https://sputnikportal.rs/20260207/preminiuo-akademik-miro-vuksanovic-1195627452.html
Преминиуо академик Миро Вуксановић
Преминиуо академик Миро Вуксановић
Sputnik Србија
Књижевник и академк Миро Вуксановић преминуо је у Новом Саду у 82. години, саопштила је данас Српска академија наука и уметности (САНУ) чији је био члан. 07.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-07T15:30+0100
2026-02-07T15:30+0100
2026-02-07T15:30+0100
друштво
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1c/1130236111_0:0:2998:1686_1920x0_80_0_0_a555f3270afd5dbe380154cb397ebb98.jpg
Његов плодоносан књижевни рад изнедрио је, како је навела САНУ, ретко богат опус у српској књижевности, у којем се издвајају наслови: "Клетва Пека Перкова" (1977), "Семољ гора" (2000), "Семољ земља", (2005), "Семољ људи" (2008), "Отвсјуду" (2008) и друге.Бројна признања за књижевни радЗа књижевни рад добио је многа признања и нагаде, међу којима су: Награда "Политике" за причу (1975), Награда "Мирослављево јеванђеље" за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000, Награда за уметност Вукове задужбине (2000), Просветина награда за прозу (2000), "Борбина" награда за књигу године (2001), Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002), Награда "Лаза Костић" за приповедну прозу (2005).Добио је и НИН-ову награда за најбољи роман (2005), а међу признањима су и Награда "Меша Селимовић" за најбољу књигу на српском језику (2005), "Статуета Бранка Радичевића" Бранковог кола (2010), Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2012), Награда "Стојан Новаковић" (2012) "Вељкова Голубица" за свеукупно приповедачко стваралаштво (2015), док је за "нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији" добио Вукову награду (2004).Вукасновић је рођен у Крњој Јели (Црна Гора) 4. маја 1944. године, где је завршио и основну школу, а Вишу реалну гимназију завршио је у Никшићу. Дипломирао је 1969. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност.Радио је као професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора.Био је управник Градске библиотеке "Карло Бијелицки" у Сомбору (1975-1988), а у том периоду фонд Библиотеке увећан је за сто хиљада књига.Покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник, а уређивао је часопис "Домети" (заменик главног уредника 1974-1978, главни уредник 1979-1988). Такође, уређивао је издавачку делатност "Раванград" (1979-1988).Покретач "Десет векова српске књижевности"У Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014, кад је изабран за председника Управног одбора те установе у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата.Обновио је Годишњак Библиотеке, покренуо едицију "Трагови", едицију о дародавцима и друга издања, био је уредник петојезичне "Библиографије књига у Војводини", уредио је "Каталог српских књига у Бечу 18. века" и више од 150 каталога изложби, као и велики број томова каталога Библиотеке.За рад у библиотекарству добио је републичке награде: "Милорад Панић Суреп" (1996), "Запис" (2007), "Ђуро Даничић" (2009) и "Јанко Шафарик" (2014), док је Октобарску награду Сомбора добио је 1986. године.Био је члан Управног одбора Матице српске (1988–2008); потпредседник те установе од 2004. до 2008. године, а дао је и основну концепцију Издавачког центра Матице српске.Од 2008. био је главни уредник Издавачког центра Матице српске, у оквиру којег је покренуо Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности", која је награђена Специјалном наградом на Међународном београдском сајму књига 2014. као "најдалекосежнији подухват у српском издаваштву".Као главни уредник ове јединствене едиције, са својим сарадницима, значајно је допринео да се јасније назначи корпус српске литературе од Светог Саве и усмене књижевности до савремене српске књижевности, уређивао је и Едицију "Матица" где по позиву своје књиге објављују водећи савремени српски књижевници, а био је и уредник "Његошевог зборника Матице српске".За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Управник Библиотеке САНУ постао је 2011. године.