а научници их виде као основу за даљински... 22.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-22T22:51+0100
2026-01-22T22:51+0100
2026-01-22T22:52+0100
наука и технологија
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/16/1195072316_0:571:785:1012_1920x0_80_0_0_1a6ed464f98a6b71369bbd92f7531643.jpg
Тим међународних научника створио је флуоресцентне протеине чија се светлост може даљински пригушити или појачати помоћу магнета, отварајући нови начин контроле биолошких процеса у ћелијама и живим организмима.Развој MagLOV-аОсетљивост ових протеина на магнетна поља, феномен заснован на квантној механици, могла би омогућити даљински контролисане биосензоре или терапије."Желимо да направимо сет алата за протеинске функције које се даљински контролишу магнетним путем", каже за "Nature" Ендру Јорк, физичар у "Chan Zuckerberg Biohub" у Сан Франциску (група америчких непрофитних истраживачких института која окупља научнике, инжењере и лекаре са циљем решавања великих научних изазова у временским хоризонтима од 10 до 15 година).Јорк је коаутор студије објављене у часопису "Nature", у којој су протеини коришћени код бактерија, као и посебног истраживачког рада, који се тренутно налази на "bioRxiv" препринт серверу, а који приказује њихову употребу код (бескичмењака) Caenorhabditis elegans.Јорк и биохемичарка Марија Ингарамо први пут су приметили ефекат магнета на флуоресцентне протеине у истраживању пре две године док су радили у америчкој компанији "Calico Life Sciences", где је зелени флуоресцентни протеин (GFP) светлео мање јако у присуству слабог магнетног поља. Ефекат је био минималан, смањујући сјај за око један проценат, што је подстакло развој MagLOV-а, протеина чија флуоресценција може пасти за половину или више када је изложена магнету."Усмерена еволуција"Експерименти које су водили биофизичар Габријел Абрахамс и биоинжењер Харисон Стил са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији, као део истог тима, показали су да гашење MagLOV-а изазива ефекат магнетне резонанције на квантна својства електронског пара. Код бактерије Escherichia coli, комбинација магнетних поља и радио таласа омогућила је прецизну контролу флуоресценције. Научници су демонстрирали локацију бактерија које експримирају MagLOV унутар силицијумских блокова користећи магнетна поља различитих јачина и планирају да тестирају исту методу на животињама.Питер Хор, хемијски физичар у Оксфорду, рекао је за "Nature" да је рад Абрахамса и Стила доказ принципа и да њихова идеја има велики потенцијал. Аутори студије су користили методу названу "усмерена еволуција" да би створили различите верзије MagLOV-а које брже реагују на магнетна поља."Рад отвара потпуно нову димензију генетски кодираних магнетних сензора и актуатора", рекла је Карен Саркисјан, независни стручњак у MRC Лабораторији медицинских наука у Лондону, у чланку у часопису "Nature"."Nonfiction Laboratories", компанија чији је суоснивач "Ингарамо", недавно је развила управо то – даљински контролисано антитело под називом MagBodies, чија се јачина везивања може даљински подесити магнетом."Јасна визија од првог дана била је терапија којом управљате споља", закључује Јорк на крају.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/16/1195072316_0:498:785:1086_1920x0_80_0_0_2011a74355e6e9d3d45e80c32ea67b2f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина
Развијени флуоресцентни протеини чији се сјај у ћелијама може контролисати без додиривања /фото/
22:51 22.01.2026 (Освежено: 22:52 22.01.2026) Вештачки произведени флуоресцентни протеински системи омогућавају контролу над живим ткивом помоћу магнета, а научници их виде као основу за даљински контролисане терапије и биосензоре.
Тим међународних научника створио је флуоресцентне протеине чија се светлост може даљински пригушити или појачати помоћу магнета, отварајући нови начин контроле биолошких процеса у ћелијама и живим организмима.
Осетљивост ових протеина на магнетна поља, феномен заснован на квантној механици, могла би омогућити даљински контролисане биосензоре или терапије.
"Желимо да направимо сет алата за протеинске функције које се даљински контролишу магнетним путем", каже за "Nature" Ендру Јорк, физичар у "Chan Zuckerberg Biohub" у Сан Франциску (група америчких непрофитних истраживачких института која окупља научнике, инжењере и лекаре са циљем решавања великих научних изазова у временским хоризонтима од 10 до 15 година).
Јорк је коаутор студије објављене у часопису "Nature", у којој су протеини коришћени код бактерија, као и посебног истраживачког рада, који се тренутно налази на "bioRxiv" препринт серверу, а који приказује њихову употребу код (бескичмењака) Caenorhabditis elegans.
Јорк и биохемичарка Марија Ингарамо први пут су приметили ефекат магнета на флуоресцентне протеине у истраживању пре две године док су радили у америчкој компанији "Calico Life Sciences", где је зелени флуоресцентни протеин (GFP) светлео мање јако у присуству слабог магнетног поља. Ефекат је био минималан, смањујући сјај за око један проценат, што је подстакло развој MagLOV-а, протеина чија флуоресценција може пасти за половину или више када је изложена магнету.
Експерименти које су водили биофизичар Габријел Абрахамс и биоинжењер Харисон Стил са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији, као део истог тима, показали су да гашење MagLOV-а изазива ефекат магнетне резонанције на квантна својства електронског пара. Код бактерије Escherichia coli, комбинација магнетних поља и радио таласа омогућила је прецизну контролу флуоресценције. Научници су демонстрирали локацију бактерија које експримирају MagLOV унутар силицијумских блокова користећи магнетна поља различитих јачина и планирају да тестирају исту методу на животињама.
Питер Хор, хемијски физичар у Оксфорду, рекао је за "Nature" да је рад Абрахамса и Стила доказ принципа и да њихова идеја има велики потенцијал. Аутори студије су користили методу названу "усмерена еволуција" да би створили различите верзије MagLOV-а које брже реагују на магнетна поља.
"Рад отвара потпуно нову димензију генетски кодираних магнетних сензора и актуатора", рекла је Карен Саркисјан, независни стручњак у MRC Лабораторији медицинских наука у Лондону, у чланку у часопису "Nature".
"Nonfiction Laboratories", компанија чији је суоснивач "Ингарамо", недавно је развила управо то – даљински контролисано антитело под називом MagBodies, чија се јачина везивања може даљински подесити магнетом.
"Јасна визија од првог дана била је терапија којом управљате споља", закључује Јорк на крају.