https://sputnikportal.rs/20260127/zaboravljena-bolest-pronadjena-u-skeletu-starom-5500-godina-1195192175.html
Заборављена болест пронађена у скелету старом 5.500 година
Заборављена болест пронађена у скелету старом 5.500 година
Sputnik Србија
Научници су успешно реконструисали геном бактерије „Трепонема палидум“ из људских остатака старих око 5.500 година, откривених у региону Сабана де Богота у... 27.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-27T17:46+0100
2026-01-27T17:46+0100
2026-01-27T17:46+0100
наука и технологија
друштво
сифилис
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1a/1195196453_0:284:2632:1765_1920x0_80_0_0_a6b4ec23f1fcbf8d12060c8c3dd3d4e3.jpg
Налази, објављени у журналу Сајенс, значајно проширују знања истраживача о томе колико дуго ове инфекције погађају људску популацију, пише СајенсДејли.Остаци су ископани из склоништа у близини данашње Боготе и стари су око 5.500 година. Идентификацијом овог древног генома, истраживачи су продужили познату генетску историју бактерије Трепонема палидум за више од 3.000 година. Ови докази дају додатну тежину теорији да су трепонемске болести циркулисале у Америци много раније него што је претходно документовано.„Наши налази показују јединствени потенцијал палеогеномике да допринесе нашем разумевању еволуције врста и потенцијалних здравствених ризика за прошле и садашње заједнице“, изјавио је генетичар Ларс Ферен-Шмиц са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу.Бактерија и њени различити облициТрепонема палидум је бактерија спиралног облика која данас постоји у три блиско сродне подврсте. Свака узрокује различиту болест: сифилис, тропску фрамбезију (малинасте богиње) и беџел (невенерични ендемски сифилис). Четврта трепонемска болест, пинта, узрокована је бактеријом Трепонема царатеум или Трепонема палидум субсп. царатеум. До сада није пронађен комплетан геном патогена одговорног за пинту, што оставља отворена питања о његовим еволуционим односима и класификацији.Упркос њиховом готово идентичном генетском саставу, научници још не знају када и како су се ови различити облици болести појавили. Иако скелетни остаци понекад могу показати знаке инфекције, генетика често открива сложенију причу. И даље постоје велике празнине између онога што кости могу да открију и онога што древна ДНК може да потврди о еволуцији болести.У овој студији истраживачи су потврдили да древна ДНК припада врсти Трепонема палидум, али се она није подударала ни са једним од познатих облика који данас узрокују болести. Иако је блиско повезан са модерним сојевима, древни геном се одвојио рано у еволуционој историји ове бактерије.На основу генетске анализе, научници процењују да се ова древна лоза одвојила од осталих лоза Трепонема палидум пре око 13.700 година. Насупрот томе, три модерне подврсте су се, по свему судећи, раздвојиле много касније, пре око 6.000 година. Ови временски оквири подржавају ранија истраживања и наглашавају колико су трепонемски патогени били разнолики у далекој прошлости.Дуга еволуциона историја бактерије„Тренутни геномски докази, заједно са нашим овде представљеним геномом, не решавају дугогодишњу дебату о томе где су сами синдроми болести настали, али показују да постоји дуга еволуциона историја трепонемских патогена који су се у Америци диверзификовали хиљадама година раније него што се мислило“, рекла је Елизабет Нелсон, молекуларни антрополог и палеопатолог на СМУ.Праћење порекла трепонемских болести је посебно изазовно јер су бактерије на генетском нивоу изузетно сличне. Истовремено, оне се шире на различите начине и могу изазвати веома различите симптоме, што отежава размрсивање њихових еволуционих путева.Ово откриће се надовезује на дугогодишњи археолошки и генетски рад на локалитету Теквендама 1. Раније студије археолога Мигела Делгада са Националног универзитета Ла Плата у Аргентини и Ферен-Шмица пружиле су детаљне податке о самом скелету.Патоген првобитно није откривен намерно. Истраживачи су првобитно секвенцирали ДНК појединца како би проучавали историју древних људских популација, производећи око 1,5 милијарди фрагмената генетских података, што је много више него што је уобичајено. Током рутинског скрининга, тимови са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу и Универзитета у Лозани независно су открили трагове Трепонема палидум и одлучили да их заједно истраже.