Нови притисак на делу: Зашто је Србија испала са европског „платног списка“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Србија али и приштинске власти заобиђени су од Европске комисије у давању последњих новчаних транши, а по мишљењу саговорника Спутњика разлог може бити или нови покушај притиска на Србију јер Бриселу не иде низ длаку или – техникалије. Кад је реч о Приштини, све је јасно – због кризе институција нису потписани потребни споразуми са ЕУ.
Европска комисија обезбедила је подршку од 171 милион евра за подстицање развоја инфраструктуре и раста приватног сектора на Западном Балкану, али ту нема пројеката за Србију, али ни за Приштину.
Др Александар Лукић из Института за политичке студије каже да је један од могућих разлога што Србије нема на списку то што Београд није Европској комисији дао на увид сет закона из правосуђа које је усвојила Скупштина Србије.
Нисмо им ишли низ длаку
„Реч је о законима који се тичу измена у правосуђу, односно којима се регулише све што је потребно у тој сфери. Могуће је да ЕУ није дала сагласност на те законе а правило је да се пре усвајања ти закони дају на увид Европској комисији на одобрење,“ објашњава Лукић.
Он није сигуран да ли је у првобитној агенди ЕУ уопште Србија била на списку за те донације али у сваком случају, како каже, ово личи на то да желе да нам затворе славине како би нас на неки начин казнили.
„Што се тиче Приштине, могу да постоје два разлога: један је политички јер се „зближила“ са Америком а знамо да ЕУ тренутно није у добрим односима са Америком. Друго, могу да буду у питању технички разлози јер Приштина није имала владу па самим тим није могла ни да донесе неке одлуке како би добила новац из ЕУ,“ сматра Лукић.
Из ЕУ нема ништа џабе
Према његовим речима, јасно је да је свако финансијско давање Европске уније према нама, али и према другима, условљено неким политичким притисцима.
„Дакле, не дају они никоме ништа за џабе, та давања имају своју „цену“ што значи да онај ко добија те паре мора да уради нешто што је у складу са њиховим законима или намерама – било да су у питању неки закони или нешто у вези са неким политичким одлукама,“ напомиње он.
Тако да, ако сутра нека средства буду предвиђена и за Србију а нисмо их добили, закључује Лукић, то је зато што нисмо урадили нешто по њиховој вољи или плану.
„Тешко је рећи шта је сад тачно разлог, али може се наслутити да је у питању неизвршавање одређених политичких задатака које Европска унија стално нама задаје. Дакле, буквално нас плаћа да доносимо одређене законске норме и ако их не донесемо у одређеном року, онда не добијемо новац. Не могу да кажем сасвим извесно шта је у питању али очито да им нисмо ишли низ длаку,“ каже Лукић.
Не мора ништа да значи
Политиколог Никола Вујиновић сматра да је Приштина „испала“ са листе ЕК за новац из чисто техничких разлога.
„Што се тиче Приштине, она због своје политичке нестабилности није усвојила ни почетне споразуме обавезне како би добила тај новац. Она чека крај фебруара да се њихов парламент коначно конституише да би почела да усваја та међународна документа, да би потом тај план раста за Запад и Балкан могао да се исплаћује и њима. Има мање геополитичких разлога, мислим на однос са Америком, а више је техничких разлога. Напросто правно не може Европска унија да одобрава пројекте Приштини, јер тамо не функционишу институције,“ наводи он.
Кад је реч о Србији, Вујиновић сматра да нема неких већих разлога да би овај изостанак Србије са ове листе тумачили као неки притисак.
„Србија можда каска у неким стварима и спровођењу неких планова које је усвојила, а тичу се медија, владавине права итд. Ја ово ипак не бих тумачио као неки директан притисак на Србију, колико мислим да је у питању можда нека техникалија“, верује наш саговорник.
Од поменутог износа додељеног за подстицање развоја на Западном Балкану, 94,7 милиона евра је намењено инвестицијама у инфраструктуру, 76,3 милиона евра подршци приватном сектору, док је 2,9 милиона евра додељено за четири пројекта техничке помоћи у Албанији и Босни и Херцеговини.
Ови пројекти су усмерени на припрему будућих инвестиција у енергетици, водоснабдевању, иновацијама и истраживању.
Према саопштењу Комисије, очекује се да ће средства додељена за инфраструктурне пројекте мобилисати укупно 263 милиона евра инвестиција кроз седам пројеката у приоритетним секторима, укључујући дигитализацију, чисту енергију, људски капитал, транспорт и заштиту животне средине. Пројекти укључују распоређивање инфраструктуре широкопојасног интернета у Албанији, побољшање система преноса електричне енергије у Северној Македонији, као и изградњу и енергетски ефикасну обнову образовних објеката у Северној Македонији и Црној Гори.
