Бушилица стара 5.300 година показала да је алат у Египту коришћен много раније него што се мислило
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
У Старом Египту коришћен је механички софистицирани алат за бушење много раније него што се то мислило. То је показала нова студија научника са Универзитета у Њукаслу и Академије ликовних уметности у Бечу.
Истраживачи су поново испитали мали предмет од легуре бакра, ископан пре једног века на гробљу у Бадарију, у Горњем Египту, и закључили да је то најстарија идентификована ротациона метална бушилица из Старог Египта. Настала је и коришћена у прединастичком периоду, у касном 4. миленијуму пре нове ере, пре успона првих фараона, саопштио је Универзитет у Њукаслу.
Артефакт (који има каталошки број 1924.948 А у Музеју археологије и антропологије Универзитета у Кембриџу) пронађен је у гробу 3932, у којем је био сахрањен одрасли мушкарац.
„Мало бакарно шило, око којег је намотан кожни ремен“
Када је први пут описан 1920-их година, артефакт – дуг само 63 милиметра и тежак око 1,5 грама – био је представљен као „мало бакарно шило, око којег је намотан кожни ремен“. Та кратка белешка се лако превидела, па је предмет деценијама привлачио веома мало пажње.
Међутим, под увећањем истраживачи су открили да алат показује карактеристичне трагове хабања који одговарају бушењу: фине бразде (стријације), заобљене ивице и благу закривљеност на радном крају. Све ове карактеристике указују на ротационо кретање, а не на обично пробадање.
Истраживање, објављено у журналу Египт енд Левант, такође је описало шест намотаја изузетно крхког кожног ремена. Истраживачи тврде да је то остатак тетиве лука коришћене за покретање лучне бушилице – древног еквивалента ручне бушилице, где се канап обмотан око осовине помера напред-назад помоћу лука како би се бургија брзо окретала.
Најважнији алат у то доба
„Стари Египћани су познати по каменим храмовима, осликаним гробницама и блиставом накиту, али иза тих достигнућа стајале су практичне, свакодневне технологије које ретко преживљавају у археолошком запису. Један од најважнијих алата била је бушилица: алат који се користио за бушење дрвета, камена и перли, омогућавајући све, од израде намештаја до производње украса“, рекао је др Мартин Одлер, гостујући сарадник на Факултету за историју, класику и археологију Универзитета у Њукаслу и главни аутор студије.
Додао је да је ова поновна анализа пружила чврсте доказе да је овај предмет коришћен као лучна бушилица – што би омогућило брже и контролисаније бушење него једноставно гурање или окретање алата налик шилу руком. Ово сугерише да су египатске занатлије овладале поузданим ротационим бушењем више од два миленијума пре неких од најбоље очуваних комплета бушилица.
Лучне бушилице су добро познате из каснијих периода египатске историје, укључујући сачуване примерке из Новог царства (средина и крај 2. миленијума п. н. е.), са сценама из гробница које приказују занатлије како буше перле и дрво. Те гробнице се налазе у данашњој области западне обале Луксора.
Хемијска анализа тима, коришћењем преносне рендгенске флуоресценције (пXРФ), открила је да је бушилица направљена од необичне легуре бакра.
„Бушилица садржи арсен и никл, са значајним количинама олова и сребра. Такав састав би произвео тврђи и визуелно препознатљивији метал у поређењу са стандардним бакром. Присуство сребра и олова може указивати на намеран избор при изради легура и, потенцијално, на шире мреже размене материјала или знања које су повезивале Египат са ширим древним источним Медитераном у четвртом миленијуму пре нове ере“, рекао је Јиржи Кмошек, коаутор студије.
Студија, која је повезана са пројектом ЕгипТулВер, такође истиче како музејске збирке и даље могу бити извор великих открића.
Испоставило се да мали предмет, ископан давно и описан у само једној реченици, чува не само трагове ране обраде метала, већ и редак траг органског материјала који служи као доказ о томе како се алат заправо користио.
Погледајте и:
