https://sputnikportal.rs/20260206/tacka-oslonca-zasto-je-vazno-da-i-srbija-bude-suvlasnik-nuklerke-u-madjarskoj-koju-gradi-rusija-1195606364.html
Тачка ослонца: Зашто је важно да и Србија буде сувласник нуклерке у Мађарској коју гради Русија
Тачка ослонца: Зашто је важно да и Србија буде сувласник нуклерке у Мађарској коју гради Русија
Sputnik Србија
Евентуална куповина удела у нуклеарној електрани Пакш 2 у Мађарској, Србији би донела стабилније снабдевање струјом, могућност образовања домаћег кадра и... 06.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-06T19:22+0100
2026-02-06T19:22+0100
2026-02-06T19:22+0100
свет
свет
свет – политика
мађарска
русија
србија
анализе и мишљења
нуклеарна електрана "пакш"
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1a/1194126009_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fb50d82a343c64c0d72e2be4b3e87be6.jpg
Овако стручњак за енергетику Небојша Обркнежев коментарише евентуалну куповину удела од пет до десет одсто у нуклеарној електрани Пакш 2, чија је изградња, изливањем темеља почела у Мађарској 5. фебруара.Изградња Пакша 2 практично је највећи енергетски пројекат у централној Европи. Припремни радови почели су још пре две године, а два нова реактора снаге по 1200 мегавата гради руски нуклеарни гигант „Росатом“, по принципу - „кључ у руке“. И то је једина нуклеарка коју данас гради Русија на територији Европске уније.Србија и Пакш 2: више од куповине струјеПрема његовим речима, могућност да Србија купи удео у Пакшу 2, о чему је српски председник Александар Вучић у више наврата говорио, имала би далекосежне последице на електроенергетски систем Србије. Овај потез био би важан не само због обезбеђења електричне енергије, већ и због оспособљавања и школовања кадрова.Србија данас практично нема оперативне стручњаке за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Иако у земљи постоје нуклеарни физичари, истраживачи и инжењери образовани у области реакторске физике и радијационе заштите, не постоји критична маса кадрова који би могли да управљају нуклеарним блоком у производном режиму, у сменском раду и у реалним кризним условима.Разлог за то није недостатак знања, већ дугогодишња државна политика. После катастрофе у нуклеарној електрани Чернобиљ, СФР Југославија је напустила развој нуклеарне енергетике, а Србија је ту одлуку наследила кроз формалну и суштинску забрану изградње нуклеарних електрана. Без електране, није постојала ни потреба да се школују оператери реактора, нити да се гради институционални систем лиценцирања и обуке.Нуклеарни оператери не стварају се на универзитету, већ у самом систему: кроз вишегодишњи рад у живој електрани, обуци на симулаторима и постепеном стицању лиценци за конкретан тип реактора. Пошто Србија никада није имала нуклеарну електрану, није могла да произведе тај тип знања, без обзира на академску основу.Додатни проблем представља одлив кадрова. Стручњаци који су имали потенцијал да се развију у овој области каријеру су наставили у земљама са активним нуклеарним програмима, али то нису кадрови интегрисани у српски енергетски систем. Зато је, истиче наш саговорник, стварање кадрова од изузетне важноисти.Енергетско повезивање Београда и БудимпештеОсим тога, евентуална куповина удела у Пакшу 2 уклопила би се у већ развијену мрежу српско-мађарске енергетске сарадње. Србија већ користи мађарске капацитете за складиштење гаса, а договорена је и изградња нафтовода између две земље у дужини од 120 километара.Обркнежев подсећа и на присутво мађарског нафтног гиганта МОЛ, који је од Гаспромњефта купио већински удео у НИС-у, као и на заједничку берзу електричне енергије АДЕКС, коју Србија, Мађарска и Словенија већ користе. Паралелно се ради и на спајању тржишта електричном енергијом, као и на изградњи новог далековода који би додатно повећао прекограничне капацитете.Стабилност система у кризним ситуацијамаКако Обркнежев каже, кључна вредност евентуалног српског удела у Пакшу 2 била би стабилност електроенергетског система у ванредним ситуацијама.Такав модел сарадње, додаје наш саговорник, представља стандард за државе које немају потпуну енергетску самодовољност.Лекције из регионалних колапсаОбркнежев подсећа да су последњих година регион потресли озбиљни поремећаји у електроенергетском систему, када су читаве државе остајале без струје.Пад електроенергетског система јуна 2024. оголио је кључну слабост региона: зависност од нестабилних извора, слаб преносни прстен и одсуство снажног базног енергетског ослонца. Каскадни испад високонапонских далековода довео је до распада мреже у Албанији, Црној Гори и БиХ, уз делимичне поремећаје у Хрватској, показујући колико је балкански електроенергетски подсистем крхак у условима повећане потрошње и екстремних временских прилика.