https://sputnikportal.rs/20260124/daltonizam-nije-samo-poremecaj-oka-on-bi-mogao-da-bude-mnogo-problematicniji--1195131953.html
Далтонизам није само поремећај ока, он би могао да буде много проблематичнији
Далтонизам није само поремећај ока, он би могао да буде много проблематичнији
Sputnik Србија
Особе са далтонизмом можда теже уочавају рани знак рака бешике, што чини вероватнијим да ће бити дијагностиковане касније. 24.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-24T19:30+0100
2026-01-24T19:30+0100
2026-01-24T19:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
далтонизам
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1a/1194132045_0:161:3068:1887_1920x0_80_0_0_11bcabd85205971eca9381a3dd973eaf.jpg
Може ли далтонизам смањити шансе за преживљавање рака бешике? То је изненађујућа хипотеза коју су истраживачи изнели на основу мале студије.Истраживање је анализирало податке о 135 пацијената са раком бешике и далтонизмом, и упоредило их са 135 пацијената који су имали само рак бешике. Податке је обезбедио ТриНетX, међународни регистар електронских здравствених картона више од 275 милиона пацијената.Међу овим здравственим подацима, особе са далтонизмом и раком бешике имале су краће време преживљавања него пацијенти са раком бешике без дефицијенције вида. Укупно гледано, особе са далтонизмом имале су 52% већи ризик од смрти у року од 20 година након дијагнозе рака бешике, наспрам групе са нормалним видом.Аутори студије су изнели вероватан разлог за ову разлику: далтонизам може отежати уочавање крви у урину — рани знак рака — чиме се дијагноза одлаже. Ако се одложи дијагноза, то ће имати утицај на прогнозу развоја болести, преноси портал "Лајв Сајенс"Могућа везаКрв у мокраћи је један од најчешћих раних симптома рака бешике, заједно са учесталим мокрењем, болом или пецкањем приликом мокрења, осећајем потребе за мокрењем иако бешика није пуна и честим мокрењем током ноћи.Ако неко примети крв у свом урину, требало би одмах да се јави лекару. Међутим, као што аутори студије сугеришу, немогућност јасног разликовања црвене од жуте боје може значајно отежати уочавање овог раног упозоравајућег знака.Далтонизам, познат и као дефицијенција вида у боји, прилично је често стање — једна недавна студија каже да отприлике 1 од 40 људи широм света има неки облик дефицијенције вида у боји. (Ове бројке вероватно нису баш прецизне јер се тестирање вида у боји често не ради рутински.) Такође, према тој студији, дефицијенција вида у боји је чешћа код мушкараца него код жена.Резултате нове студије треба посматрати са великим опрезом, кажу експерти. И сами аутори студије признају да њихово истраживање има значајна ограничења.На пример, пошто далтонизам често остаје недијагностикован, могуће је да су неке особе са овим поремећајем погрешно сврстане у групу без далтонизма у анализи, што може помутити резултате.„Слепило за боје“ такође обухвата разна стања са различитим способностима опажања црвене боје. Протанопија (слепило за црвену боју) би теоријски требало да носи већи ризик него деутеранопија (слепило за зелену боју) у овом контексту, али студија не може да разликује ове подтипове.Осим тога, студија је била веома мала, што чини резултате мање поузданим и отежава откривање других фактора који би могли објаснити разлику у прогнози. На крају, на основу само ових података није могуће доказати да је далтонизам довео до одлагања дијагнозе; засад је то само хипотеза.Недовољни доказиТренутни докази нису довољни да се препоручи рутински скрининг код пацијената са далтонизмом и апсолутно повећање ризика остаје нејасно. Укратко, потребно је више истраживања да би се потврдило да далтонизам повећава ризик од смрти у случају рака бешике и да би се проценило како би ти пацијенти могли бити боље заштићени ако је то тачно. Ипак, иако студија није конклузивна, отвара занимљива поља за истраживање.Можда би пацијенти са познатим факторима ризика за рак бешике — као што су мушки пол, старост већа од 50 година, пушење, употреба лекова за разређивање крви или радиотерапија — могли имати користи од упозорења на потенцијални додатни ризик од недијагностикованог далтонизма. Такође, особе са препознатим далтонизмом и факторима ризика за рак могле би се подстаћи да проверавају урин на друге начине, нпр. помоћу тест-трака.Ова студија такође отвара питања о другим врстама рака које су у раним фазама повезане са појавом крви у телесним течностима, као што су орални канцери. Међутим, засад је, како кажу стручњаци, потребно још истраживања.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, далтонизам
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, далтонизам
Далтонизам није само поремећај ока, он би могао да буде много проблематичнији
Особе са далтонизмом можда теже уочавају рани знак рака бешике, што чини вероватнијим да ће бити дијагностиковане касније.
