https://sputnikportal.rs/20260210/da-li-ce-roboti-zameniti-pcele--kakav-ce-onda-biti-med-1195721332.html
Да ли ће роботи заменити пчеле – какав ће онда бити мед?
Да ли ће роботи заменити пчеле – какав ће онда бити мед?
Sputnik Србија
Научници широм Европе и Сједињених Америчких Држава експериментишу са роботским пчелама како би помогли опадајућим популацијама природних опрашивача, у... 10.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-10T22:43+0100
2026-02-10T22:43+0100
2026-02-10T22:43+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0a/1195721559_0:364:784:805_1920x0_80_0_0_94ac1ee4de43bf5b5276aecc67260e28.jpg
На Универзитету у Грацу у Аустрији, истраживачи из пројекта "RoboRoyale", финансираног средствима ЕУ, тестирају микро-роботе који би могли да ојачају заједнице пчела тако што би помагали матици, кључној за размножавање.Помоћ матициПлан предвиђа да роботи хране, чисте и негују матицу, као и да помажу у равномерној дистрибуцији њених феромона у кошници.Руководилац пројекта Фаршад Арвин, чији рад координира Универзитет у Дараму уз партнере из Чешке и Турске, нагласио је да циљ није замена пчела, већ прилагођавање реалности.Он је истакао да промене климе надмашују способност пчела да се прилагоде, наводећи да кратки топли периоди зими могу да наведу пчеле да се понашају као да је стигло пролеће, што може да има кобне последице по кошницу ако уследи нагло захлађење.У таквим ситуацијама, роботи би могли да делују као подршка и спрече угинуће колоније, преносе медији.Дронови лакши од спајалицеСлична истраживања спроводе се и у САД.На Масачусетском институту за технологију (МИТ), инжењер Ји-Сјуан Сјао развија роботе величине инсеката намењене опрашивању усева. Ови мали дронови, лакши од спајалице, могу да лете брзином до два метра у секунди и да остану у ваздуху више од 1.000 секунди.Истраживачи наглашавају да роботи не треба да замене пчеле, већ да их допуне.Међутим, критичари, међу којима и представница еколошке организације "Beelife" Синди Адолф, упозорила је да технолошка решења не смеју да скрену пажњу са дубљих промена потребних у пољопривреди и односу човека према природи.Истовремено, пчелари, попут Клаудије Фернандес Гутијереш са севера Шпаније, кажу за "Еурактив" да су кошнице из године у годину све празније, а једине слабије."Све је мање пчела. После зиме многе у кошници су мртве. Тешко опстају због нестабилних временских услова", изјавила је она.Није проблем само климаПрема њеним речима, клима јесте важан фактор, али није једини узрок пада броја опрашивача.Велику штету наносе и паразит вароа, као и инвазивни азијски стршљен, који дневно може да поједе и до 50 пчела.Додатни проблем представљају пестициди, због чега је Европска унија увела мере попут забране увоза хране са остацима неоникотиноида, хемикалија које су изразито штетне за пчеле.Научници већ дуго упозоравају на пад броја опрашивача, кључних за екосистеме и производњу хране.Државе чланице ЕУ до децембра 2026. године морају да успоставе нови систем праћења врста опрашивача, али заустављање негативног тренда и даље представља велики изазов.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Да ли ће роботи заменити пчеле – какав ће онда бити мед?
Научници широм Европе и Сједињених Америчких Држава експериментишу са роботским пчелама како би помогли опадајућим популацијама природних опрашивача, у покушају да понуде решење за све озбиљнији еколошки проблем, тиме што би микро-роботи помагали матици, кључној за размножавање.
На Универзитету у Грацу у Аустрији, истраживачи из пројекта "RoboRoyale", финансираног средствима ЕУ, тестирају микро-роботе који би могли да ојачају заједнице пчела тако што би помагали матици, кључној за размножавање.
План предвиђа да роботи хране, чисте и негују матицу, као и да помажу у равномерној дистрибуцији њених феромона у кошници.
Руководилац пројекта Фаршад Арвин, чији рад координира Универзитет у Дараму уз партнере из Чешке и Турске, нагласио је да циљ није замена пчела, већ прилагођавање реалности.
Он је истакао да промене климе надмашују способност пчела да се прилагоде, наводећи да кратки топли периоди зими могу да наведу пчеле да се понашају као да је стигло пролеће, што може да има кобне последице по кошницу ако уследи нагло захлађење.
У таквим ситуацијама, роботи би могли да делују као подршка и спрече угинуће колоније, преносе медији.
Дронови лакши од спајалице
Слична истраживања спроводе се и у САД.
На Масачусетском институту за технологију (МИТ), инжењер Ји-Сјуан Сјао развија роботе величине инсеката намењене опрашивању усева. Ови мали дронови, лакши од спајалице, могу да лете брзином до два метра у секунди и да остану у ваздуху више од 1.000 секунди.
Истраживачи наглашавају да роботи не треба да замене пчеле, већ да их допуне.
Међутим, критичари, међу којима и представница еколошке организације "Beelife" Синди Адолф, упозорила је да технолошка решења не смеју да скрену пажњу са дубљих промена потребних у пољопривреди и односу човека према природи.
Истовремено, пчелари, попут Клаудије Фернандес Гутијереш са севера Шпаније, кажу за "Еурактив" да су кошнице из године у годину све празније, а једине слабије.
"Све је мање пчела. После зиме многе у кошници су мртве. Тешко опстају због нестабилних временских услова", изјавила је она.
Према њеним речима, клима јесте важан фактор, али није једини узрок пада броја опрашивача.
Велику штету наносе и паразит вароа, као и инвазивни азијски стршљен, који дневно може да поједе и до 50 пчела.
Додатни проблем представљају пестициди, због чега је Европска унија увела мере попут забране увоза хране са остацима неоникотиноида, хемикалија које су изразито штетне за пчеле.
Научници већ дуго упозоравају на пад броја опрашивача, кључних за екосистеме и производњу хране.
Државе чланице ЕУ до децембра 2026. године морају да успоставе нови систем праћења врста опрашивача, али заустављање негативног тренда и даље представља велики изазов.