У таквим ситуацијама не пресуђује количина произведене струје, већ постојање стабилног центра гравитације система — извора који не зависи од хидрологије, гаса или тренутних тржишних кретања. Управо ту се отвара геополитички значај потенцијалног повезивања Србије са нуклеарном електраном Пакш 2 у Мађарској.Испада да Пакш 2 није само енергетски пројекат, већ тачка ослонца централноевропског електроенергетског блока. Нуклеарна производња обезбеђује константну базну енергију и стабилну фреквентност, чиме Мађарска постаје енергетски извозник сигурности, а не само киловат-сати. Улазак Србије у тај систем значио би излазак из затворене балканске енергетске петље и везивање за знатно стабилнији северни прстен европске мреже.У геополитичком смислу, удео Србије у Пакшу 2 не би служио само за увоз струје у кризним тренуцима, већ за стратешко утемељење електроенергетског система Србије у временима евентуалних поремећаја. Уместо да у случају регионалних колапса реагује ад хок, Србија би имала унапред обезбеђен канал стабилизације — механизам којим се спречава да технички инцидент прерасте у системску кризу.Зато је Пакш 2 за Србију мање питање енергетике, а више питање суверенитета у условима нестабилности – способности државе да у тренуцима криза не зависи искључиво од региона, већ од чврсте и поуздане енергетске архитектуре.Мађарски нуклеарни адутРеч је о доградњи већ постојећег нуклеарног комплекса који располаже са четири реактора укупне снаге 2000 мегавата. Први реактор пуштен је у погон још 1982, а пројектовани радни век од шездесет година може бити продужен Захваљујући постојећим нуклеарним капацитетима у Пакшу, Мађарска већ данас има једну од најјефтинијих цена електричне енергије у Европској унији. Изградњом Пакша 2, Будимпешта би могла да смањи потрошњу гаса за око 40 одсто, док би емисија угљен-диоксида била мања за трећину.У том контексту, потенцијални улазак Србије у пројекат Пакш 2 не би био само економски потез, већ и стратешко сврставање у дугорочно стабилан енергетски модел – у партнерству са Мађарском и уз ослонац на нуклеарну енергију за још двадесет.Погледајте и:
мађарска
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, мађарска, русија, србија, анализе и мишљења, нуклеарна електрана "пакш", економија
свет, свет – политика, мађарска, русија, србија, анализе и мишљења, нуклеарна електрана "пакш", економија
Тачка ослонца: Зашто је важно да и Србија буде сувласник нуклерке у Мађарској коју гради Русија
Евентуална куповина удела у нуклеарној електрани Пакш 2 у Мађарској, Србији би донела стабилније снабдевање струјом, могућност образовања домаћег кадра и отворила би нову фазу стратешке енергетске сарадње Србије и Мађарске. Уз то, допринела би и стабилизацији српског енергетског суверенитета. И што је најзначајније – свега тога нема без Русије.
Овако стручњак за енергетику Небојша Обркнежев коментарише евентуалну куповину удела од пет до десет одсто у нуклеарној електрани Пакш 2, чија је изградња, изливањем темеља почела у Мађарској 5. фебруара.
Изградња Пакша 2 практично је највећи енергетски пројекат у централној Европи. Припремни радови почели су још пре две године, а два нова реактора снаге по 1200 мегавата гради руски нуклеарни гигант „Росатом“, по принципу - „кључ у руке“. И то је једина нуклеарка коју данас гради Русија на територији Европске уније.
Србија и Пакш 2: више од куповине струје
Према његовим речима, могућност да Србија купи удео у Пакшу 2, о чему је српски председник Александар Вучић у више наврата говорио, имала би далекосежне последице на електроенергетски систем Србије. Овај потез био би важан не само због обезбеђења електричне енергије, већ и због оспособљавања и школовања кадрова.
„То би итекако значило за Србију, поготово због снабдевања електричном енергијом, уколико би овде дошло до дефицита када говоримо о дневним капацитетима. С друге стране, можемо слободно рећи да тамо можемо да шаљемо наше нуклеарне физичаре и друге научнике који се баве том струком како би се едуковали током времена и, једног дана, када се и код нас изгради нуклеарна електрана, да имамо оспособљен кадар који би њом управљао“, напомиње Обркнежев.
Србија данас практично нема оперативне стручњаке за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Иако у земљи постоје нуклеарни физичари, истраживачи и инжењери образовани у области реакторске физике и радијационе заштите, не постоји критична маса кадрова који би могли да управљају нуклеарним блоком у производном режиму, у сменском раду и у реалним кризним условима.
Разлог за то није недостатак знања, већ дугогодишња државна политика. После катастрофе у нуклеарној електрани Чернобиљ, СФР Југославија је напустила развој нуклеарне енергетике, а Србија је ту одлуку наследила кроз формалну и суштинску забрану изградње нуклеарних електрана. Без електране, није постојала ни потреба да се школују оператери реактора, нити да се гради институционални систем лиценцирања и обуке.
Нуклеарни оператери не стварају се на универзитету, већ у самом систему: кроз вишегодишњи рад у живој електрани, обуци на симулаторима и постепеном стицању лиценци за конкретан тип реактора. Пошто Србија никада није имала нуклеарну електрану, није могла да произведе тај тип знања, без обзира на академску основу.
Додатни проблем представља одлив кадрова. Стручњаци који су имали потенцијал да се развију у овој области каријеру су наставили у земљама са активним нуклеарним програмима, али то нису кадрови интегрисани у српски енергетски систем. Зато је, истиче наш саговорник, стварање кадрова од изузетне важноисти.
Енергетско повезивање Београда и Будимпеште
Осим тога, евентуална куповина удела у Пакшу 2 уклопила би се у већ развијену мрежу српско-мађарске енергетске сарадње. Србија већ користи мађарске капацитете за складиштење гаса, а договорена је и изградња нафтовода између две земље у дужини од 120 километара.
Обркнежев подсећа и на присутво мађарског нафтног гиганта МОЛ, који је од Гаспромњефта купио већински удео у НИС-у, као и на заједничку берзу електричне енергије АДЕКС, коју Србија, Мађарска и Словенија већ користе. Паралелно се ради и на спајању тржишта електричном енергијом, као и на изградњи новог далековода који би додатно повећао прекограничне капацитете.
Стабилност система у кризним ситуацијама
Како Обркнежев каже, кључна вредност евентуалног српског удела у Пакшу 2 била би стабилност електроенергетског система у ванредним ситуацијама.
„Електроенергетски систем спојен је са свим земљама – уколико би овде дошло до неког изненандног дефицита или потражње за електричном енергијом фактички бисмо једним делом нашу електричну енергију из Мађарске увозили“, истиче он.
Такав модел сарадње, додаје наш саговорник, представља стандард за државе које немају потпуну енергетску самодовољност.
Лекције из регионалних колапса
Обркнежев подсећа да су последњих година регион потресли озбиљни поремећаји у електроенергетском систему, када су читаве државе остајале без струје.
„Имали смо прилике да видимо када је електроенергетски систем Албаније, Црне Горе, БиХ и делом Хрватске пао. Управо тада се види колико је важно да постоји повезивање – да једна земља може да надомести мањак друге“, објашњава он.
Пад електроенергетског система јуна 2024. оголио је кључну слабост региона: зависност од нестабилних извора, слаб преносни прстен и одсуство снажног базног енергетског ослонца. Каскадни испад високонапонских далековода довео је до распада мреже у Албанији, Црној Гори и БиХ, уз делимичне поремећаје у Хрватској, показујући колико је балкански електроенергетски подсистем крхак у условима повећане потрошње и екстремних временских прилика.
У таквим ситуацијама не пресуђује количина произведене струје, већ постојање стабилног центра гравитације система — извора који не зависи од хидрологије, гаса или тренутних тржишних кретања. Управо ту се отвара геополитички значај потенцијалног повезивања Србије са нуклеарном електраном Пакш 2 у Мађарској.
Испада да Пакш 2 није само енергетски пројекат, већ тачка ослонца централноевропског електроенергетског блока. Нуклеарна производња обезбеђује константну базну енергију и стабилну фреквентност, чиме Мађарска постаје енергетски извозник сигурности, а не само киловат-сати. Улазак Србије у тај систем значио би излазак из затворене балканске енергетске петље и везивање за знатно стабилнији северни прстен европске мреже.
У геополитичком смислу, удео Србије у Пакшу 2 не би служио само за увоз струје у кризним тренуцима, већ за стратешко утемељење електроенергетског система Србије у временима евентуалних поремећаја. Уместо да у случају регионалних колапса реагује ад хок, Србија би имала унапред обезбеђен канал стабилизације — механизам којим се спречава да технички инцидент прерасте у системску кризу.
Зато је Пакш 2 за Србију мање питање енергетике, а више питање суверенитета у условима нестабилности – способности државе да у тренуцима криза не зависи искључиво од региона, већ од чврсте и поуздане енергетске архитектуре.
Реч је о доградњи већ постојећег нуклеарног комплекса који располаже са четири реактора укупне снаге 2000 мегавата. Први реактор пуштен је у погон још 1982, а пројектовани радни век од шездесет година може бити продужен Захваљујући постојећим нуклеарним капацитетима у Пакшу, Мађарска већ данас има једну од најјефтинијих цена електричне енергије у Европској унији. Изградњом Пакша 2, Будимпешта би могла да смањи потрошњу гаса за око 40 одсто, док би емисија угљен-диоксида била мања за трећину.
У том контексту, потенцијални улазак Србије у пројекат Пакш 2 не би био само економски потез, већ и стратешко сврставање у дугорочно стабилан енергетски модел – у партнерству са Мађарском и уз ослонац на нуклеарну енергију за још двадесет.