Иако је бактеријска ДНК чинила само мали део укупног генетског материјала, дубина секвенцирања омогућила је тиму да реконструише геном патогена без коришћења специјализованих техника обогаћивања.Бактерија углавном остаје у костима и зубимаБолести узроковане бактеријом Трепонема палидум могу оставити трагове на костима, али само под одређеним условима и не код свих заражених особа. Већина древних генома ове бактерије до сада је пронађена у зубима или костима који су јасно показивали знаке болести. У овом случају, скелет није показивао видљиве доказе инфекције. Истраживачи су узели узорак са тибије (цеванице), која се не користи често за студије древне ДНК. Успех овог приступа сугерише да чак и кости без очигледних маркера болести могу сачувати вредне генетске информације.Сазнањима о томе како су се заразне болести појављивале и мењале у прошлости, научници се надају да ће боље предвидети како би могле еволуирати у будућности. Ово знање могло би помоћи модерним друштвима да се припреме за потенцијалне здравствене претње.Пре објављивања резултата, истраживачки тим је поделио своје налазе са заједницама у Колумбији, препознајући важност открића за медицинску историју те земље. Консултовали су локалне научнике, студенте и чланове заједнице, и ангажовали заинтересоване стране кроз презентације и интервјуе. Добијене су све потребне дозволе за извоз и проучавање материјала.„Овај процес је био неопходан јер су налази дубоко повезани са медицинском и културном историјом Колумбије. Ангажовање научника, студената, као и староседелачких и осталих заједница, осигурава да се резултати етички комуницирају и интерпретирају у сарадњи са локалним становништвом. Овакав приступ гради поверење, подржава одговорно управљање осетљивим открићима и јача локално власништво над знањем“, рекао је Делгадо.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, сифилис
Заборављена болест пронађена у скелету старом 5.500 година
Научници су успешно реконструисали геном бактерије „Трепонема палидум“ из људских остатака старих око 5.500 година, откривених у региону Сабана де Богота у Колумбији. Ова бактерија је данас одговорна за неколико озбиљних заразних болести, укључујући сифилис.
Налази,
објављени у журналу Сајенс, значајно проширују знања истраживача о томе колико дуго ове инфекције погађају људску популацију,
пише СајенсДејли.
Остаци су ископани из склоништа у близини данашње Боготе и стари су око 5.500 година. Идентификацијом овог древног генома, истраживачи су продужили познату генетску историју бактерије Трепонема палидум за више од 3.000 година. Ови докази дају додатну тежину теорији да су трепонемске болести циркулисале у Америци много раније него што је претходно документовано.
„Наши налази показују јединствени потенцијал палеогеномике да допринесе нашем разумевању еволуције врста и потенцијалних здравствених ризика за прошле и садашње заједнице“, изјавио је генетичар Ларс Ферен-Шмиц са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу.
Бактерија и њени различити облици
Трепонема палидум је бактерија спиралног облика која данас постоји у три блиско сродне подврсте. Свака узрокује различиту болест: сифилис, тропску фрамбезију (малинасте богиње) и беџел (невенерични ендемски сифилис). Четврта трепонемска болест, пинта, узрокована је бактеријом Трепонема царатеум или Трепонема палидум субсп. царатеум. До сада није пронађен комплетан геном патогена одговорног за пинту, што оставља отворена питања о његовим еволуционим односима и класификацији.
Упркос њиховом готово идентичном генетском саставу, научници још не знају када и како су се ови различити облици болести појавили. Иако скелетни остаци понекад могу показати знаке инфекције, генетика често открива сложенију причу. И даље постоје велике празнине између онога што кости могу да открију и онога што древна ДНК може да потврди о еволуцији болести.
У овој студији истраживачи су потврдили да древна ДНК припада врсти Трепонема палидум, али се она није подударала ни са једним од познатих облика који данас узрокују болести. Иако је блиско повезан са модерним сојевима, древни геном се одвојио рано у еволуционој историји ове бактерије.
„Једна могућност је да смо открили древни облик патогена који узрокује пинту, о чему мало знамо, али се зна да је ендемичан у Средњој и Јужној Америци и да узрокује симптоме локализоване на кожи. У овом тренутку не можемо доказати да је то случај, али то је траг који вреди даље истражити“, рекла је Ана-Сафо Маласпинас са Универзитета у Лозани и вођа групе на Швајцарском институту за биоинформатику (СИБ).
На основу генетске анализе, научници процењују да се ова древна лоза одвојила од осталих лоза Трепонема палидум пре око 13.700 година. Насупрот томе, три модерне подврсте су се, по свему судећи, раздвојиле много касније, пре око 6.000 година. Ови временски оквири подржавају ранија истраживања и наглашавају колико су трепонемски патогени били разнолики у далекој прошлости.
Дуга еволуциона историја бактерије
„Тренутни геномски докази, заједно са нашим овде представљеним геномом, не решавају дугогодишњу дебату о томе где су сами синдроми болести настали, али показују да постоји дуга еволуциона историја трепонемских патогена који су се у Америци диверзификовали хиљадама година раније него што се мислило“, рекла је Елизабет Нелсон, молекуларни антрополог и палеопатолог на СМУ.
Праћење порекла трепонемских болести је посебно изазовно јер су бактерије на генетском нивоу изузетно сличне. Истовремено, оне се шире на различите начине и могу изазвати веома различите симптоме, што отежава размрсивање њихових еволуционих путева.
„Наши резултати померају повезаност бактерије Трепонема палидум са људима за хиљаде година уназад, могуће на више од 10.000 година у касни плеистоцен“, рекао је истраживач Давиде Боци са Универзитета у Лозани и СИБ Швајцарског института за биоинформатику.
Ово откриће се надовезује на дугогодишњи археолошки и генетски рад на локалитету Теквендама 1. Раније студије археолога Мигела Делгада са Националног универзитета Ла Плата у Аргентини и Ферен-Шмица пружиле су детаљне податке о самом скелету.
Патоген првобитно није откривен намерно. Истраживачи су првобитно секвенцирали ДНК појединца како би проучавали историју древних људских популација, производећи око 1,5 милијарди фрагмената генетских података, што је много више него што је уобичајено. Током рутинског скрининга, тимови са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу и Универзитета у Лозани независно су открили трагове Трепонема палидум и одлучили да их заједно истраже.
Иако је бактеријска ДНК чинила само мали део укупног генетског материјала, дубина секвенцирања омогућила је тиму да реконструише геном патогена без коришћења специјализованих техника обогаћивања.
Бактерија углавном остаје у костима и зубима
Болести узроковане бактеријом Трепонема палидум могу оставити трагове на костима, али само под одређеним условима и не код свих заражених особа. Већина древних генома ове бактерије до сада је пронађена у зубима или костима који су јасно показивали знаке болести. У овом случају, скелет није показивао видљиве доказе инфекције. Истраживачи су узели узорак са тибије (цеванице), која се не користи често за студије древне ДНК. Успех овог приступа сугерише да чак и кости без очигледних маркера болести могу сачувати вредне генетске информације.
Сазнањима о томе како су се заразне болести појављивале и мењале у прошлости, научници се надају да ће боље предвидети како би могле еволуирати у будућности. Ово знање могло би помоћи модерним друштвима да се припреме за потенцијалне здравствене претње.
Пре објављивања резултата, истраживачки тим је поделио своје налазе са заједницама у Колумбији, препознајући важност открића за медицинску историју те земље. Консултовали су локалне научнике, студенте и чланове заједнице, и ангажовали заинтересоване стране кроз презентације и интервјуе. Добијене су све потребне дозволе за извоз и проучавање материјала.
„Овај процес је био неопходан јер су налази дубоко повезани са медицинском и културном историјом Колумбије. Ангажовање научника, студената, као и староседелачких и осталих заједница, осигурава да се резултати етички комуницирају и интерпретирају у сарадњи са локалним становништвом. Овакав приступ гради поверење, подржава одговорно управљање осетљивим открићима и јача локално власништво над знањем“, рекао је Делгадо.
