Албанци устали у заштиту ОВК „вредности“ – последице ће бити далекосежне
© AP Photo / Peter Dejong
Пратите нас
Декларације Приштине и Тиране о заштити, како кажу, "невиности" лидера ОВК који чекају пресуду у Хагу за ратне злочине имају за циљ да изврше притисак на међународну заједницу и суд. Јасно је да оне немају првну моћ али ће овај чин имати далекосежне последице по однос Срба и Албанаца, оцењује политиколог Никола Перишић.
Скупштина Републике Албаније и скупштина привремених косовских институција свака за себе усвојиле су декларације у којима се тражи да се вођама ОВК, Хашиму Тачију и сарадницима, суди праведно пред судом у Хагу где је у току процес против њих за ратне злочине. Приштина се у својој декларацији више базира на финансијску помоћ оптуженима, док је у албанском парламенту усвојена декларација о "невиности" бивших лидера тзв. ОВK. И не само то. Албански парламент у документу најављује предузимање "свих потребних дипломатских и политичких корака" у међународним форумима како би, како се истиче, "историјска истина" о рату тзв. ОВK била очувана.
Притисак на Хаг
Никола Перишић из Центра за друштвену анализу каже да је јасно да сама декларација нема превелику тежину када је у питању међународно право и генерално правни поредак с обзиром на то да не може да мења одлуке суда које ће бити правно обавезујуће, али да такав приступ власти у Приштини, али и власти у Тирани у ствари упућује поруку пре свега Србима, као и читавој међународној јавности.
“Чињеница је да је доношење декларације повезано и са тренутком када се спроводи судски процес вођама ОВК у суду у Хагу. Због тога они желе да изврше неку врсту притиска и на Хашки трибунал, и генерално на међународну јавност и да поруче да се ограђују од могућих будућих пресуда те институције. То је симболичка порука која се шаље овом одлуком, а друга порука је, наравно, она која је неповољна за Србе на простору Косова и Метохије. У ствари, они тиме желе да негирају злочине који су се дешавали на Косову и Метохији. А да би једно друштво кренуло напред треба да се суочи са прошлошћу и да пронађе кривце и одговорне за злочине који су се несумњиво десили,” каже он.
Далекосежне последице
Баш услед недостатка оваквог става, Перишић сматра да ће ово ће имати трајне последице по развој односа Албанаца и Срба, јер Албанци злочине негирају.
“Самим тим не желе да прихвате да су пре свега српски народ, али и неки други народи који живе на том простору прошли кроз тежак период, кроз велике губитке, и у људским жртвама, и кад је реч о њиховом културном идентитету. Зато ове декларације треба схватити веома озбиљно и бити опрезан јер сама ова одлука може да има далекосежније последице које можда и не можемо увидети у овом тренутку. Декларација више представља став одређеног народа или одређене групе, иако правне последице не може да има – акти међународних судова су правно обавезујући, тако да ће одлуке које буде донео суд у Хагу бити оно што ће се поштовати. А ово што доноси парламент само представља политичку идеологију која је сада доминантна у тим срединама. Али сматрам да ће управо та симболичка порука која се шаље имати велике последице јер ће довести до тога да се поново развија непријатељски однос између српске и албанске стране, “ закључује Перишић.
У декларацији из Тиране се тврди да је тзв. ОВK представљала "легитиман ослободилачки покрет" који се, како се наводи, борио за права и слободе Албанаца на Косову и Метохији, уз оцену да поступци Специјалног тужилаштва у Хагу могу довести до, како се тврди, погрешног тумачења историјских околности сукоба.
Тврди се и да су бивше вође тзв. ОВK биле и остале представници тежњи Албанаца са АП KиМ ка слободи и самоопредељењу и оцењује да је њихова борба била заснована на "универзалним принципима људских права".
У декларацији се оцењује да је агресија НАТО-а 1999. године на Савезну Републику Југославију "потврдила легитимитет те борбе" и, како се наводи, "криминалну природу" тадашњег режима.
Бивше вође тзв. ОВK терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине. У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. године па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Kосова и Метохије, као и у Kукешу и Цахану, у северној Албанији.
Тачи, Весељи, Сељими и Kраснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.
Специјално тужилаштво у Хагу је у завршној речи предложило суду да четворицу бивших лидера такозване ОВК осуди на казне од по 45 година по оптужници за ратне злочине и злочине против човечности.
