00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Традиционализам као нови панк“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Трамп потпуно оголио театар апсурда: Хоће ли сада Кијев слати своје војнике на – Гренланд /видео/

© REUTERS Marko DjuricaДански војници на Гренланду
Дански војници на Гренланду - Sputnik Србија, 1920, 01.02.2026
Пратите нас
Петер Соренсен, дански дипломата са дугим стажом на Балкану, тренутно је и изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине. У складу са досадашњим ангажманом ЕУ, он има задатак да „косовски процес“ усмери ка једном исходу: легитимизацији и легализацији статуса албанске државолике творевине у међународним односима.
Апсурд је у томе што се истовремено отвара процес преиспитивања статуса Гренланда, за шта су Данци, потпуно природно, више заинтересовани. Зашто се онда Соренсен, са својим исткуством из БиХ и са Косова и Метохије - не посвети решавању важнијег питања?
Истовремено, у заштити суверенитета и територијалног интегритета може се ослонити на помоћ Владимира Зеленског. Нови апсурд је у томе што су Данска и Украјина фебруара 2024. године потписале билатерални споразум о сарадњи у области безбедности и одбране, а у том документу експлицитно је наведено да ће се уговорне стране међусобно испомагати у заштити суверенитета и територијалног интегритета.

Зеленски на Гренланду

Хоће ли сада Кијев слати своје војнике на Гренланд? Уколико не буде помоћи, резултат је унапред познат: гренландске власти позвале су становништво да спреми залихе за пет дана. Толико, дакле, може најдуже трајати отпор „агресији“ Доналда Трампа. Пет дана! Опет апсурд, пошто је апсолутно бесмислено покушавати било какву врсту одбране ако су оперативне способности довољне за пет дана отпора.
Иначе, Данци у пружању „симболичког отпора“ имају искуства, немачка армија је окупирала целу државу у априлу 1940. године за неколико сати. Према објашњењима данских историчара, покрет отпора је касније ипак боље организован, али се сводио на растурање илегалне штампе, саботаже железнице и индустријских капацитета и пружање обавештајних података савезницима. Док и то Немци нису „угасили“, распуштајући локалну власт и преузимајући пуну контролу у јесен 1943. године.
Можда и како би се касније светили агресорима, Данци су потом били врло кооперативни у пружању обавештајних података зарад одржавања америчке контроле над Немачком.

Данци прислушкивали и Ангелу...

Беспоговорна лојалност исказана је и учешћем данске одбрамбене обавештајне службе у прислушкивању Ангеле Меркел за рачун америчке НСА. Прислушкивање је трајало пуних седам година, немачка канцеларка фактички није могла сакрити нити једну информацију.
Напослетку, испада да су џаба кварили своје односе са Немцима, пошто САД свакако нису одустале од Гренланда. Још један апсурд је да сада Копенхаген очекује помоћ управо од Берлина.
Преиспитивање статуса Гренланда претворило се у „театар апсурда“, враћа нас на филозофске поставке Албера Камија о бесмислености објашњавања логике и сврхе.

Трампова сврха и логика

Мада, неопходно је подвући како у поступцима Доналда Трампа има и логике и сврхе. Са овим првим изгледа је и било неких проблема, али Трампу су представили како је Гренланд „грандиозан“. А Трамп воли све што је „грандиозно“. У једном од првих обраћања на тему Гренланда, убрзо након инаугурације, Трамп је рекао: „Волим мапе. И увек кажем – погледајте величину овога. То је огромно. То би требало да буде део Сједињених Држава.“
На ову изјаву морао се напослетку осврнути и Ник Данфорт у „Форин полисију“, посвећујући јој засебан чланак. Несумњиво, Гренланд јесте по површини пространа територија, али је он на мапама представљен већим него што у стварности јесте. Разлог за то је цилиндрична картографска Меркаторова пројекција (према фламанском географу Герхарду Меркатору који је осмислио крајем шеснаестог века) или како географи наглашавају – права конформна цилиндирчна пројекција, због које „долази“ до одређених „аномалија“. Површине даље од екватора приказане су већим и обрнуто.
Зато је Африка „убедљиво најгоре прошла“. Заправо, због оваквог начина дводимензионалног приказивања света, ученици, а често и студенти – уопште немају представу о стварним димензијама Африке.
На картама утемељеним на Меркаторовој пројекцији (а оне су најчешће у употреби, користи их између осталих и „Гугл“) – Гренланд је већи од Африке. У стварности, Африка је 14 пута већа од Гренланда. По површини, Гренланд је мањи и од Алжира и од Демократске Републике Конго (бившег Заира). Такође, иако тако на овим картама то тако не изгледа - Бразил је 5 пута већи од Аљаске.

Позиција важнија од величине

Сврха „поседовања“ Гренланда не тиче се његове величине, него географске позиције. И то је америчким војним структурама и (гео)политичким стратезима савршено јасно, међу првима који се бавио питањем (северне) поларне пројекције био је чувени Николас Спајкмен још четрдесетих година ХХ века. Отуда и жеља исказана одмах након Другог светског рата да САД „откупе“ Гренланд.
Трансакција није опослена, али су споразумно САД добиле могућност да уз претходно обавештавање Данске слободно гради базе и распоређује војнике по острву. У хладноратовској етапи Гренланд је био важан због надзирања Северног леденог океана и праћења совјетских (нуклеарних) подморница, стационираних у Мурманску. У наредним деценијама арктичко питање постаће једно од најважнијих у међународним односима.
Постепено топљење леденог покривача ствара услове за експлоатацију (огромних) природних ресурса, али и коришћење Северног морског пута који је најкраћа рута за транспорт од Пацифика до Атлантика, од Кине до Европе и источне америчке обале.
Поред тога што је најкраћа, ова рута је и далеко поузданија од уобичајене, оне која води кроз загушене и преоптерећене мореузе лоциране у политички трусним подручјима.

Америка касни на северу

На Арктику, САД поприлично касне за Русијом и биће потребне деценије интензивног рада да се то исправи. Такође, у стратегијском смислу позиција САД није баш најбоља, пошто се статус арктичке силе осигурава захваљујући приобалном појасу Аљаске.
Са Гренландом под америчком контролом, ствар се значајно мења, плус неће више бити ЕУ као „арктичког играча“. Норвешка и Исланд нису чланице ЕУ, а Шведска и Финска немају приступ водама Норвешког или Баренцовог мора, што их дисквалификује да учествују у будућој „расподели права и обавеза“.
Недоследности у вођењу спољне политике и бојажљивости у артикулисању безбедносне политике утицале су да се сада ЕУ нађе у театру апсурда, па зато у Бриселу ни сами себи не могу објаснити зашто се ово дешава нити како уоквирити озбиљан одговор. Све што се до сада чинило од стране ЕУ било је неозбиљно, производећи један апсурд за другим. Ово се дешава зато што је због спољнополитичких недоследности и „стратегијске бојажљивости“ ЕУ „изгубила“ и логику деловања и сврху даљег постојања.
Бејаше то јасно и раније, само се пропагандном буком и политичким притисцима донекле сакривало. Трампова актуализација гренландског питања све је оголила.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала