https://sputnikportal.rs/20260128/karan-zivotno-opasan-presedan-po-bih-da-sudska-vlast-preuzima-ulogu-istoriografije-1195275002.html
Каран: Животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије
Каран: Животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије
Sputnik Србија
Професор уставног права Синиша Каран упозорио је данас на животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије, политике и... 28.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-28T14:26+0100
2026-01-28T14:26+0100
2026-01-28T14:26+0100
регион
регион
регион – политика
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
синиша каран
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/1e/1190856302_0:30:658:400_1920x0_80_0_0_b42c892dde8c3d28a6785284e23a7901.jpg
За пример је узео последњи случај када је Суд БиХ казну затвора изрекао Миодрагу Малићу, а претходно и Војину Павловићу, због дизања три прста и нечијих фотографија.Кран је оценио да ова два случаја представљају прекретницу у опасном процесу у којем се кривичноправни систем БиХ користи као инструмент политичког инжењеринга историје, идентитета и уставног поретка земље.,Каран каже да ове пресуде нису изоловани правни случајеви, већ део ширег, дуготрајног процеса у којем се путем суда конструише нова, једнострана, политичка истина о рату у БиХ.Истакао је и да овде више није реч о појединачним кривичним делима, већ о покушају судске ревизије карактера рата, у којем се вештачки и једнострано конструише ко је жртва, а ко агресор, ко је злочинац, а ко носилац политичке и историјске одговорности.Каран је оценио и да је то, по БиХ, животно опасан преседан, јер судска власт преузима улогу историографије, политике и уставотворца."Као што је више пута истицано - бол мајки у црним и бијелим марамама јесте иста, али тако, нажалост, не мисле сви. Ниједна жртва не смије бити злоупотријебљена за политичке циљеве, а исто тако ниједан појединац не сме бити ућуткан затвором јер носи нечију слику", навео је Каран, преноси Срна.Међутим, каже он, данас се правним средствима настоји створити наратив у којем је српски народ колективно криминализован, а Република Српска стигматизована као "геноцидна творевина"."Ове пресуде су директна последица наметнутих измена Кривичног закона БиХ из 2021. године од Валентина Инцка које су донесене без демократске процедуре, без учешћа Парламентарне скупштине БиХ и без сагласности ентитета и конститутивних народа."То је правни преседан који нарушава принцип уставности и легитимитета кривичноправног система. Нарушава се и право човека на слободно изражавање. Нонсенс је да се у 21. веку кажњава затвором човек који је подигао нечију слику", констатовао је Каран.Он је рекао да је Суд БиХ у предметима "Малић" и "Павловић" применио члан 145а Кривичног закона БиХ, којим се санкционише изазивање националне, расне и верске мржње, а који је део наметнутог правног пакета.Ово показује да је правни основ сам по себи политички контроверзан и да је уведен без процедуре, а циљ је потпуна демонтажа дејтонске структуре БиХ и стварање централизоване, унитарне државе са доминацијом једне политичке и националне визије. навео је Каран.Погледајте и:
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), синиша каран
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), синиша каран
Каран: Животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије
Професор уставног права Синиша Каран упозорио је данас на животно опасан преседан по БиХ да судска власт преузима улогу историографије, политике и уставотворца.
За пример је узео последњи случај када је Суд БиХ казну затвора изрекао Миодрагу Малићу, а претходно и Војину Павловићу, због дизања три прста и нечијих фотографија.
Кран је оценио да ова два случаја представљају прекретницу у опасном процесу у којем се кривичноправни систем БиХ користи као инструмент политичког инжењеринга историје, идентитета и уставног поретка земље.
,Каран каже да ове пресуде нису изоловани правни случајеви, већ део ширег, дуготрајног процеса у којем се путем суда конструише нова, једнострана, политичка истина о рату у БиХ.
Истакао је и да овде више није реч о појединачним кривичним делима, већ о покушају судске ревизије карактера рата, у којем се вештачки и једнострано конструише ко је жртва, а ко агресор, ко је злочинац, а ко носилац политичке и историјске одговорности.
Каран је оценио и да је то, по БиХ, животно опасан преседан, јер судска власт преузима улогу историографије, политике и уставотворца.
"Као што је више пута истицано - бол мајки у црним и бијелим марамама јесте иста, али тако, нажалост, не мисле сви. Ниједна жртва не смије бити злоупотријебљена за политичке циљеве, а исто тако ниједан појединац не сме бити ућуткан затвором јер носи нечију слику", навео је Каран, преноси Срна.
Међутим, каже он, данас се правним средствима настоји створити наратив у којем је српски народ колективно криминализован, а Република Српска стигматизована као "геноцидна творевина".
"Ове пресуде су директна последица наметнутих измена Кривичног закона БиХ из 2021. године од Валентина Инцка које су донесене без демократске процедуре, без учешћа Парламентарне скупштине БиХ и без сагласности ентитета и конститутивних народа.
"То је правни преседан који нарушава принцип уставности и легитимитета кривичноправног система. Нарушава се и право човека на слободно изражавање. Нонсенс је да се у 21. веку кажњава затвором човек који је подигао нечију слику", констатовао је Каран.
Он је рекао да је Суд БиХ у предметима "Малић" и "Павловић" применио члан 145а Кривичног закона БиХ, којим се санкционише изазивање националне, расне и верске мржње, а који је део наметнутог правног пакета.
Ово показује да је правни основ сам по себи политички контроверзан и да је уведен без процедуре, а циљ је потпуна демонтажа дејтонске структуре БиХ и стварање централизоване, унитарне државе са доминацијом једне политичке и националне визије. навео је Каран.