Може ли далтонизам смањити шансе за преживљавање рака бешике? То је изненађујућа хипотеза коју су истраживачи изнели на основу мале студије.
Истраживање је анализирало податке о 135 пацијената са раком бешике и далтонизмом, и упоредило их са 135 пацијената који су имали само рак бешике. Податке је обезбедио ТриНетX, међународни регистар електронских здравствених картона више од 275 милиона пацијената.
Међу овим здравственим подацима, особе са далтонизмом и раком бешике имале су краће време преживљавања него пацијенти са раком бешике без дефицијенције вида. Укупно гледано, особе са далтонизмом имале су 52% већи ризик од смрти у року од 20 година након дијагнозе рака бешике, наспрам групе са нормалним видом.
Аутори студије су изнели вероватан разлог за ову разлику: далтонизам може отежати уочавање крви у урину — рани знак рака — чиме се дијагноза одлаже. Ако се одложи дијагноза, то ће имати утицај на прогнозу развоја болести,
преноси портал "
Лајв Сајенс"
Крв у мокраћи је један од најчешћих раних симптома рака бешике, заједно са учесталим мокрењем, болом или пецкањем приликом мокрења, осећајем потребе за мокрењем иако бешика није пуна и честим мокрењем током ноћи.
Ако неко примети крв у свом урину, требало би одмах да се јави лекару. Међутим, као што аутори студије сугеришу, немогућност јасног разликовања црвене од жуте боје може значајно отежати уочавање овог раног упозоравајућег знака.
Далтонизам, познат и као дефицијенција вида у боји, прилично је често стање — једна недавна студија каже да отприлике 1 од 40 људи широм света има неки облик дефицијенције вида у боји. (Ове бројке вероватно нису баш прецизне јер се тестирање вида у боји често не ради рутински.) Такође, према тој студији, дефицијенција вида у боји је чешћа код мушкараца него код жена.
Резултате нове студије треба посматрати са великим опрезом, кажу експерти. И сами аутори студије признају да њихово истраживање има значајна ограничења.
На пример, пошто далтонизам често остаје недијагностикован, могуће је да су неке особе са овим поремећајем погрешно сврстане у групу без далтонизма у анализи, што може помутити резултате.
„Слепило за боје“ такође обухвата разна стања са различитим способностима опажања црвене боје. Протанопија (слепило за црвену боју) би теоријски требало да носи већи ризик него деутеранопија (слепило за зелену боју) у овом контексту, али студија не може да разликује ове подтипове.
Осим тога, студија је била веома мала, што чини резултате мање поузданим и отежава откривање других фактора који би могли објаснити разлику у прогнози. На крају, на основу само ових података није могуће доказати да је далтонизам довео до одлагања дијагнозе; засад је то само хипотеза.
Тренутни докази нису довољни да се препоручи рутински скрининг код пацијената са далтонизмом и апсолутно повећање ризика остаје нејасно. Укратко, потребно је више истраживања да би се потврдило да далтонизам повећава ризик од смрти у случају рака бешике и да би се проценило како би ти пацијенти могли бити боље заштићени ако је то тачно. Ипак, иако студија није конклузивна, отвара занимљива поља за истраживање.
Можда би пацијенти са познатим факторима ризика за рак бешике — као што су мушки пол, старост већа од 50 година, пушење, употреба лекова за разређивање крви или радиотерапија — могли имати користи од упозорења на потенцијални додатни ризик од недијагностикованог далтонизма. Такође, особе са препознатим далтонизмом и факторима ризика за рак могле би се подстаћи да проверавају урин на друге начине, нпр. помоћу тест-трака.
Ова студија такође отвара питања о другим врстама рака које су у раним фазама повезане са појавом крви у телесним течностима, као што су орални канцери. Међутим, засад је, како кажу стручњаци, потребно још истраживања.