Био је уредник Трибине Библиотеке САНУ, у оквиру које је покренуо истоимени годишњак са текстовима изговореним на приказивању књига и научних зборника. Био је уредник едиција САНУ: "Приступне беседе српских академика (1886–1947)" (3 књиге - 2019, 2020, 2021), "Академске беседе" (од 2016), "Приступна предавања дописних чланова" (од 2019) и "Библиографије чланова САНУ" (од 2019).У оквиру Академије био је председник Академијског одбора за историјат и објављивање академских беседа (од 2019), Академијског одбора за културу и уметност (2018-2020) и Одбора за проучавање историје књижевности (2014-2019), као и члан Одбора за Етимолошки речник српског језика и Академијског одбора за српско питање.Аутор више од 150 лексиконских прилогаБио је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду (од 2011) и председник Управног одбора Института за српски језик САНУ. Такође, био је члан Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" коју издају САНУ, Матица српска и Завод за уџбенике.Од 2003. био је члан Уређивачког одбора "Српског биографског речника". Написао је више од 150 лексиконских прилога и редиговао текстове из своје уредничке надлежности.Приредио је књиге "Лаза Костић у Сомбору" (1980), "Раванград" Вељка Петровића (1984), књигу разговора "Ликови Милана Коњовића" (1991), "Летопис" Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање "Петар ИИ Петровић Његош" (2010), "Српски рјечник или азбучни роман: књижевни делови првог и другог издања (1818, 1852)" Вука Стефановића Караџића (2012), антологију "Милован Ђилас" (2013), антологију "Његош, два века" (2013), "Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела" (уникатно издање у 11 књига на 1.508 страна), антологију "Миодраг Булатовић" (2016) и друга издања.Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора "Критичког издања дела Иве Андрића" (од 2016), главни уредник "Библиографије Иве Андрића" (2011-2021) и часописа "Свеске Задужбине Иве Андрића" (2019-2025).Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014-2015).Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура
Преминиуо академик Миро Вуксановић
Књижевник и академк Миро Вуксановић преминуо је у Новом Саду у 82. години, саопштила је данас Српска академија наука и уметности (САНУ) чији је био члан.
„Поред богатог књижевног опуса, његов немерљив допринос српској култури огледа се и у плодном уредничком раду и покретању значајних едиција. Такође, пружио је велики допринос развоју библиотекарства у Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску књижевност и културу“, наводи се у саопштењу.
Његов плодоносан књижевни рад изнедрио је, како је навела САНУ, ретко богат опус у српској књижевности, у којем се издвајају наслови: "Клетва Пека Перкова" (1977), "Семољ гора" (2000), "Семољ земља", (2005), "Семољ људи" (2008), "Отвсјуду" (2008) и друге.
Бројна признања за књижевни рад
За књижевни рад добио је многа признања и нагаде, међу којима су: Награда "Политике" за причу (1975), Награда "Мирослављево јеванђеље" за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000, Награда за уметност Вукове задужбине (2000), Просветина награда за прозу (2000), "Борбина" награда за књигу године (2001), Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002), Награда "Лаза Костић" за приповедну прозу (2005).
Добио је и НИН-ову награда за најбољи роман (2005), а међу признањима су и Награда "Меша Селимовић" за најбољу књигу на српском језику (2005), "Статуета Бранка Радичевића" Бранковог кола (2010), Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2012), Награда "Стојан Новаковић" (2012) "Вељкова Голубица" за свеукупно приповедачко стваралаштво (2015), док је за "нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији" добио Вукову награду (2004).
Вукасновић је рођен у Крњој Јели (Црна Гора) 4. маја 1944. године, где је завршио и основну школу, а Вишу реалну гимназију завршио је у Никшићу. Дипломирао је 1969. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност.
Радио је као професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора.
Био је управник Градске библиотеке "Карло Бијелицки" у Сомбору (1975-1988), а у том периоду фонд Библиотеке увећан је за сто хиљада књига.
Покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник, а уређивао је часопис "Домети" (заменик главног уредника 1974-1978, главни уредник 1979-1988). Такође, уређивао је издавачку делатност "Раванград" (1979-1988).
Покретач "Десет векова српске књижевности"
У Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014, кад је изабран за председника Управног одбора те установе у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата.
„Вуксановићев управнички рад у најстаријој српској библиотеци националног значаја илуструје чињеница да је њен електронски каталог, будући да има милионски број записа, основа Виртуелне библиотеке Србије (систем ЦОБИСС), да има велику дигиталну библиотеку и сређен систем заштите културних добара“, навела је САНУ.
Обновио је Годишњак Библиотеке, покренуо едицију "Трагови", едицију о дародавцима и друга издања, био је уредник петојезичне "Библиографије књига у Војводини", уредио је "Каталог српских књига у Бечу 18. века" и више од 150 каталога изложби, као и велики број томова каталога Библиотеке.
За рад у библиотекарству добио је републичке награде: "Милорад Панић Суреп" (1996), "Запис" (2007), "Ђуро Даничић" (2009) и "Јанко Шафарик" (2014), док је Октобарску награду Сомбора добио је 1986. године.
Био је члан Управног одбора Матице српске (1988–2008); потпредседник те установе од 2004. до 2008. године, а дао је и основну концепцију Издавачког центра Матице српске.
Од 2008. био је главни уредник Издавачког центра Матице српске, у оквиру којег је покренуо Антологијску едицију "Десет векова српске књижевности", која је награђена Специјалном наградом на Међународном београдском сајму књига 2014. као "најдалекосежнији подухват у српском издаваштву".
Као главни уредник ове јединствене едиције, са својим сарадницима, значајно је допринео да се јасније назначи корпус српске литературе од Светог Саве и усмене књижевности до савремене српске књижевности, уређивао је и Едицију "Матица" где по позиву своје књиге објављују водећи савремени српски књижевници, а био је и уредник "Његошевог зборника Матице српске".
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Управник Библиотеке САНУ постао је 2011. године.
Био је уредник Трибине Библиотеке САНУ, у оквиру које је покренуо истоимени годишњак са текстовима изговореним на приказивању књига и научних зборника. Био је уредник едиција САНУ: "Приступне беседе српских академика (1886–1947)" (3 књиге - 2019, 2020, 2021), "Академске беседе" (од 2016), "Приступна предавања дописних чланова" (од 2019) и "Библиографије чланова САНУ" (од 2019).
У оквиру Академије био је председник Академијског одбора за историјат и објављивање академских беседа (од 2019), Академијског одбора за културу и уметност (2018-2020) и Одбора за проучавање историје књижевности (2014-2019), као и члан Одбора за Етимолошки речник српског језика и Академијског одбора за српско питање.
Аутор више од 150 лексиконских прилога
Био је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду (од 2011) и председник Управног одбора Института за српски језик САНУ. Такође, био је члан Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" коју издају САНУ, Матица српска и Завод за уџбенике.
Од 2003. био је члан Уређивачког одбора "Српског биографског речника". Написао је више од 150 лексиконских прилога и редиговао текстове из своје уредничке надлежности.
Приредио је књиге "Лаза Костић у Сомбору" (1980), "Раванград" Вељка Петровића (1984), књигу разговора "Ликови Милана Коњовића" (1991), "Летопис" Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање "Петар ИИ Петровић Његош" (2010), "Српски рјечник или азбучни роман: књижевни делови првог и другог издања (1818, 1852)" Вука Стефановића Караџића (2012), антологију "Милован Ђилас" (2013), антологију "Његош, два века" (2013), "Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела" (уникатно издање у 11 књига на 1.508 страна), антологију "Миодраг Булатовић" (2016) и друга издања.
Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора "Критичког издања дела Иве Андрића" (од 2016), главни уредник "Библиографије Иве Андрића" (2011-2021) и часописа "Свеске Задужбине Иве Андрића" (2019-2025).
Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007-2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014-2015).
