Крај „старе Европе“: Шта се крије иза нове осовине Рим-Берлин
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Пратите нас
Новоформирана осовина Рим-Берлин реакција је на затегнуте односе између Рима и Париза, али и назнака да би у Европи нешто могло и да се промени. Да ли ће се то догодити зависи од тога хоће ли нови савез издржати тест времена.
Према речима Душана Гујаничића из Института за политичке студије, вест о формирању осовине Рим-Берлин не изненађује превише зато што је од раније, и пре појаве Доналда Трампа, познато да односи између Ђорђе Мелони и Емануела Макрона нису на завидној висини. У сваком случају, наводи Гујаничић, споразум је занимљива геополитичка чињеница.
„С друге стране, мислим да су заоштравање кризе око Гренланда и несрећни догађај у Венецуели, као и Трампово брутално деловање искристалисали неке ствари у Европи. И чини ми се да се Ђорђа Мелони поставила као неформални портпарол или бранилац, заштитник Трампа у ЕУ, што Макрон изгледа не може да прихвати. Сада су те њихове разлике са најновијим догађајима дошле до изражаја и овим споразумом су на неки начин и обелодањене“, сматра Гујаничић.
Војна сарадња у фокусу
Што се тиче односа између немачког канцелара и француског председника, односи су нешто ближи, али још недовољно, јер поставља се питање у ком правцу ће се кретати ЕУ, додаје Гујаничић.
„Макрон инсистира, и то је једна од ретких ствари у којој је од почетка био доследан, на европској аутономној одбрани, али он за то има мало савезника у Унији и чини се да војна сарадња са Немачком тапка у месту што се тиче заједничких пројеката. Што се тиче Италије, она нема снагу као Француска и Немачка, али ипак у оквиру ЕУ има извесну економску и политичку тежину“, наводи Гујаничић.
О томе сведочи и чињеница да немачки Рајнметал и италијански Леонардо већ имају заједничко предузеће за производњу тенкова и друге војне технике. То потврђује и седам потписаних билатералних споразума и договора о тесној сарадњи у области одбране и безбедности, који обухватају заједничке пројекте у авијацији, противракетној одбрани, као и поморској и подводној безбедности.
Сада ће бити занимљиво да ли ће италијанско-немачки споразум обухватити и још неке државе мањег обима како би ојачали савез. Такође ће бити занимљиво видети француску реакцију, које, за сада, нема, додаје Гујаничић
Нови савез треба да издржи тест времена
Да ли новоформирана осовина Рим-Берлин значи и крај „старе Европе“ која је заснована на осовини Берлин-Париз још је непознато, сматра наш саговорник. Да би се добио одговор на то питање, требало би сачекати и видети хоће ли савез потрајати.
„Чини се да Макрон у последње време има бољу сарадњу и комуникацију са Шпанским премијером, поготово у односу према Доналду Трампу и рату у Гази. Шпански премијер је један од највећих европских критичара Израела, а посредно и Трампа и он је једини отворено и без увијања осудио отмицу Мадура. Да ли је то неки будући правац сарадње, видећемо, али мора да издржи тест, односно пробу времена“, објашњава наш саговорник.
Нови савез проћи ће тест времена када Мерц и Мелонијева оду са власти – ако будуће власти буду наставиле сарадњу које су они зацртали биће знак да се ради о дугорочној стратешкој сарадњи, а не о сарадњи заснованој на тренутним геополитичким контекстима, закључује Гујаничић.
Током италијанско-немачких међувладиних консултација, одржаних 23. јануара у Риму, италијанска премијерка Ђорђа Мелони и немачки канцелар Фридрих Мерц потписали су заједнички план деловања о билатералној стратешкој сарадњи.
Документ од 32 странице, како истичу италијански медији, поставља темељ нове осовине која би могла да диктира тон у европским пословима. На заједничкој конференцији за медије, Мелони је изјавила да тренутна сложена међународна ситуација захтева од Европске уније да донесе јасан избор — да ли ће бити главни актер глобалних догађаја или тек њихов посматрач. Према њеним речима, ЕУ мора да покаже „храброст и одговорност“ и да „кризе претвори у прилике“.
Посебну пажњу медија изазвала је чињеница да је у формирању нове осовине „Рим–Берлин“ по први пут изостављен Париз. Немачка штампа последњих дана разматра сценарије у којима би традиционални француско-немачки канал сарадње могао бити потиснут савезом Мерца и Мелонијеве.
Погледајте и:
