Откриће на југу Србије: Из тајних слојева Копријана „израња“ светиња – бедеми крију још мистерија
11:35 01.02.2026 (Освежено: 11:58 01.02.2026)
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Пратите нас
Зидови цркве су били изграђени од камена везаног блатом, па претпостављамо да је била брвнара, доње зоне од камена биле су потпоре за конструкцију. За сада се не може са сигурношћу рећи из ког периода црква потиче. Оно што је извесно, старија је од најмлађе, деспотовске фазе Копријана, а поједини налази чак указују и на византијске слојеве живота.
Ово за Спутњик каже др Угљеша Војводић, један од руководилаца тима Археолошког института који последње четири године истражује тврђаву Копријан код Дољевца, бисер нишке котлине о коме се до сада највише знало само из писаних извора:
„Отворили смо површину Горњег града, а цркву смо пронашли испод најмлађег слоја, који заправо истражујемо. Сада је јасно да је утврђење имало и старије фазе. Свакако, тврђава је увек имала одбрамбену улогу“.
Према писаним изворима, тврђаву је 1372. године подигао Ненад, син казнаца Богдана, који је био у служби кнеза Лазара. Идеја је, највероватније, била да се обезбеди приступ нишкој котлини, односно њена контрола са југа. Да се заустави продор Турака са те стране.
Систем одбране нишке котлине
„Тврђава Копријан је имала јако важну улогу у целом систему одбране Србије у доба Лазаревића и Бранковића. Вероватно је заједно са другим тврђавама, које се налазе нешто јужније, попут Скобаљић града и Марковог калеа, играла кључну улогу у заштити Ниша и уопште централних делова Србије од турских налета крајем 14. и током прве половине 15. века“, објашњава Војводић.
Истраживања су започета 2022.године на позив Завода за заштиту споменика културе у Нишу, који је започео обнову источног бедема Горњег града, како се не би наставило урушавање. Била је у јако лошем стању. Колеге из Ниша с једне стране су започеле конзервацију, којој су претходила геофизичка истраживања.
Они су заправо припремили терен екипи Археолошког института, коју, поред Војводића, предводи и др Весна Бикић. Ове две институције прихватиле су се посла који је тврђаву деценијама заобилазио. Чинило се да неће пружити добар резултат, јер је одавно обилазе дивљи копачи који траже драгоцености. Испоставило се да није тако, тајна Копријана је чекала да је открију.
За сада се не може са сигурношћу рећи из ког периода црква потиче. Извесно је да је старија од најмлађе, деспотовске фазе тврђаве, а поједини налази указују и на могуће византијске слојеве
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Црква испод најмлађег слоја Горњег града
„У претходне четири године отворили смо читаву у површину Горњег града. Идеја је била да се прво истражи ниво најмлађег слоја коришћења овог простора. Он би прелиминарно могао да се определи у четврту деценију 15. века, у време владавине деспота Ђурђа Бранковића. Ове године смо почели да се спуштамо на ниже коте. У међувремену смо отворили југозападни део утврђења, простор са унутрашње стране јужног и западног бедема Горњег града“.
Тим Археоолошког института у овој сезони истраживања открио је цркву која не припада најмлађем, последњем слоју живота у тврђави. Њене рушевине биле су прекривене наносом дробљене стене која је представљала неку врсту калдрме, на дну најмлађег слоја коришћења.
„Вероватно је припадала некој старијој фази, али на тренутном нивоу истражености не можемо да тврдимо да је подигнута у 14. веку или је то била фаза која је претходила целом утврђењу“, каже археолог.
Материјални налази и трагови Византије
Свакако је јасно да је утврђење имало и старије фазе живота. О томе сведоче остаци материјалне културе које је тим археолога до сада пронашао.
Најчешће налази су делови војне опреме и наоружања, као и уломци грнчарије, остатака посуда из којих су чланови посаде који су живели у тврђави, коју у овом крају зову и Курвинград, јели и пили.
Пронађени су и бројни остаци животињских костију, њихове хране. Међу животињским костима препозната и кост медведа која је јединствен налаз у Србији из средњовековног периода.
„Имамо и неколико предмета који су доказ да постоје и старије фазе живота на овом месту, из византијског периода. Све то нам говори да би црква можда могла да буде и старија, али за сада не можемо да износимо тако сигурно ту тврдњу, зато што нисмо довршили истраживања целог Горњег града, али дефинитивно су старији од доба деспота Ђурђа Бранковића“.
Међу пронађеним животињским костима је и кост медведа, јединствен налаз у Србији из средњовековног
периода
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Божанска заштита тврђаве
Судећи према положају, брдо на коме је тврђава, вероватно је увек било врста одбрамбеног утврђења, а проналазак цркве показује да је живот у њој био добро организован. Браниоци су имали и литургијски живот, није била само осматрачница Моравске долине, у њој су се људи и молили.
„Оквирне димензије цркве која је откривена у траговима, део централне и јужне апсиде, су око 7 пута 5 метара, дакле, није могла да прими велики број верника. Што се тиче саме организације живота, већина утврђења је имала у оквиру Горњег града или цитаделе, мању богомољу, где су чланови посаде имали прилику да живе литургијски живот. Тако је и заштита утврђења на неки начин зависила и од помоћи молитве“, каже Војводић.
Он додаје да су у централној апсиди откривени и остаци крста који је изведен од црвеног малтера. Цркве и капеле често су биле посвећене светим ратницима, тако се и божанска заштита укључивала у заштиту утврђења.
Цео овај крај је, примећује Војводић, јако занимљив, али прилично неистражен. У писаним изворима помињу се храмови у околини. На брду преку пута је црква Светог Јована из 11. века, код села Орљане, које је вероватно, у неком тренутку, функционисало у вези са утврђењем. Постоје и стари храмови у околини који би можда могли да потичу из времена византијске управе, на простору између утврђења и места Клисуре.
„Све је и даље магловито, али будуће истраживање ће нам дати прецизније оквире, да ли су споменици у окружењу били међусобно повезани или су то локалитети који су функционисали у потпуно различитим епохама“.
Копријан је сазидао Ненад, син казнаца Богдана 1372. године
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
Планови за наставак истраживања
Радове диктира финансирање Министарства културе, а имамо и помоћ општине Дољевац која у нашем истраживању, односно тврђави, види туристички потенцијал.
Средства су, као у већини пројеката скромна, па сезона истраживања траје кратко. У последње четири године, било их је пет, са мало археолога, али у овом пројекту учествује и локална организација Еко Копријан. Још руку које могу да помогну да се слојеви земље и шута склоне и открије тајна Копријана.
„Идеја је да се истражи Горњи град, да можемо да дамо прецизније податке, да не нагађамо да ли је нешто из византијског или времена кнеза Лазара. То је идеја за наредну годину. Ако буде новца, да покушамо да отворимо и главну кулу која се налази на северном делу Горњег града. Да покушамо да заокружимо ту целину и дамо простора колегама из Завода заштиту споменика у Нишу да крену у пројектовање и конзервацију, заштиту зидина које смо открили“.
Доњи град – потпуна мистерија
За обављање свих ових радова кључни проблем представља непостојање асфалтираног пута који би у великој мери олакшао посао извођачима, али и приступ туристима.
Војводић додаје да је Доњи град за сада потпуна мистерија, какав је и колико урбан био. Вероватно је такође имао улогу одбрамбеног карактера, а био је доста већи од Горњег. Цело утврђење било је окружено ровом.
До Копријана се и сада може и има шта да се види. На ауто путу постоји искључење, а до саме тврђаве, пред крај успона, мора се макадамом. Најбоље је пешке. Има где и да се направи пауза за освежење.
Археолошка истраживања започета су 2022. године, на позив Завода за заштиту споменика културе Ниш
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
