https://sputnikportal.rs/20260207/ujka-sem-sada-bezi-na-zapad-zlato-skace-dolar-pada--nista-vise-nece-biti-isto--1195478135.html
Ујка Сем сада бежи на запад: Злато скаче, долар пада – ништа више неће бити исто
Ујка Сем сада бежи на запад: Злато скаче, долар пада – ништа више неће бити исто
Sputnik Србија
Америка више нема политичку и економску моћ какву је имала, а директан одраз те промене је долар. Због геополитичке ситуације учешће долара у међународном... 07.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-07T14:18+0100
2026-02-07T14:18+0100
2026-02-07T14:18+0100
економија
економија
свет – економија
сад
немачка
данска
русија
брикс
долар
дедоларизација
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/03/1195482588_0:0:1471:827_1920x0_80_0_0_fcf0aad12761c45f4827dfcedb54f140.png
Ово за Спутњик каже економски аналитичар Бојан Станић коментаришући пад вредности долара и политичке потезе САД који су додатно уздрмали поверење у стабилност америчке економије:Након што су немачки економисти затражили од своје владе да повуче златне резерве из Њујорка, Дански пензиони фонд обзнанио је да излази из америчких државних обвезница. Због растућег дуга са којим се САД суочава, Данци у обвезницама повлаче око 100 милиона долара.Оба европска примера неповерења према Америци, односно долару, су, сматра Станић, подстакнута политичким разлозима, али су и врло јасно утемељена у економији.Трговински рат и раст Кине окидачПоверење у америчку економију слаби, пре свега због последица трговинског рата који је покренула, али и глобалних политичких процеса.Станић подсећа да је спољнотрговински сукоб кренуо пре свега због брзог раста Кине, која је постала убедљиво најконкурентнија привреда света, која ствара јако високе профите, а из њих финансира војску, истраживања, компаније, развој.„Са друге стране, Америка, има јако велики минус у спољнотрговинској размени, мора да се задужује, а да би се задуживала и да притисак на јавни дуг не би био велики, она често штампа долар. У међународној тражњи долази до преливања тог новца у друге земље, како се не би изазвала снажна инфлација код њих. Међутим, како се доста штампало, нарочито после пандемије и кризе из 2008. године, дошло је до инфлаторног притиска. Долар једноставно више није остао толико атрактиван, имајући у виду велику количину која се појавила, а која је једним делом и покренула инфлаторне талас“.Две мере САД, које су пропалеНаш саговорник објашњава да је, због свега наведеног, очигледно смањено учешће долара у међународном платном промету. Без обзира што је и даље доминантна валута, његово учешће више није апсолутно доминантно. Долару се смањује маневарски простор и могућност да се штампа у ранијој мери.„Због тога су решили да ураде две ствари, смањују дефицит ради стабилности сопствене привреде, али и из политичког интереса, како не би давали простор Кини да и даље остварује велике профите. Међутим, то у 2025. години нису успели. Са друге стране, Кина је не само повећавала свој глобални извоз, већ је остварила и највећи суфицит у историји. Одржала је стопу раста од око 5 одсто, док су Американци пали на око 2 одсто“, каже Станић.Он додаје да је истовремено порасла инфлација у Америци, а самим тим су САД додатно појачале трговински сукоб, уз претње Европској унији царинама, као и Кини.Долар доле – злато гореСве то је изазвало ситуацију у којој је кинески извоз у Америку пао за око 30 одсто прошле године. Дошло је до пораста цена, јер се САД морала ослањати на скупљи увоз из иностранства, али и на домаћу производњу која је такође скупља. Дошло је до раста инфлације.БРИКС и окретање националним валутамаЗбог тренутне геополитичке ситуације, а посебно неизвесних потеза Сједињених Држава, многе земље се преоријентишу на трговину златом, али и у сопственој валути, пратећи потез земаља БРИКС-а.Наш саговорник додаје да се због геополитичке ситуације губи поверење, не само у амерички долар, већ и у међународни финансијски систем уопште:„Један од разлога је и замрзавање руске имовине. Ако бисте се нашли у сукобу са, рецимо, Кином у неком будућем тренутку, поставља се питање да ли би ваша имовина била замрзнута и искоришћена за нечије потребе. Из тог разлога многе земље су повећале куповину злата као дела својих девизних резерви, а то је урадила и Србија“, подсећа Станић.Унутрашње поделе у САД слабе ауторитетОн додаје да се европске земље храбрије супротствављају Америци због сукоба два система власти, односно економије демократа и републиканаца које имају значајно различите погледе на вођење унутрашње и спољне политике.Да је амерички систем потпуно јединствен у погледу спољне и економске политике, пројекције моћи и националне безбедности, простор за такво понашање био би, каже, знатно мањи.„Видели смо да није лако прошло питање одузимања замрзнуте руске имовине и њеног коришћења за финансирање Украјине, пре свега зато што су се међународне финансијске институције томе противиле. У првом реду ММФ, Светска банка, па чак и Европска централна банка, које су о томе говориле врло негативно. То значи да, без обзира на то што је политичко поверење озбиљно нарушено, финансијски систем се и даље одржава управо на том поверењу. Постоји страх да би његово потпуно урушавање довело до тога да систем више не може да се поправи“.Утицај Саудијског „не“На слабљење долара донекле утиче још један важан процес који је запчео претпрошле године, када је ракинут педесетогодишњи споразум између САД и Саудијске Арабије о трговини нафтом искључиво у долару, петродолару.Саудијска Арабија данас нафтом тргује и у кинеском јуану, јер је, такође од 2024. године пуноправна чланица БРИКС-а, као и Ујединјени Арапски Емирати.Америка се затвара на ЗападСтанић додаје да Америка и даље има врло висок утицај на Блиском истоку, као и у земљама које су кључне за сличне енергетске споразуме, а сада има и значајну контролу над венецуеланском нафтом. Може повећати њену производњу и пласман на светско тржиште.То и јесте њен тренутни циљ, јер се учешће долара у међународном платном промету осетно се самњује, иако је и даље више од 60 одсто, Америка дефинитивно више нема утицај какав је имала раније, ни политички, ни економски - због мултиполарности света.„Због тога она покушава да се затвори у оквир западне хемисфере, где жели да долар и њен утицај остану доминантни, да задрже своју главну реч у западној хемисфери, док ће према осталим силама настојати да буде конкурентна. Ослањајући се на енергетику, сировине, технологију и демографију, како би из те конкурентности обезбедила дугорочни и одрживи раст у деценијама које долазе“, закључује Станић.
сад
немачка
данска
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
економија, свет – економија, сад, немачка, данска, русија, брикс, долар, дедоларизација, кина, бојан станић, анализе и мишљења
економија, свет – економија, сад, немачка, данска, русија, брикс, долар, дедоларизација, кина, бојан станић, анализе и мишљења
Ујка Сем сада бежи на запад: Злато скаче, долар пада – ништа више неће бити исто
Америка више нема политичку и економску моћ какву је имала, а директан одраз те промене је долар. Због геополитичке ситуације учешће долара у међународном платном промету се смањује, губи се поверење у међународни финансијски систем уопште. САД сад покушава да се затвори у оквир западне хемисфере. Само ту долар и њен утицај могу да буду доминантни.
Ово за Спутњик каже економски аналитичар Бојан Станић коментаришући пад вредности долара и политичке потезе САД који су додатно уздрмали поверење у стабилност америчке економије:
„Тренутна цена злата је на историјском максимуму, са преко 5.000 долара по унци, што је једним делом резултат велике тражње за златом, али и слабљења долара. Реч је о узрочно последичном односу због кога је долар претрпео губитак предности као кључне валуте“.
Након што су немачки економисти затражили од своје владе да
повуче златне резерве из Њујорка, Дански пензиони фонд обзнанио је да излази из америчких државних обвезница. Због растућег дуга са којим се САД суочава,
Данци у обвезницама
повлаче око
100 милиона долара.
Оба европска примера неповерења према Америци, односно долару, су, сматра Станић, подстакнута политичким разлозима, али су и врло јасно утемељена у економији.
Трговински рат и раст Кине окидач
Поверење у америчку економију слаби, пре свега због последица трговинског рата који је покренула, али и глобалних политичких процеса.
Станић подсећа да је спољнотрговински сукоб кренуо пре свега због брзог раста Кине, која је постала убедљиво најконкурентнија привреда света, која ствара јако високе профите, а из њих финансира војску, истраживања, компаније, развој.
„Са друге стране, Америка, има јако велики минус у спољнотрговинској размени, мора да се задужује, а да би се задуживала и да притисак на јавни дуг не би био велики, она често штампа долар. У међународној тражњи долази до преливања тог новца у друге земље, како се не би изазвала снажна инфлација код њих. Међутим, како се доста штампало, нарочито после пандемије и кризе из 2008. године, дошло је до инфлаторног притиска. Долар једноставно више није остао толико атрактиван, имајући у виду велику количину која се појавила, а која је једним делом и покренула инфлаторне талас“.
Две мере САД, које су пропале
Наш саговорник објашњава да је, због свега наведеног, очигледно смањено учешће долара у међународном платном промету. Без обзира што је и даље доминантна валута, његово учешће више није апсолутно доминантно. Долару се смањује маневарски простор и могућност да се штампа у ранијој мери.
„Због тога су решили да ураде две ствари, смањују дефицит ради стабилности сопствене привреде, али и из политичког интереса, како не би давали простор Кини да и даље остварује велике профите. Међутим, то у 2025. години нису успели. Са друге стране, Кина је не само повећавала свој глобални извоз, већ је остварила и највећи суфицит у историји. Одржала је стопу раста од око 5 одсто, док су Американци пали на око 2 одсто“, каже Станић.
Он додаје да је истовремено порасла инфлација у Америци, а самим тим су САД додатно појачале трговински сукоб, уз претње Европској унији царинама, као и Кини.
Све то је изазвало ситуацију у којој је кинески извоз у Америку пао за око 30 одсто прошле године. Дошло је до пораста цена, јер се САД морала ослањати на скупљи увоз из иностранства, али и на домаћу производњу која је такође скупља. Дошло је до раста инфлације.
„Тако се десило и оно што је кључно, а то је питање односа према Европској унији, питање односа према Кини, као и питање саме америчке администрације. Протести унутар саме земље, све то је утицало на нагли раст цене злата. Потражња за златом слаби потражњу за доларом, а због мањег поверења у америчку привреду, али и већег поверења у злато, долар је претрпео такозвану депресијацију, односно губитак предности као кључне валуте“.
БРИКС и окретање националним валутама
Због тренутне геополитичке ситуације, а посебно неизвесних потеза Сједињених Држава, многе земље се преоријентишу на трговину златом, али и у сопственој валути, пратећи потез земаља БРИКС-а.
Наш саговорник додаје да се због геополитичке ситуације губи поверење, не само у амерички долар, већ и у међународни финансијски систем уопште:
„Један од разлога је и замрзавање руске имовине. Ако бисте се нашли у сукобу са, рецимо, Кином у неком будућем тренутку, поставља се питање да ли би ваша имовина била замрзнута и искоришћена за нечије потребе. Из тог разлога многе земље су повећале куповину злата као дела својих девизних резерви, а то је урадила и Србија“, подсећа Станић.
Унутрашње поделе у САД слабе ауторитет
Он додаје да се европске земље храбрије супротствављају Америци због сукоба два система власти, односно економије демократа и републиканаца које имају значајно различите погледе на вођење унутрашње и спољне политике.
Да је амерички систем потпуно јединствен у погледу спољне и економске политике, пројекције моћи и националне безбедности, простор за такво понашање био би, каже, знатно мањи.
„Видели смо да није лако прошло питање одузимања замрзнуте руске имовине и њеног коришћења за финансирање Украјине, пре свега зато што су се међународне финансијске институције томе противиле. У првом реду ММФ, Светска банка, па чак и Европска централна банка, које су о томе говориле врло негативно. То значи да, без обзира на то што је политичко поверење озбиљно нарушено, финансијски систем се и даље одржава управо на том поверењу. Постоји страх да би његово потпуно урушавање довело до тога да систем више не може да се поправи“.
На слабљење долара донекле утиче још један важан процес који је запчео претпрошле године, када је ракинут педесетогодишњи споразум између САД и Саудијске Арабије о трговини нафтом искључиво у долару, петродолару.
Саудијска Арабија данас нафтом тргује и у кинеском јуану, јер је, такође од 2024. године пуноправна чланица БРИКС-а, као и Ујединјени Арапски Емирати.
Америка се затвара на Запад
Станић додаје да Америка и даље има врло висок утицај на Блиском истоку, као и у земљама које су кључне за сличне енергетске споразуме, а сада има и значајну контролу над венецуеланском нафтом. Може повећати њену производњу и пласман на светско тржиште.
То и јесте њен тренутни циљ, јер се учешће долара у међународном платном промету осетно се самњује, иако је и даље више од 60 одсто, Америка дефинитивно више нема утицај какав је имала раније, ни политички, ни економски - због мултиполарности света.
„Због тога она покушава да се затвори у оквир западне хемисфере, где жели да долар и њен утицај остану доминантни, да задрже своју главну реч у западној хемисфери, док ће према осталим силама настојати да буде конкурентна. Ослањајући се на енергетику, сировине, технологију и демографију, како би из те конкурентности обезбедила дугорочни и одрживи раст у деценијама које долазе“, закључује Станић.
