Сада се тражи „тајни састојак” за формулу украјинског решења из Енкориџа
© МИД ОАЭ
/ Пратите нас
Иако су после дводневних преговора у Абу Дабију, првих у трилатералном формату, и Русија, и САД, и Украјина рекли да су разговори били конструктивни, конструкт који треба да буде њихов производ није тако једноставан – то је веома сложена грађевина чији су темељи постављени у Енкориџу али увек постоји неки “тајни састојак” који ми још увек не знамо.
Разговоре руске, украјинске и америчке делегације, вођене током викенда у престоници Емирата, овако резимира др Александар Лукић из Института за политичке студије уз оцену да ће управо због сложености проблема процес преговора бити дуг.
Оно што је битан део формуле из Енкориџа јесте да украјинска војска треба да се повуче из још неослобођених територија Донбаса, али украјинска страна то неће ни по коју цену, објашњава комплексност преговора наш саговорник.
“Претпостављам да за такав став Украјина има подршку оних који ове мировне споразуме ометају, а то су ове евроунијске и глобалистичке снаге, односно Британија. Дакле, Британци и бриселска администрација утичу на став украјинског режима да засад не прихвата формулу из Енкориџа. Али с обзиром да Американци што се тиче западне стране ипак воде главну реч, мислим да ће доћи до неког споразума који ће бити задовољавајући и за руску, и за америчку страну, а тиме и за украјинску”, оптимиста је Лукић.
Важне безбедносне гаранције за Русију, а не за Украјину
Што се тиче безбедносних гаранција које Кијев упорно тражи, политиколог истиче у емисији Свет са Спутњиком да је реч о замени тезе јер је, подсећа, овај сукоб настао због безбедносних гаранција за Русију, а не за Украјину.
“За Русију су пре свега важне те безбедносне гаранције. А то значи, поред територијалних питања која се односе на Донбас, да су важни промена режима у Украјини у смислу да не сме да буде русофобан и неонацистички. И оно што остане од Украјине треба да буде демилитаризовано онако како Русији осигурава безбедност. Ја сам уверен да Русија неће пристати ни на какав мировни споразум, који неће укључивати Донбас, демилитаризацију и денацификацију”, нема дилеме Лукић.
Политиколог Михаило Савић примећује да по западним медијима има бројних спекулација, углавном нетачних, о томе шта би наводно могао да садржи споразум, а да се с друге стране тачно зна шта Русија неће прихватити.
“Суштина свега јесте да не постоји способност да НАТО преко Украјине може да повреди Русију на било какав начин. Јер у супротном, буде ли се то десило, Русија ће морати све своје будуће калкулације да прави потпуно другачије”, сматра политиколог.
Трамп лично жели да се украјински сукоб оконча, али…
Поред фактора НАТО и четири области где живи народ који се сматра етнички руским, објашњава Савић, важне су и руде које се налазе пре свега у Доњецкој и Луганској области, док је значај Запорожја и Херсона у томе да се што боље обезбеди Крим.
“Крим мора да буде безбедан и не може да постоји било каква врста наружања која може да користи логистику украјинске територије да би нанела штету Русији. С друге стране, врло је упитно да ли Москва може да очекује да ће кроз било какве преговоре са Зеленским и људима који стоје иза њега моћи да добије то што тражи. То не изгледа као реална ствар и зато и не можемо да будемо врло оптимистични по питању ових преговора. Нажалост, никоме тренутно, а некима и дугорочно, није у корист да се конфликт заврши”, верује Савић.
Иако констатује да Доналду Трампу заиста иде у корист да се сукоб у Украјини заврши што пре, наш саговорник скреће пажњу да многи кругови у Америци нису за то заинтересовани.
“Трамп лично можда жели да се конфликт заврши зато што би то био по њега добар политички пи-ар, али лобисти и људи који утичу на њега и његове републиканце нису заинтересовани да се овај конфликт заврши”, каже Савић и из те групе посебно издваја државног секретара Марка Рубија за ког каже да око себе има јаку групацију у Републиканској странци која је блиско повезана са Европљанима, а који се упорно труде да покваре преговарачки процес.
“Поента је да и даље постоје деценијама, ако не и стотинама година грађене институције које, нажалост, и у Америци, и у Европи, размишљају тренутно да треба наставити овај конфликт са Русијом. Украјинска власт, с друге стране, колико год је под огромним притиском, због стања на фронту, у стратешком и логистичком смислу, а и по питању људства, ресурса, финансијских проблема, мањка струје, воде, грејања, хтела би пре свега примирје да се логистички реорганизују. Што се неће десити пошто је Русија више пута рекла да не може бити примирја а такође побеђује на фронту.”
Зеленски игра покер
Имајући у виду све ове различите ставове и интересе, Савић сматра да ће преговори који су у току тешко донети неки опипљив договор јер су стране, како каже, превише удаљене.
На питање како објашњава понашање Зеленског који је, упркос тешкој ситуацији у земљи, самоуверен па чак и дели лекције Европљанима који га финансирају, Лукић каже да је вођа кијевског режима по професији глумац па се изгледа тиме и бави.
“Зеленски заправо глуми некога ко игра покер. А та му је улога дата од стране моћника пре свега из Британије и глобалистичког центра који је сада у Бриселу. Заправо, они повлаче конце, а он глуми како му се каже. Сам Зеленски не одлучује заправо ни о чему. И овај спор се заправо води између тих центара моћи и Русије и сада и са америчком администрацијом. Ту ће ипак на крају морати мора да дође до неког усаглашавања,” очекује Лукић.
Он истиче да Руси држе добре карте у рукама, отуд и поручују да или ће бити направљен мировни споразум какав њима одговара, или ће наставити рат – а свакако ће милом или силом остварити оно што желе.
